Dobit proizvođača testenina u opadanju

Potražnja za testeninama u Srbiji najviše zavisi od robnih marki, ali po potrošnji naša zemlja nije ni blizu Italiji. Naprotiv, i dalje su hleb i krompir popularniji od proizvoda od testa, navode zaposleni u ovoj delatnosti.

Proizvodnja makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna u Srbiji prošle godine zabeležila je rast prihoda i zaposlenosti, ali je ukupna dobit sektora bila manja nego godinu ranije.

Kompanije registrovane u ovoj delatnosti ostvarile su u 2025. godini ukupne prihode od oko 10,53 milijarde dinara, što je nešto više nego 2024, dok je ukupna dobit pala na 831,3 miliona dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Najveću dobit ostvario je Indoadriatic Industry iz Inđije, sa 364,5 miliona dinara (364.504.000), uz ukupne prihode od 5,60 milijardi dinara.

Samo ovo preduzeće je tako ostvarilo gotovo 44 odsto ukupne dobiti cele delatnosti. Međutim, njena dobit je u padu već treću godinu zaredom.

Na drugom mestu bila je Mara iz Sombora, proizvođač smrznutog testa, oblatni i testanih kora, sa dobiti od 247,1 milion dinara (247.115.000) i prihodima od 1,37 milijardi dinara. Prema dostupnim finansijskim podacima, Mara je i pored blagog pada dobiti u odnosu na 2024. povećala prihode sa 1,26 na 1,37 milijardi dinara.

Treći po dobiti bio je Stanić Company-2019 iz Aranđelovca, sa 85,2 miliona dinara dobiti i prihodima od 766,6 miliona dinara. Oni su povećali dobit za oko 90 odsto u odnosu na godinu dana ranije, i uzlazni trend traje tri godine.

Tri najprofitabilnije kompanije zajedno su ostvarile oko 696,8 miliona dinara, odnosno približno 84 odsto ukupne dobiti delatnosti. To pokazuje koliko je rezultat ovog sektora koncentrisan kod nekoliko najvećih proizvođača.

Posebno se izdvaja Indoadriatic Industry, koji je sa 5,6 milijardi dinara prihoda ujedno bio najveća kompanija u ovoj delatnosti po tom kriterijumu, dok je prema podacima za 2025. imao 340 zaposlenih.

Ukupan rezultat delatnosti pokazuje određeni pritisak na profitabilnost: iako je tržište ostvarilo nešto veći prihod i zaposlilo više ljudi, zarada koja je ostala kompanijama nakon svih troškova bila je manja nego 2024. godine. Drugim rečima, rast obima poslovanja nije bio dovoljan da nadoknadi pritisak na profitnu maržu.

Kada je ova delatnost u pitanju, upravo kvalitet i cena sirovine predstavljaju jedan od važnih faktora za proizvođače. Durum pšenica koristi se za proizvodnju testenine sa boljom strukturom i otpornošću pri kuvanju, dok se testenine proizvode i od obične pšenice, kao i od drugih žitarica.

Za proizvođače je zanimljiv i trend diverzifikacije ponude, jer tržište više nije ograničeno samo na standardne proizvode od pšenice. Propisi predviđaju i testenine od pirinča, heljde, kukuruza, raži, ovsa i drugih skrobom bogatih sirovina, kao i integralne proizvode i testenine sa različitim dodacima.

Podaci za 2025. zato pokazuju dvostruku sliku ove delatnosti: broj proizvođača raste, a tržište uspeva da poveća prihod, ali se istovremeno ukupna zarada smanjuje. To sugeriše da je konkurencija u proizvodnji testenina sve izraženija i da rast prodaje sam po sebi više nije dovoljan za povećanje dobiti.

Kada je u pitanju pomenuti broj zaposlenih, ukupna cifra u 2025, iznosila je 1.130 radnika, i ona je u porastu jer je u ovom sektoru 2023. radilo 1.088 ljudi.