Kakve su navike štednje i investiranja kod građana Srbije?

Navike građana u pogledu štednje i investiranja predstavljaju važan pokazatelj finansijske sigurnosti domaćinstava, ali i šire ekonomske stabilnosti društva. U uslovima promenljivih troškova života, inflatornih pritisaka i neizvesnosti na finansijskim tržištima, način na koji građani Srbije upravljaju svojim novcem postaje sve značajniji.

Da li štede redovno, gde čuvaju ušteđevinu, koliko su spremni da preuzmu investicioni rizik i šta ih najčešće sprečava da novac usmere ka dugoročnim finansijskim ciljevima – pitanja su koja otkrivaju mnogo više od individualnih navika. Ona pružaju uvid u nivo finansijske sigurnosti stanovništva i potencijal domaće ekonomije za dugoročan rast.

U Beogradu su danas predstavljeni rezultati reprezentativnog istraživanja o finansijskom ponašanju, finansijskoj otpornosti i finansijskoj pismenosti građana Srbije, sprovedenog tokom jula i avgusta ove godine, među 2.008 punoletnih ispitanika.

Među anketiranima je bilo 48 odsto muškaraca i 52 odsto žena, najviše ih je bilo starosne dobi između 50 i 69 godina (34 odsto); oko 15 odsto između 18 i 29 godina, te 18 odsto iznad 70 godina; od čega je približno 62 procenata njih iz urbanih područja. Sva četiri posmatrana geografska regiona bila su zastupljena maltene istovetno, istakla je Olivera Despotović, direktorka agencije M2S Research, koja je sprovodila istraživanje.

Prepoznat značaj, ali motivacija raznovrsna

Ustanovljeno je da gotovo dve trećine ispitanih građana (66 odsto) štedi stalno ili povremeno, ali zato samo 16 procenata njih i investira deo svoje imovine.

Podjednako štede žene i muškarci, tako da pol ne igra značajniju ulogu u statistici. S druge strane, nivo obrazovanja i prihoda pravi značajnu razliku – više štedu i ulažu obrazovaniji i imućniji stanovnici.

Najčešća motivacija za štednju ili ulaganje je finansijska sigurnost, mada se u odnosu na starosnu dob ispitanika i ti ciljevi donekle razlikuju, pa tako mlađi ljudi češće razmišljaju o odmoru i putovanjima, dok stariji ispitanici štede i zbog svojih medicinskih potreba. Oko 19 procenata od ukupnog broja anketiranih istaklo je da štedi zbog obrazovanja dece. Zanimljivo je da čuvanje novca u gotovini kod kuće, u stranoj ili domaćoj valuti, i dalje predstavlja dominantan oblik štednje.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kumulativna inflacija u Srbiji od decembra 2020. pa do septembra 2026. iznosila je približno 47,9 odsto, pa je pitanje srednjoročnog čuvanja imovine u kešu upitno, jer novac jednostavno vremenom gubi vrednost.

Samo 16 odsto ispitanika čuva ušteđevinu na štednom računu, oko 12 odsto preko oročene štednje, dok u dobrovoljni penzioni fond uplaćuje tek šest procenata anketiranih.

“Čuvanje gotovine u dinarima posebno je karakteristično za ispitanike sa nižim stepenom obrazovanja i sa manjim primanjima, što govori o potrebi za boljim finansijskim obrazovanjem”, smatra Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro i ekonomski analitičar.

Prema njegovim rečima, pojam inflacije generalno je dobro prepoznat kod svih statističkih grupa, ali zbog rasta cena više brinu žene, sugrađani stariji od 70 godina i osobe sa nižim primanjima.

Na pitanje šta najbolje štiti imovinu od inflacije, najveći broj ispitanika odgovorio je da su to nekretnine (45 odsto), pa čuvanje gotovine u stranoj valuti (37 odsto) i investiciono zlato (29 odsto).

Oko 27 odsto ispitanika istaklo je da ima sredstava da izdrži do tri meseca u slučaju da ostanu bez primanja, najveća je statistička grupa onih koji imaju “zaleđinu za ne daj bože” za period od tri do 12 meseci, dok je samo devet procenata njih reklo da ima ušteđevinu za tri godine ili duže.

Nekretnine na prvom mestu

Među 16 odsto onih koji su istakli da redovno investiraju svoju imovinu, gotovo polovina (48 odsto) to čini ulažući u nekretnine, 24 odsto je navelo investicione fondove, 20 odsto akcije, a 19 procenata investiciono zlato (moguće je bilo navesti više odgovora).

Ovo je relativno dobar rezultat za zlato, prokomentarisao je Hristov, imajući u vidu da je domaće tržište mlado, to jest otvoreno od 2014. godine. Međutim, loša vest u ovom konkretnom segmentu je da većina kupaca nabavlja zlato od fizičkih lica, što predstavlja rizičnu opciju.

No, kad je reč o riziku, “generalno je domaće tržište konzervativno, pa radije bira oblike štednje ili investiranja sa manjim rizikom i prinosom”, jedan je od nalaza studije koje je istakla Olivera Despotović.     

Statističko istraživanje navika građana Srbije u oblasti štednje i investiranja zato je važno ne samo zbog razumevanja njihovih trenutnih finansijskih odluka već i zbog prepoznavanja prepreka koje ih sprečavaju da efikasnije upravljaju svojim prihodima.

Razlika između čuvanja novca i njegovog ulaganja, razumevanje odnosa prinosa i rizika, kao i poznavanje dostupnih finansijskih instrumenata, mogu značajno da utiču na kvalitet odluka koje će građani ubuduće donositi.