Kako uplata dodatnih 5.000 dinara za penziju može da vas košta samo 3.000?

Skoro 230.000 građana Srbije štedi za dobrovoljnu penziju, što znači da će svaki deseti zaposleni imati dodatne prihode kada se penzioniše. Dobrovoljni penzijski fondovi postoje već dve decenije i uvedeni su kao takozvani treći penzijski stub, pored prvog koji predstavlja osnovu državnog penzijskog sistema i u koji su svi zaposleni obavezni da uplaćuju doprinose.

Dobrovoljne penzije nisu obavezne, a u ove fondove mogu samostalno da uplaćuju svi građani Srbije ili da za njih to čine njihovi poslodavci.

Generalna ocena učesnika na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova je da poslodavci ne koriste dovoljno poreske olakšice koje im za uplate u dobrovoljne penzijske fondove daje država.

Poslodavac je po zakonu za uplatu za zaposlenog do neoporezivog iznosa, koji za ovu godinu iznosi 8.449 dinara, oslobođen plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

To znači da poslodavac može da ostvari uštede na porezu i doprinosima ukoliko bi počeo da uplaćuje dodatnu penziju za svoje zaposlene, a država je ovakvo rešenje donela kako bi podstakla firme da uplaćuju doprinose u ove fondove.

Poreski savetnik Milan Trbojević za Biznis.rs objašnjava kolika bi bila ušteda za poslodavca koji dodatno izdvaja samo 5.000 dinara mesečno i uplaćuje tu sumu na račun zaposlenog u dobrovoljni penzijski fond, a koliko u slučaju da mu za isto toliko poveća zaradu.

Ako bi se ovaj obračun primenio na neto zaradu od 100.000 dinara, ukupan trošak poslodavca (bruto 2) za tog zaposlenog iznosio bi 158.644 dinara, dok bi ukupna plata radnika pre odbitka poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog (bruto 1) bila 137.772 dinara.

Ukoliko bi poslodavac odlučio da poveća neto platu zaposlenom za 5.000 dinara, ukupan trošak poslodavca bi se povećao na 166.857 dinara. To znači da bi ga ova povišica ukupno kroz plaćanje dodatnih poreskih obaveza i doprinosa koštala 8.213 dinara, kaže Trbojević.

Sa druge strane, ukoliko bi umesto toga odvojio dodatnih 5.000 dinara i uplatio zaposlenom za dobrovoljnu penziju, to bi bio celokupni njegov trošak. Razlika je nešto veća od 3.000 dinara.

U scenariju u kojem poslodavac uplaćuje maksimalni neoporezovani iznos zaposlenom u dobrovoljni penzijski fond ušteda je još veća, jer bi ga povećanje neto zarade u istom iznosu koštalo 13.878 dinara, odnosno 5.429 dinara više.

Poslednji izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o poslovanju dobrovoljnih penzijskih fondova za prošlu godinu pokazuje da je poslednji kvartal 2025. doneo blago smanjenje učešća individualnih uplata i uplata poslodavaca, dok je blago poraslo učešće organizatora penzijskog plana u ukupnim uplatama.

Iako zvanično poreske olakšice za uplate u ove fondove imaju samo poslodavci, postoji mogućnost da određene uštede naprave i sami zaposleni individualnim uplatama. Međutim, kako savetuju poreski stručnjaci, uplate ni bi trebalo vršiti od neto plate, već bi trebalo zatražiti od poslodavca da najpre od ukupnog troška koji ima za zaradu zaposlenog (bruto 2) odvoji 5.000 dinara i prenese na račun dobrovoljnog penzijskog fonda za zaposlenog, a onda obračuna sve poreze i doprinose.

U tom slučaju, neto zarada koju bi zaposleni dobio bila bi 96.955 dinara. Na taj način se postiže da uplata od plate zaposlenog u dobrovoljni penzijski fond bude 5.000 dinara, a da trošak iznosi praktično samo 3.000 dinara, navodi poreski savetnik Milan Trbojević.

Kada bismo primenili drugi primer, odnosno da zaposleni izdvaja maksimalnu neoporezovanu sumu od 8.449 dinara od svoje bruto zarade, za isplatu neto plate bi ostalo 94.857 dinara, odnosno trošak zaposlenog bi bio malo više od 5.000 dinara.