Kanada i EU žure sa dogovorom o partnerstvu, pre ključnih izbora u Evropi

Kanada i Evropska unija nastoje da se na samitu 29. i 30. oktobra u Montrealu dogovore o znatno čvršćoj saradnji u trgovini, energetici, odbrani i tehnologiji, kako bi smanjili zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država. Kanadski premijer Mark Karni (Mark Carney) želi da okupi srednje sile u svetu kojim dominira nadmetanje velikih država, dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) nastoji da ojača geopolitički uticaj EU.

Jedna od mogućnosti o kojoj se razgovara jeste da Kanada dobije status pridružene članice Unije, ali među evropskim državama još nema saglasnosti o tom predlogu. Karni je svoju ideju o savezu srednjih sila izneo početkom godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. On smatra da države koje pojedinačno ne mogu da pariraju najvećim silama moraju da udruže uticaj kako ne bi postale predmet njihovih dogovora. Kanada želi da smanji dugogodišnju zavisnost od američkog tržišta, vojne moći i industrije, a partnerstvo sa Evropom vidi kao način da proširi ekonomske i političke mogućnosti, prenosi Politico.

U Briselu, međutim, nisu svi spremni da Evropsku uniju opisuju kao srednju silu. Jedan visoki zvaničnik EU ocenio je da pojedine članice mogu da se svrstaju u tu kategoriju, ali da je EU kao celina, zbog svoje ekonomske snage, ravnopravnija sa SAD i Kinom. Ta razlika ukazuje na različite ciljeve dve strane, Kanada želi širu koaliciju država koje bi zajednički povećale svoj uticaj, dok EU nastoji da potvrdi status velike sile.

Među ključnim evropskim pregovaračima su fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Antonio Costa) i evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič. Fon der Lajen je otvorila mogućnost da Kanada postane prva pridružena članica EU, uz saradnju u oblastima ekonomske bezbednosti, tehnologije, energetike i odbrane. Košta predstavlja 27 država članica i treba da pomogne u usaglašavanju političkog pravca partnerstva, dok Šefčovič vodi trgovinske razgovore, uključujući pregovore o sporazumu o digitalnoj trgovini koji bi dopunio postojeći sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Kanade.

Na kanadskoj strani, uz Karnija, važnu ulogu imaju šef njegovog kabineta Mark-Andre Blanšar (Marc-Andre Blanchard) i glavni politički savetnik Skot Gilmor (Scott Gilmore). Blanšar povezuje političko, poslovno i diplomatsko iskustvo, dok Gilmor već duže vreme prati Karnija i putuje u inostranstvo kako bi pripremao trgovinske i investicione dogovore. Kanadska vlada želi da sa samita izađe sa konkretnim rezultatima koji bi pokazali da približavanje Evropi može da donese korist zemlji i da ne ostane samo na političkim izjavama.

Brisel i Otava nastoje da iskoriste trenutak pre nego što unutrašnja politička dešavanja u SAD i Evropi promene uslove za saradnju. Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) usredsređen je na izbore za Kongres, na kojima Republikanska stranka pokušava da zadrži kontrolu. Prema rečima zvaničnika upoznatih sa pripremama, evropski i kanadski pregovarači žele da se dogovore o što širem partnerstvu, dok je Vašington zaokupljen izbornom kampanjom. Ipak, Tramp je predlog da Kanada postane pridružena članica EU nazvao smešnim i zapretio uvođenjem ozbiljnih carina ako se veze dve strane dodatno prodube.

Nacrt zajedničke deklaracije predviđa bližu saradnju u trgovini, odbrani, međunarodnim odnosima i povezivanju institucija. Kanada i EU takođe razmatraju povoljniji tretman u slučaju da usklade svoje politike ekonomske bezbednosti, što bi moglo da obuhvati i zajednički pristup izazovima koje predstavlja Kina.

Dve strane žele da ojačaju lance snabdevanja i saradnju u energetici, kritičnim mineralima, veštačkoj inteligenciji, računarskoj infrastrukturi i finansijskim uslugama. Ipak, evropski zvaničnici upozoravaju da bi snažnije partnerstvo moglo da izazove reakciju Vašingtona.

Кanada istovremeno žuri da postigne dogovor zbog političkih promena koje bi mogle da uslede u Evropi. U narednih godinu dana izbore očekuju Španiju, Francusku, Poljsku i Italiju, a u Otavi strahuju da bi promena vlasti u pojedinim državama mogla da oslabi podršku saradnji sa Kanadom.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da na francuskim predsedničkim izborima u aprilu pobedi Marin le Pen (Marine Le Pen), čija stranka Nacionalno okupljanje kritikuje trgovinski sporazum EU i Kanade. Tokom Karnijevog obraćanja u Strazburu u septembru, njegovu viziju bližih odnosa sa EU ometao je i poslanik krajnje desnice iz Alternative za Nemačku Zigbert Dreze (Siegbert Droese), koji je predvodio uzvike podrške SAD.

Kanadski zvaničnici zato žele da sada ugovore strukturne promene koje bi opstale bez obzira na buduće političke promene u Vašingtonu i evropskim prestonicama. Jedan kanadski diplomata ocenio je da je sada povoljniji trenutak za samit nego za šest meseci, dok drugi upozorava da Tramp posle izbora može biti još skloniji da iskaljuje nezadovoljstvo na EU i Kanadi. Čak i ako republikanci izgube kontrolu nad Kongresom, američki predsednik zadržaće značajna ovlašćenja u oblasti carina i spoljne politike.

Ishod samita još nije izvestan. Evropske prestonice, institucije EU i kanadske provincije čekaju da vide kakav će dogovor postići Fon der Lajen i Karni, a među zvaničnicima postoji i bojazan da bi sastanak mogao da se završi lepim fotografijama bez suštinskih rezultata. Predstavnici Kanade i EU ipak nastoje da postave temelje dugoročnijeg partnerstva pre nego što se promeni politička klima sa obe strane Atlantika, iako ne mogu da predvide kako će Tramp reagovati na eventualni sporazum.