Najavljena EPS-ova kupovina gotovih OIE objekata daleko od očiju javnosti

Elektroprivreda Srbije (EPS) objavila je prošle nedelje javni poziv kompanijama i investitorima za otkup i zajednički razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, sa ciljem da kroz ovaj postupak pribavi agregatni instalisani kapacitet od 1.200 MW.

Strateški razlozi za pokretanje postupka su optimizacija i dekarbonizacija proizvodne strukture, smanjenje izloženosti riziku troškova emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i bezbednost snabdevanja i diversifikacija izvora.

Akvizicija obnovljivih izvora energije (OIE) trebalo bi da doprinese smanjenju zavisnosti od uvoznih energenata, povećanju fleksibilnosti sistema i stabilizaciji troškova proizvodnje na duži rok.

Stručnjak za obnovljive izvore energije Dejan Stojadinović za Biznis.rs kaže da je kupovina OIE projekata u razvoju uobičajena praksa državnih energetskih kompanija u okruženju.

Tako Hrvatska elektroprivreda (HEP) sprovodi skoro identičan model godinama, grčki PPC aktivno kupuje solarne i vetro parkove, kao i projekte u razvoju, dok rumunska Hidroelectrica planira akviziciju kompanija koje poseduju prava, dozvole, zemljište i drugu imovinu vezanu za projekte OIE u razvoju, ciljajući na nekoliko stotina megavata u različitim fazama razvoja.

Međutim, postoje i države koje pristupaju drugačijim modelima, pa recimo slovenački HSE skoro isključivo samostalno razvija projekte OIE.

Kada je reč o metodologiji vrednovanja razvojnih projekata, EPS je u javnom pozivu naveo da će se vrednovanje projekata vršiti na osnovu DCF metodologije primenom standardizovanog finansijskog modela EPS-a koji se dostavlja svim kvalifikovanim ponuđačima tek u drugoj fazi, zajedno sa svim pretpostavkama – cena električne energije, inflacija, diskontna stopa…

Ponuđači će tada popunjavati svoj projekat u isti model sa istim pretpostavkama, što eliminiše mogućnost da jedan ponuđač ulepša sopstvenu projekciju povoljnijim pretpostavkama od drugog, objašnjava Stojadinović.

Prema njegovim rečima, ovo jeste uobičajena praksa, ali istovremeno znači i da javnost nema način da nezavisno proveri da li su pretpostavke dobro određene i da nisu previše blagonaklone prema prodavcima.

On kaže da se kriterijumi za bodovanje zasnivaju isključivo na projektnom IRR i NPV (dva osnovna finansijska pokazatelja koja se koriste za procenu isplativosti i opravdanosti investicionih projekata) iz perspektive EPS-a i ocenjuje da je reč o dobrom mehanizmu koji treba da spreči da se neki projekat preplati.

Cena koju ponuđač traži ulazi u model kao odliv gotovine, tako da viša cena direktno smanjuje IRR i NPV, a samim tim i ukupan broj bodova tog projekta u odnosu na konkurenciju. 

“To znači da cena projekta nije odvojen, pregovarački element koji se utvrđuje naknadno i proizvoljno, nego je ugrađena direktno u kriterijum rangiranja, čime se ponuđači takmiče jedan protiv drugog na osnovu cene, a ne samo na osnovu kvaliteta projekta”, navodi on.

Uz to, obavezno je podnošenje nezavisne procene resursa sa procenom proizvodnje, izrađene od strane priznatog nezavisnog stručnjaka, čime se sprečava preterano optimistična projekcija proizvodnje i precenjivanje projekta, kao i kompletna pravna, finansijska i tehnička “due diligence” analiza koju sprovode savetnici EPS-a, i to ne samo jednom nego ponovo u pregovaračkoj fazi, i kao uslov zatvaranja.

EPS ima pravo da, na osnovu rezultata “due diligence” zahteva smanjenje kupoprodajne cene kao uslov nastavka pregovora, što je dobra kontrola u slučaju kada se detaljnom analizom ispostavi da je početna cena nerealno visoka, kaže Stojadinović.

Međutim, kako ističe, integritet čitave metodologije vrednovanja projekata koje će EPS kupiti suštinski zavisi od nepoznatih pretpostavki.

“Metoda je dobra, ali njena primena neće biti proverljiva od strane javnosti. Osim toga, ni rezultati detaljne analize (due diligence), koji značajno utiču na cenu, neće biti dostupni javnosti jer uključuju poverljive podatke”, kaže sagovornik.

Osim toga, nedostatak metodologije je i to što ne sadrži gornju granicu cene po MW, iznad koje EPS neće pregovarati.

“Jedan od značajnih problema je i nepostojanje uporedivih cena OIE projekata u Srbiji. Ne postoje pouzdani, javno objavljeni podaci o cenama kupljenih ili prodatih OIE projekata u razvoju u Srbiji, pošto su takve cene skoro uvek bile poverljive u dosadašnjim transakcijama. Cena po megavatu za projekat u različitim fazama razvoja, pre izgradnje, izuzetno varira u zavisnosti od toga koje dozvole projekat poseduje, i specifične brojke za srpsko tržište ne postoje”, objašnjava Stojadinović.

S obzirom na to da je EPS u državnom vlasništvu, veoma su važni mehanizmi protiv korupcije i favorizovanja nekih ponuđača koji bi trebalo da budu ugrađeni u javni poziv.

Stojadinović kaže da ovi mehanizmi u samom pozivu jesu definisani, ali dodaje da postoje i određeni nedostaci.

Dobro je to što je prva faza eliminaciona provera, bez pregovaranja i bez diskrecionog odlučivanja o ponuđaču, i svi prolaze istu proveru, zatim podnose brojne deklaracije pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, a u obavezi su i da prilože sve relevatne informacije o projektu. Ako se naknadno otkrije da neka relevantna informacija nije bila priložena, vrši se automatska diskvalifikacija ili raskid ugovora uz naknadu štete EPS-u.

Međutim, kako ističe, nedostaci su to što postupak izričito nije postupak javne nabavke tako da ponuđači nemaju pravo žalbe Republičkoj komisiji za javne nabavke, nego se sve rešava putem suda.

Stojadinović kaže da je EPS-ovo pravo diskrecionog odlučivanja izuzetno široko i praktično neograničeno jer isključeni ponuđač nema pravo čak ni da dobije obrazloženje zašto je odbijen. Takođe, sastav i nezavisnost komisije za ocenjivanje projekata nisu definisani.

Napokon, tenderskom dokumentacijom nije predviđeno javno objavljivanje rezultata, odnosno identitet ponuđača, kupoprodajna cena, kao ni razlozi odbacivanja ponude.

„Ovi nedostaci ne ukazuju na to da će doći do korupcije ili favorizovanja nekih ponuđača, ali sama dokumentacija ne sadrži procedure koje bi to u potpunosti sprečile niti omogućile spoljašnju proveru da do toga nije došlo”, smatra sagovornik.