Prvi put u tri godine pala vrednost imovine dobrovoljnih penzijskih fondova

Prvi put za poslednje tri godine dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji završili su poslovanje u jednom kvartalu sa neto imovinom koja je bila manja u odnosu na prethodno tromesečje.

Izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) pokazuje da je neto imovina sedam dobrovoljnih penzijskih fondova koji posluju na domaćem tržištu na kraju prva tri meseca ove godine iznosila 66,4 milijarde dinara i niža je za 0,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Na promenu vrednosti imovine utiču pored neto uplata doprinosa u fondove i isplate sredstava iz fondova, troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja.

Imajući to u vidu, pad neto vrednosti imovine ne mora da ukaže na manji priliv, već i na veći odliv po nekom od ovih osnova.

Manje uplata, više isplata

Doprinos imovini od neto uplata članova od januara do marta ove godine iznosi 1,3 milijarde dinara, dok je članovima koji su ispunili propisane uslove isplaćeno 940 miliona dinara.

Ako se ovi podaci uporede sa poslednjim kvartalom prošle godine, na početku 2026. beleži se nešto manji priliv od doprinosa koji su u tom periodu iznosili 1,39 milijardi dinara, ali i nešto veći odliv jer je korisnicima koji su ostvarili uslove za povlačenje sredstava tada bilo isplaćeno 919 miliona dinara.

Razlog za pad neto imovine fondova možda treba tražiti i u povećanju naknada prilikom uplate penzijskog doprinosa koja je sa prosečnih 2,2 odsto u poslednja tri meseca prošle godine u prvom kvartalu ove povećana na 2,5 odsto.

Ukupan iznos naplaćene naknade prilikom uplate doprinosa u ovom periodu iznosio je 33 miliona dinara.

To nije jedina naknada koju fondovi naplaćuju i ovaj iznos predstavlja tek 14 odsto ukupno naplaćenih naknada, a daleko izdašniji prihod za fondove predstavlja naknada za upravljanje fondom koja se obračunava po stopi od najviše 1,25 odsto godišnje od vrednosti neto imovine fonda. Ukupno je po ovom osnovu naplaćeno 204 miliona dinara u prvom tromesečju ove godine.

Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima već su povećala iznos prosečne naknade prilikom uplate penzijskog doprinosa u četvrtom kvartalu prošle godine na 2,21 odsto, sa 2,18 odsto koliko je u proseku iznosila u kvartalu pre njega.

Atraktivnosti ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove svakako ne doprinosi ni blagi pad prinosa, koji prema podacima iz izveštaja za prvi kvartala za poslednjih godinu dana iznosi 4,3 odsto, za poslednjih pet godina je 3,8 odsto, a od početka poslovanja 7,1 procenat.

Podaci sa kraja prošle godine pokazuju da je prinos opao i u poslednjem kvartalu prošle godine, kada je za poslednjih 12 meseci iznosio 4,5 odsto, dok je godišnji prinos na kraju trećeg kvartala 2025. bio 4,8 odsto.   

Dve trećine u HoV

Na kraju prvog tromesečja ove godine struktura ulaganja imovine fondova nije se mnogo promenila i dominantno je ostala vezana za državne obveznice koje su činile 66,4 odsto imovine, akcije domaćih pravnih lica učestvovale su sa 10,8 odsto, oročeni depoziti kod banaka 10 procenata, sredstva na kastodi računima 4,5 odsto, dok su ulaganja u inostranstvu činila 6,1 odsto ukupne imovine fondova.

U strukturi državnih hartija od vrednosti oko dve trećine su obveznice denominovane u domaćoj valuti, dok ostatak čine vrednosne hartije denominovane u evrima. Ročna struktura portfolija državnih dužničkih hartija od vrednosti izmenjena je u odnosu na kraj prethodnog tromesečja jer je učešče obveznica sa dugim rokom dospeća poraslo, a smanjeno je učešće onih sa kraćim rokom dospeća.

Tako je prosečna ročnost sredstava uloženih u državne obveznice iznosila 7,8 godina, dok je na kraju prošle godine bila 6,9 godina, što ukazuje na dodatnu konzervativnost portfolio menadžera fondova u uslovima velike volatilnosti i geopolitičkih tenzija.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2026. godine poslovala su četiri društva koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, dve kastodi banke, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednik.

Tržište je i dalje visoko koncentrisano jer dominantan fond ima udeo od 41,6 odsto, dok tri najveća fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 80,5 odsto.

Blagi pad akumuliranih sredstava

Na kraju marta, dobrovoljni penzijski fondovi imaju 229.780 članova, što je za 456 više nego na kraju prošle godine, a ukupan broj zaključenih ugovora iznosi 318.928, odnosno za 16 manje u odnosu na kraj 2025. Učešće korisnika ovih fondova u ukupnom broju zaposlenih u Srbiji iznosi 10 odsto. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova iznosio je skoro 320.000 dinara i nešto je niži u odnosu na kraj 2025. kada je iznosio oko 322.000 dinara.

Izveštaj pokazuje da je svaki peti korisnik član dva ili više fonda. Prosečna starost članova iznosi oko 48 godina, a najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, skoro dve trećine.

Distribucija uplaćenih 1,3 milijarde dinara u prva tri meseca ove godine izvršena je tako što 41,7 odsto čine individualne uplate, 35,2 odsto su uplate poslodavaca za svoje zaposlene, dok se 23,1 odnosi na uplate doprinosa preko penzijskih planova.