Građevinska stolarija sve značajnija u energetskoj obnovi zgrada

Novi standardi u građevini doveli su do toga da građevinska stolarija mora da prati moderne trendove, ali i propise kada se govori o energetskoj obnovi zgrada.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, proizvodnja ostale građevinske stolarije i elemenata u Srbiji nastavila je da raste tokom 2025. godine, što se može tumačiti i većim brojem izgrađenih stambenih jedinica koje je neophodno opremiti.

Za razliku od proizvodnje standardnih prozora i vrata, koja je u klasifikaciji delatnosti izdvojena u posebnu grupu, ovaj sektor obuhvata širok spektar proizvoda od drveta namenjenih građevinarstvu. Tu spadaju krovne konstrukcije i nosači, stepenice, ograde, drvene lajsne i profilisane obloge, šindre i daske za oblaganje, kao i montažne kuće i njihove elemente, saune, mobilne kućice i drvene pregrade.

Proizvođači građevinske stolarije i elemenata ostvarili su u 2025. godini ukupne prihode od 26,2 milijarde dinara (26.203.631.000), što je 12,8 odsto više nego godinu ranije, dok je ukupna dobit povećana sa 1,09 milijardi u 2024. na 1,13 milijardi dinara prošle godine.

Rast je još izraženiji kada se posmatra period od dve godine 2023-2025. Ukupan prihod povećan je sa 22,15 milijardi dinara na 26,20 milijardi (26.203.631.000), odnosno za oko 18,3 odsto. Dobit je u istom periodu gotovo udvostručena – sa 596,3 miliona na 1,13 milijardi dinara.

Istovremeno raste i broj firmi koje se bave ovom delatnošću. Sa 286 preduzeća u 2023. broj je povećan na 312 u 2024, a zatim na 335 u 2025. godini. Broj zaposlenih takođe je porastao, sa 1.088 na 1.130.

Domtera d.o.o. iz Ivanjice nalazi se na prvom mestu liste najuspešnijih preduzeća u ovoj delatnosti sa dobiti u 2025. godini od 95 miliona dinara, što je drastičan rast u odnosu na godinu dana ranije kada je profit iznosio „samo“ 8,1 milion dinara.

Među najuspešnijim kompanijama bio je i Drvopromet-Kula d.o.o. Beograd, sa dobiti od 92,8 miliona dinara (92.765.000), naspram 86,4 miliona godinu ranije.

Preduzeće za Proizvodnju trgovinu i usluge Ljubenković d.o.o. iz Beograda u 2025. ostvarilo je dobit od skoro 80 miliona dinara, što ga je stavilo na treće mesto liste najuspešnijih. Godina dana ranije taj rezultat je bio niži i iznosio je 47,2 miliona dinara (47.199.000).

Rezultati ove delatnosti mogu se posmatrati i u širem kontekstu građevinskog tržišta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji dostigla je 785,4 milijarde dinara u 2025. godini, od čega se 376,4 milijarde odnosilo na radove na zgradama, a na ostale građevine 407,28 milijardi dinara.

U poslednjem kvartalu prošle godine vrednost građevinskih radova u stalnim cenama povećana je 10,6 odsto, dok su radovi na zgradama porasli 13,3 odsto.

Takvo kretanje građevinske aktivnosti predstavlja važno tržišno okruženje za proizvođače građevinske stolarije i drugih drvenih elemenata. Potražnja za njihovim proizvodima vezana je za novu gradnju, adaptacije i završne radove, ali i za širu aktivnost na tržištu stambenih i drugih objekata.

Zanimljivo je, međutim, da je rast prihoda u 2025. bio znatno brži od rasta dobiti. Ukupna dobit jeste povećana, ali je njen udeo u prihodima blago smanjen, sa oko 4,7 odsto u 2024. na 4,3 odsto u 2025. To znači da je sektor povećao obim poslovanja, ali da svaki dinar prihoda nije doneo proporcionalno veću zaradu.

Uprkos tome, dvogodišnji trend ostaje pozitivan: za samo dve godine delatnost je dobila 179 novih preduzeća, prihod je porastao za više od četiri milijarde dinara, a ukupna dobit za više od pola milijarde.

Podaci na ovaj način ukazuju na širenje proizvodnje građevinskih elemenata od drveta u Srbiji, uz istovremeno povećanje broja učesnika na tržištu. Za proizvođače, međutim, ostaje izazov da rast prihoda pretvore u još brži rast dobiti, što bi značilo i poboljšanje profitabilnosti poslovanja.

EK: Oko 75 odsto zgrada u EU ima loše energetske karakteristike

U ostatku Evrope deluje da je situacija u ovoj oblasti je složenija, zbog ispunjavanja zelenih standarda, koji ne bi trebalo da zaobiđu i Srbiju kao pristupnu članicu EU. Naime, evropsko tržište građevinarstva prolazi kroz promenu strukture potražnje. Dok je nova gradnja u delu evropskog tržišta pod pritiskom, sve veći značaj dobija energetska obnova postojećih zgrada.

Evropska komisija procenjuje da oko 75 odsto zgrada u EU ima loše energetske karakteristike, a među merama za njihovo unapređenje navodi i zamenu prozora. To dugoročno otvara prostor za proizvođače energetski efikasne građevinske stolarije i drugih elemenata za obnovu objekata.