Dobrovoljna penzija sa 58 godina ostaje najbrža opcija za penzionisanje u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je Nacrt Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji je usklađen sa obavezama Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i koji će postojeći zakon naslediti počev od 2028. godine. Neke odredbe će, međutim, početi da se primenjuju tek ulaskom u EU, navodi se u predloženom Nacrtu zakona.

„Ovim Nacrtom unapređuje se regulatorni okvir za obavljanje delatnosti društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i postiže se usklađenost sa važećim regulatornim okvirom Evropske unije u ovoj oblasti“, navodi NBS.

Predloženi Nacrt je skoro tri puta obimniji od postojećeg zakona i uvodi brojne novine proširujući krug definisanih činioca u sistemu dobrovoljnog penzijskog osiguranja, povećavajući potreban novčani kapital za osnivanje, kao i ulogu nadzora.

Privatna i strukovna penzija

Ovim Nacrtom se uvodi razlika između privatne i strukovne penzije. Privatna penzija je definisana kao novčani iznos koji se isplaćuje korisniku penzije iz akumuliranih sredstava od sopstvenih doprinosa, dok se strukovna odnosi na sredstva koja je uplaćivao poslodavac za zaposlenog. Paralaleno sa tim, uvodi se i institucija za obezbeđenje strukovne penzije.

Takođe, poslove koje po važećem zakonu obavlja kastodi banka po predloženom rešenju upravlja depozitar koji osim banke može biti i kreditna institucija ili investiciono društvo, što je posledica usaglašavanja sa regulativom EU.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi 1,5 miliona evra, a uvodi se i obaveza da novčani deo osnovnog kapitala iznosi tri miliona evra ako je reč o društvu koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama.

Pravo na penziju i pre 58 godina

Pravo na povlačenje sredstava iz fonda stiče se sa navršenih 58 godina života, a najkasnije sa 70 godina, kao i do sada, i može se izvršiti jednokratno, programiranom isplatom, kupovinom anuiteta ili kombinovano.

Jednokratnom isplatom može se povući najviše do 30 odsto akumuliranih sredstava, dok programirane isplate ne mogu biti ugovorene na rok kraći od godinu dana.

Novo zakonsko rešenje predviđa, međutim, i mogućnost jednokratne isplate u celosti, ali samo u slučaju malih akumuliranih iznosa koji ne prelaze vrednost 10 investicionih jedinica.

Pravo i raspolaganje akumuliranim sredstvima može se ostvariti i pre navršenih 58 godina života, u slučaju trajne nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

U slučaju smrti člana fonda, odnosno korisnika penzije, sredstva na njegovom računu prenose se osobi koju je prethodno odredio kao naslednika. Ukoliko to nije slučaj, postupa se u skladu sa zakonom kojim se reguliše nasleđivanje.

Diversifikacija rizika kod ulaganja imovine fonda

Društvo za upravljanje dužno je da imovinu fonda kojim upravlja ne izlaže prekomernoj koncentraciji rizika ulaganjem u imovinu koju je izdao isti izdavalac ili izdavaoci koji pripadaju istoj grupi, pri čemu se ovo pravilo ne odnosi na ulaganje u državne dužničke instrumente u smislu ovog zakona.

Na ulaganja imovine primenjuju se ograničenja da do 10 odsto neto imovine fonda može biti uloženo u hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca ili ukupno dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, izuzev državnih dužničkih instrumenata u smislu ovog zakona.

Ograničenje ulaganja do pet odsto neto imovine fonda odnosi se na ulaganja u hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca koje izdaje obveznik uplate.

Ulaganjem imovine fonda može se steći najviše 15 odsto vlasničkog učešća jednog izdavaoca, a kada društvo za upravljanje upravlja sa više fondova ukupno učešće tih fondova ne može preći 25 odsto vlasničkog učešća jednog izdavaoca.

Nacrt zakona predviđa da se ulaganjem imovine fonda može steći najviše 10 odsto ukupne emisije dužničkih hartija od vrednosti jednog izdavaoca, odnosno instrumenata tržišta novca jednog izdavaoca.

Najviše 70 odsto imovine fonda može biti uloženo u akcije i druge hartije od vrednosti ekvivalentne akcijama i korporativne obveznice kojima se trguje na regulisanom tržištu, pri čemu društvo za upravljanje odlučuje o relativnom udelu tih hartija od vrednosti u portfelju fonda.

Narodna banka Srbije pozvala je stručnu javnost i sve druge zainteresovane strane da komentare i primedbe na ovaj Nacrt dostave u vrlo kratkom roku do 5. juna ove godine na e-mail-adrese: kabinetguvernera@nbs.rs i osiguranje@nbs.rs.