Prosečan iznos privatne penzije porastao na skoro 330.000 dinara

Prinos dobrovoljnih penzijskih fondova značajno je porastao u poslednjih godinu dana jer je prinos indeksa koji predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova (FONDex7) u drugom kvartalu ove godine porastao na 6,1 odsto, sa 4,3 odsto koliko je iznosio međugodišnje na kraju prvog kvartala ove godine.

To je doprinelo da se blago popravi i prosečan prinos dobrovoljnih penzijskih fondova u poslednjih pet godina, sa 3,8 na 4,3 procenata, kao i od početka poslovanja ove industrije sa 7,1 na 7,2 odsto, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS).

Vrednost FONDex-a na kraju drugog tromesečja ove godine iznosila je 3.894, što je rast u odnosu na 3.766 na kraju prethodnog kvartala.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prve polovine ove godine iznosila je 69,1 milijardu dinara i veća je za 4,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate doprinosa u fondove, isplate sredstava iz fondova, troškovi koji se naplaćuju iz imovine fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja.

U drugom tromesečju 2026. godine ukupne neto uplate iznosile su 1,4 milijarde dinara, a članovima koji su ispunili propisane uslove isplaćeno je oko milijardu dinara. Jednokratne isplate činile su četiri petine isplata, dok su programirane isplate sredstava činile ostatak.

Više novca u obveznice duže ročnosti

Na kraju drugog tromesečja 2026. godine struktura ulaganja imovine fondova neznatno je izmenjena u odnosu na prethodni period.

Najveći udeo imale su državne obveznice koje su činile 69,8 odsto ukupne imovine, akcije domaćih pravnih lica 10,7 odsto, oročeni depoziti kod banaka 8,3 odsto, sredstva na kastodi računima 2,8 procenata, dok su ulaganja u inostranstvu činila 6,4 odsto ukupne imovine fondova.

Portfelj državnih dužničkih hartija od vrednosti i na kraju ovog perioda zadržao je dominantnu poziciju u ukupnoj imovini fondova, uz povećanje učešća sa 66,4 odsto, koliko je iznosilo krajem prethodnog tromesečja, na skoro 70 odsto, navodi se u izveštaju.

U strukturi državnih hartija od vrednosti obveznice denominovane u domaćoj valuti učestvuju sa 57 odsto, a obveznice denominovane u evrima sa 42 procenta.

Ročna struktura portfelja državnih dužničkih hartija od vrednosti izmenjena je u odnosu na kraj prethodnog tromesečja, s obzirom na to da je povećano učešće obveznica s rokom dospeća većim od deset godina, a smanjeno učešće obveznica s dospećem od pet do deset godina.

Na kraju drugog tromesečja 1,5 odsto dužničkih hartija od vrednosti imalo je rok dospeća do godinu dana, 5,8 procenata od jedne do dve godine, 7,3 odsto od dve do pet godina, 55,8 procenata od pet do deset godina i 29,6 odsto preko deset godina.

Agregatna izloženost akcijama domaćih pravnih lica iznosila je 10,7 odsto ukupne imovine fondova, što je blagi pad u odnosu na prethodni period, kada je iznosila 10,8 procenata.

Ulaganja u inostranstvu činila su 6,4 odsto ukupne imovine fondova i beleže blagi rast u odnosu na prethodni period, kada su iznosila 6,1 odsto.

Rast broja korisnika i ugovora

Broj korisnika koji se nalaze u fazi akumulacije kapitala na kraju drugog kvartala povećan je za 2.224 i dostigao je 232.000 korisnika. Porastao je i broj zaključenih ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima za 2.388 na 321.316.

Ipak, učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih u Srbiji ostao je na nivou od oko 10 odsto, što znači da će svaki deseti zaposleni primati i dobrovoljnu penziju.

Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova, koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos, iznosio je 328.700 dinara na kraju drugog tromesečja 2026. godine. To je znatniji rast, s obzirom na to da je na kraju prethodnog kvartala bio nešto ispod 320.000 dinara.

Svaki peti korisnik uplaćuje doprinose u dva ili više dobrovoljna penzijska fonda.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je oko 48 godina, s tim da je najviše korisnika starosti od 40 do 60 godina (62,1 odsto). Procenat korisnika koji su stariji od 53 godine sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 34 odsto, dok je procenat korisnika starijih od 58 godina 19,9 odsto.

Društva za upravljanje penzijskim fondovima naplatila su u druga tri meseca ove godine 240 miliona dinara po osnovu dve vrste naknada koje naplaćuju. Prosečna stopa naknade prilikom uplate penzijskog doprinosa bila je 2,1 odsto i nešto je niža u drugom kvartalu nego u prvom kada je iznosila 2,5 odsto.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja 2026. godine poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, dve kastodi banke, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje – posrednik.