Dinarska štednja dostigla 250 milijardi dinara, devizna 17,4 milijarde evra

Štednja stanovništva u Srbiji nastavila je da raste tokom 2026. godine i dostigla je rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima, saopštila je Narodna banka Srbije.

Dinarska štednja je krajem oktobra iznosila oko 250 milijardi dinara, što je za 42,8 milijardi dinara ili 21 odsto više nego na početku godine. Istovremeno, devizna štednja povećana je za 1,3 milijarde evra, odnosno 7,9 odsto, i dostigla je 17,4 milijarde evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

“Zahvaljujući bržem rastu dinarske štednje od devizne, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva krajem septembra dostiglo je 11 odsto, što je znatan rast, budući da je u septembru 2012. godine iznosilo svega 1,9 odsto”, navode u centralnoj banci.

Kako ističu, u proteklih 14 godina, od početka primene Strategije dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, štednja u dinarima povećana je gotovo 14 puta. U istom periodu rasla je i devizna štednja, koja je od septembra 2012. godine više nego udvostručena – sa 7,9 milijardi evra na 17,2 milijarde evra krajem septembra 2026. godine.

Kada je reč o ročnoj strukturi dinarske štednje, najveći rast zabeležen je kod štednje oročene na period od šest meseci do godinu dana, koja je povećana za 29,3 milijarde dinara. Ova kategorija ujedno čini i najveći deo ukupne dinarske štednje, sa učešćem od 57,6 odsto. Sledi štednja oročena na period od tri do šest meseci, koja je porasla za 12,2 milijarde dinara, dok je štednja po viđenju uvećana za 6,8 milijardi dinara.

Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem septembra iznosio je 223.000 dinara. Međutim, ukoliko se iz obračuna izuzmu ulozi do 10.000 dinara, koji čine 82,6 odsto ukupnog broja partija, ali svega 0,2 odsto ukupnog iznosa dinarske štednje, prosečan depozit iznosio je 1,3 miliona dinara.

Sličan trend zabeležen je i kod devizne štednje. U prvih devet meseci ove godine ona je povećana za više od milijardu evra, pre svega zahvaljujući rastu depozita oročenih na šest do 12 meseci, koji su uvećani za 616,6 miliona evra, kao i štednje po viđenju, koja je porasla za 468 miliona evra, a koja ujedno ima najveći udeo u deviznoj štednji.

Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem septembra iznosio je oko 4.500 evra. Kada se iz obračuna izuzmu depoziti do 500 evra, koji čine 71,4 odsto ukupnog broja partija, ali samo 0,6 odsto ukupnog iznosa devizne štednje, prosečan štedni ulog prelazi 15.600 evra.

Stabilnost kursa i inflacija važni za odluke štediša

Među faktorima koji su doprineli rastu štednje u Srbiji NBS izdvaja dugogodišnju makroekonomsku i finansijsku stabilnost, kao i poverenje građana u domaću valutu i bankarski sistem.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru iznosila je 4,1 odsto i nalazila se unutar ciljanog raspona Narodne banke Srbije od (3 ± 1,5 odsto). Prosečna inflacija u prvih devet meseci 2026. godine bila je niža i iznosila je 2,8 odsto.

Dinar je u istom periodu nastavio relativno stabilno kretanje prema evru, uz intervencije centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu. NBS je od početka godine do kraja septembra neto prodala 475 miliona evra, reagujući na deprecijacijske pritiske, koji su bili dominantni u prva tri meseca i tokom septembra.

Bruto devizne rezerve NBS krajem septembra iznosile su 29,6 milijardi evra, što je bilo dovoljno za pokriće 6,7 meseci uvoza robe i usluga.

“Takođe, pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva u septembru 2026. godine iznosio je 46,9 odsto i više je nego udvostručen u odnosu na septembar 2012. godine, kada je iznosio 18,8 odsto, što je dokaz uspešnosti Strategije dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i dodatni pokazatelj jačanja poverenja građana i privrede u domaću valutu”, navodi se u saopštenju.

Isplativost dinarske štednje potvrđena najnovijom analizom NBS

Osim rasta iznosa štednje, Narodna banka Srbije ukazuje i na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na uporedivu štednju u evrima. Prema redovnoj analizi centralne banke, koja obuhvata period od septembra 2012. do septembra 2026. godine, dinarska štednja bila je isplativija nezavisno od roka oročenja.

Većoj isplativosti dinarske štednje doprinose više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, izuzimanje od poreza prihoda od kamate na dinarsku štednju, kao i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.

Prema analizi, oročavanjem štednje od septembra 2012. na godinu dana i njenim reoročavanjem u periodu od 13 godina, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u septembru 2026. godine, dobio preko 60.000 dinara (preko 510 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Prednost dinarske štednje potvrđuje i poređenje kraćih perioda oročenja. U slučaju jednogodišnje štednje bez obnavljanja, dinarski depozit bio je isplativiji od uporedivog depozita u evrima u 99 odsto posmatranih godišnjih perioda tokom prethodnih 14 godina.

Konkretno, štediša koji je u septembru 2025. oročio 100.000 dinara na godinu dana dobio je u septembru 2026. gotovo 1.800 dinara, odnosno oko 15 evra, više nego da je isti iznos oročio u evrima.

Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija u više od 92 odsto posmatranih tromesečnih perioda, dok je kod oročenja na dve godine prednost ostvarena u svim posmatranim dvogodišnjim periodima.

Svetski dan štednje obeležava se svake godine 31. oktobra, a Narodna banka Srbije najavljuje da će nastaviti da prati kretanja štednje stanovništva i podstiče dinarizaciju finansijskog sistema, uz redovno informisanje javnosti o isplativosti štednje u domaćoj i stranoj valuti.