Neminovan dalji rast kontejnerskog transporta u Srbiji

Kontejnerski transport ima veliki značaj za privredni razvoj Srbije, jer omogućava efikasniji, sigurniji i ekonomičniji prevoz robe na domaćem i međunarodnom tržištu. Zahvaljujući standardizovanim kontejnerima, roba se može jednostavno premeštati između različitih vidova saobraćaja – brodskog, železničkog i drumskog – čime se skraćuje vreme transporta i smanjuju logistički troškovi.

Za Srbiju, kao zemlju koja se nalazi na raskrsnici važnih evropskih saobraćajnih koridora, razvoj kontejnerskog transporta predstavlja značajnu priliku za unapređenje trgovinske razmene, povezivanje sa međunarodnim lukama i jačanje konkurentnosti domaće privrede.

Dalji razvoj kontejnerskog transporta posebno je važan za modernizaciju železničke i logističke infrastrukture, unapređenje intermodalnog prevoza i privlačenje novih investicija. Ulaganjem u kontejnerske terminale, savremenu opremu i digitalizaciju logističkih procesa, Srbija može da ojača svoju poziciju u regionalnim i evropskim lancima snabdevanja.

Istovremeno, veće korišćenje železnice u kombinaciji sa drumskim transportom doprinosi smanjenju opterećenja puteva, potrošnje goriva i negativnog uticaja saobraćaja na životnu sredinu. Zbog toga kontejnerski transport nije samo važan segment logistike već i jedan od činilaca dugoročnog i održivog razvoja srpske privrede.

Ovo su zaključci treće godišnje Cargo konferencije, koja je održana u beogradskom hotelu Hilton, u organizaciji Pluton Logistics, i uz medijsko partnerstvo portala Biznis.rs.

Direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice i bivši letonski ministar saobraćaja Talis Linkaits, naglasio je u uvodnom obraćanju da se ceo region Balkana nalazi pred odlukom da li će svoj očigledan potencijal pretvoriti i u ekonomsku prednost, što zahteva dalja infrastrukturna ulaganja, širu međudržavnu saradnju i lokalne ekonomske reforme.

„Danas su vremena izazovnija nego ikad zbpg geopolitičkih uticaja. Menjaju se obrasci međunarodnih trgovinskih odnosa, a nesigurnost u lancima snabdevanja sve je češća i veća. Za Jugoistočnu Evropu to bi mogla biti prilika, pre nego izazov. Videli smo poslednjih godina povećanje ulaganja u infrastrukturu u regionu – u auto-puteve, luke i železnicu – ali se obim robnog tranporta još uvek nije uvećao prema ranije istaknutim ciljevima“, rekao je Linkaits.  

Najavljene reforme moraju biti implementirane, a pristup trgovini transparentan i fer za sve učesnike, kako bi ti ciljevi bili ispunjeni na najoptimalniji način, istakao je.

Drumski transport robe i dalje dominira u regionu, dok železnički ostaje potcenjen – delom zbog nedovoljne infrastrukture, koja je stoga i bila obnavljanja prethodnih godina, dok su vodni putevi posebno ove godine pokazali nepouzdanost zbog ekstremnih meteoroloških uslova. No, potrebno je podjednako razviti sve vidove transporta, i otvoriti nove multimodalne terminale u lukama i blizu železničkih čvorišta.

Kako je rekao Linkaits, prioritet bi morala da budu i dodatna ulaganja u digitalizaciju logistike, kao i dalje (i brže) obnavljanje postojeće železničke mreže.

Profesor dr Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, govoreći o nacrtu Nacionalne strategije o saobraćaju u periodu 2027-2034. godine istakao je da je na tom važnom dokumentu radilo oko 40 profesora i eksperata.

„Čitava Strategija je postavljena na principima intermodalnosti, odnosno međusobnoj povezanosti svih vidova transporta – i to je prvi put da je logistika uopšte, dobila fokus u ovakvom dokumentu od nacionalnog značaja“, objasnio je Kilibarda.

Srbija je poslednjih deset godina doživela intenzivan rast kontejnerskog transporta, od 12-16 odsto godišnje, sa izuzetkom 2020. godine, na početku pandemije korona virusa.

U ovom trenutku naša zemlja dostigla je promet oko 210.000 TEU godišnje (ekvivalentna jedinica kontejneru od dvadeset stopa), a procena je da će se do 2034. taj rezultat kretati u rasponu od 310.000 do 650.000 TEU, u zavisnosti od toga da li će se ostvariti najkonzervativniji ili najoptimističkiji scenario. U svakom slučaju će se rast nastaviti.

„Kako bi se dogodio veći rast, neophodno je nastaviti započeto građenje mreže intermodalnih terminala i logističkih centara. I u evropskim dokumentima prepoznata su tri glavna čvorišta u Srbiji – Beograd, Novi Sad i Niš, ali potrebno je razvijati i manje terminale u drugim delovima zemlje, kako bi se postigao ravnomerni ekonomski razvoj“, napomenuo je dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.