Kako promena strukture izvoza utiče na smanjenje trgovinskog deficita?

Cargo Conference Belgrade u organizaciji portala Pluton Logistics održana je 29. oktobra u hotelu Hilton u Beogradu. Nadmašivši prethodna dva izdanja, kako u broju učesnika i tema tako i u pratećim sadržajima, konferencija je okupila više od 300 eksperata iz gotovo 20 evropskih zemalja, a na bini je svoj osvrt dalo ukupno 25 govornika.

Oni su poslali zajedničku poruku da je multimodalnost budućnost transporta u regionu, ističući da ključ uspeha leži u sagledavanju svih vidova transporta kao jedinstvene, međusobno povezane celine. Istovremeno, naglašeno je da razvoj alternativnih pravaca ne sme ići nauštrb ulaganja u tradicionalne transportne koridore, kao i da se prilikom planiranja i razvoja infrastrukture moraju uvažavati specifičnosti svakog vida transporta.

Učesnici konferencije su govorili i o promeni strukture izvoza Republike Srbije, što će posledično takođe uticati i na prilagođavanje samog načina transporta robe iz i kroz  našu zemlju.

„Za našu zemlju se stvari menjaju ne samo politički, nego i trgovinski. Srbija se sve više inkorporira u svetsku trgovinu, a to pokazuju i zvanični podaci. Izvoz se udvostručio od 2019. – ali ne samo da njegov obim raste, nego se i struktura značajno menja, u smislu zemalja u koje se izvozi, ali i robe koju ta nova tržišta traže. Neka ranije dominantna roba, kao što su osnovni poljoprivredni proizvodi, opala je u poslednjih nekoliko godina za maltene polovinu, dok je porastao izvoz bakra, pa i zlata, kao i automobila i automobilskih delova“, istakao je ekonomski analitičar Marko Danon.

Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu prof. dr Milorad Kilibarda u uvodnom obraćanju je potvrdio da je rast spoljnotrgovinske razmene evidentan – kako izvoza, tako i uvoza, kao i tranzitnog prevoza robe – jer je Srbija u poslednjih deset godina doživela intenzivan rast kontejnerskog transporta, po stopi od čak 12-16 odsto godišnje.

„Međutim, kako bi se ovaj rast održao i povoljno odrazio na celokupnu privredu zemlje, neophodno je da se obnova železničke mreže odvija brže, makar po osnovnim međunarodnim pravcima, uz napomenu da je vodna mreža posebno u lošem stanju, usled nedostatka prihvatnih luka i samog saobraćaja na dva koridora Dunavom i Savom“, istakao je Kilibarda tom prilikom.

Promena strukture kroz statistiku

Poređenje zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku za prvih devet meseci 2024, 2025. i 2026. godine potvrđuju da see struktura izvoza Srbije pomera ka drumskim vozilima i finalnim proizvodima, dok sirovine i poluproizvodi i dalje imaju veliku težinu u „izvoznom miksu“.

U posmatranom periodu udeo proizvoda za reprodukciju opao je sa 62,1 na 59,3 odsto, dok je udeo robe za široku potrošnju porastao sa 25,9 na preko 28,6 odsto; dok je oprema ostala na približno 12 odsto.

Najupadljiviji dobitnik su drumska vozila: njihov izvoz dostigao je 2,82 milijarde evra u prvih devet meseci 2026. godine, odnosno oko 10,5 odsto robnog izvoza, naspram približno 5,9 odsto prema objavljenim podacima za isti period 2025.

Električne mašine i aparati povećali su vrednost izvoza, ali im je udeo skliznuo sa približno 12,1 odsto 2024. na 10,9 odsto 2025. i 10,4 odsto 2026.

Metalne rude i otpaci metala dostigli su oko 7,2 odsto izvoza, a proizvodi od kaučuka vratili su se među pet vodećih grupa, iz kojih su ispale pogonske mašine i uređaji. To ne znači nestanak tih proizvoda iz izvoza, već promenu njihovog relativnog značaja.

Robni trgovinski deficit je u trendu smanjivanja, ali još nema osnova da se taj pomak proglasi dugoročnim. Prema najnovijem saopštenju RZS-a za januar-septembar 2026. izvoz je iznosio 26,89 milijardi evra i porastao 8,9 odsto, dok je uvoz dostigao 32,56 milijardi, uz rast od 4,9 odsto.

Deficit je smanjen za 10,9 odsto, na 5,66 milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa revidiranih 79,6 na 82,6 odsto.

Perspektiva je uslovno povoljna: automobili i poslovne usluge mogu podići zaposlenost, produktivnost i prihode domaćih dobavljača, ali korist zavisi od toga koliko vrednosti ostaje u Srbiji. Veći izvoz vozila sa mnogo uvoznih komponenti nije isto što i jednako povećanje domaće dodate vrednosti, dok veća uloga ruda u izvozu povećava izloženost svetskim cenama metala.