Fon der Lajen: Kanada “prva pridružena članica EU”

Obraćanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (Ursula von der Leyen) posvećeno stanju Evropske unije održano je u trenutku kada se EU suočava sa ratovima u svom susedstvu, energetskim pritiscima, posledicama klimatskih promena, trgovinskim sukobima i sve složenijim odnosima sa SAD pod predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump).

Fon der Lajen je zato najveći deo govora posvetila ideji snažnije i samostalnije Evrope, koja bi trebalo da bude sposobnija da sama obezbedi energiju, razvija tehnologiju, štiti svoju industriju i odgovara na bezbednosne izazove.

Najavila je čitav niz novih inicijativa, od odbrane i migracija do veštačke inteligencije, energetike i prilagođavanja klimatskim promenama, prenosi Politico.

Posebno je istakla novo partnerstvo sa Kanadom, čiji je premijer Mark Karni (Mark Carney) prisustvovao govoru. Fon der Lajen je rekla da želi da „otvori vrata“ Kanadi da postane „prva pridružena članica EU“.

Partnerstvo bi trebalo da obuhvati energetiku, kritične sirovine, baterije, veštačku inteligenciju, kvantne tehnologije, sajber-bezbednost, odbrambenu industriju i saradnju na Arktiku. „Ovo nije partnerstvo protiv bilo koga drugog, već za našu zajedničku snagu“, rekla je fon der Lajen, očigledno imajući u vidu i sve zategnutije odnose između Vašingtona i Otave.

U bezbednosnoj politici predložila je novi forum za EU i zemlje koje dele njene stavove, u koji bi, osim članica EU, bili pozvani Kanada, Ukrajina, Norveška i Velika Britanija. Najavila je i „hitni bezbednosni protokol“, po uzoru na član 4. NATO-a, koji bi omogućio državama članicama da zatraže zajednički odgovor na ozbiljne pretnje koje još ne predstavljaju oružani napad, poput sajbernapada, sabotaža, podmetanja požara i upada dronova.

Uz to, EU bi trebalo da dobije novu bezbednosnu strategiju, dok bi se neiskorišćeni novac iz programa SAFE, vrednog 150 milijardi evra, preusmerio na zajedničke projekte sa ukrajinskim kompanijama.

Veliki deo govora bio je posvećen ekonomiji i energiji. Fon der Lajen je pozvala EU da ubrza elektrifikaciju, ulaganja u elektroenergetske mreže i razvoj sistema za skladištenje energije, uz cilj da se do 2040. udvostruči udeo električne energije u evropskoj energetici. Zbog sve češćih suša, požara i ekstremnih vrućina najavila je evropski plan za toplotne talase, novu inicijativu za vodu i savez za osiguranje od klimatskih katastrofa.

Istovremeno je branila postojeće klimatske ciljeve EU, ali je težište govora bilo više na tome kako da se Evropa prilagodi posledicama zagrevanja nego na novim merama za smanjenje emisija.

Veštačku inteligenciju Fon der Lajen vidi kao jednu od oblasti u kojima Evropa mora da nadoknadi zaostatak za SAD i Kinom, ali je upozorila i na rizike koje razvoj ove tehnologije nosi.

Ona je najavila saradnju sa Kanadom i Velikom Britanijom na testiranju i proceni AI modela, kao i razgovore sa vodećim laboratorijama o tome kako „usporiti granicu“ razvoja najnaprednijih sistema kada bezbednosne mere ne mogu da prate njihov napredak.

„Poštovanje naših vrednosti nije predmet pregovora. Bila sam užasnuta slikama sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje. Počinio je najteže zločine protiv čovečnosti. Veličanje ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji“, rekla je Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) osvrćući se na Srbiju. Ona je našu zemlju pomenula u delu govora o proširenju EU, zajedno sa Ukrajinom, Moldavijom i zemljama Zapadnog Balkana, ali je Beogradu uputila oštru kritiku dok je ostale kandidate pohvalila.

Za novembar je najavila nove programe za primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, saobraćaju, poljoprivredi, naprednoj proizvodnji, odbrani i svemiru, dok bi posebna pravila trebalo da povećaju zaštitu dece na društvenim mrežama.

Kada je reč o Kini, fon der Lajen je upozorila da je EU došla do „tačke preokreta“ zbog sve većeg pritiska kineskog uvoza na evropsku automobilsku, hemijsku i tešku industriju. EU će, rekla je, nastaviti pregovore sa Pekingom kako bi pokušala da uravnoteži trgovinske odnose, ali je nagovestila da bi, ako pregovori ne daju rezultat, Brisel mogao da uvede ograničenja na određeni uvoz.

Istovremeno je govorila o potrebi da se smanji birokratija unutar EU i pozvala članice da podrže „pakt protiv preteranog dodavanja pravila“, odnosno praksu da države prilikom primene evropskih propisa uvode dodatne administrativne zahteve.

Migracije su bile jedna od važnijih tema. Fon der Lajen je najavila novi evropski okvir za vanredne situacije u slučaju da se migracioni tokovi namerno koriste kao sredstvo političkog pritiska, koji bi državama omogućio privremenu fleksibilnost u primeni redovnih procedura. Najavila je i jačanje Frontexa, posebno radi ubrzavanja vraćanja migranata, kao i program za zapošljavanje i obrazovanje mladih u mediteranskom regionu.

Govoreći o Bliskom istoku, rekla je da su patnje stanovništva u Gazi i nasilje doseljenika na Zapadnoj obali duboko pogodili Evropljane i da EU mora da očuva ideju rešenja sa dve države. Govor je završila podsećanjem da je EU nastala kao sporazum naroda koji su „toliko dugo bili u ratu“, predstavljajući tu istoriju kao osnovu za buduću, snažniju i samostalniju Evropu.