Srbija može bez uglja, ali su potrebne investicije od 15 do 20 milijardi dolara

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković izjavio je da je energetska situacija delikatna, da će cene energenata sigurno rasti, kao i da Srbija može bez uglja, ali da je za energetsku tranziciju neophodno 15 do 20 milijardi dolara.

„Zbog ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini, Evropi se prazne zalihe dizela. Od marta, smanjile su se za 30 odsto. A bliži se period u kojem će morati da se prave rezerve za zimu. Srbija trenutno teže dolazi do dizela i zbog niskih vodostaja, koji zaustavljaju brodove i teretne barže s naftom i gorivom“, rekao je Rajaković na RTS-u, prenosi Beta.

Dodao je da suša smanjuje i proizvodnju struje u Srbiji i u drugim evropskim zemljama, a prognoze za hidroelektrane još su „crnje“ na duže staze jer polovina njih u celom svetu, prema novoj studiji, neće moći da se koristi nakon 2060. godine.

Rajaković je rekao da ipak nema mesta panici.

„Ako krenemo od rata u Ukrajini, preko krize na Bliskom istoku, OPEC-a, pa sad kada se sve to sabere – imamo preslagivanje puteva snabdevanja i bombardovanje rafinerija. Ja nisam specijalista za naftno-gasni sektor, već za elektroenergetiku, ali naša energetika i nafto-gasni sektor su spojeni sudovi, sve na sve utiče“, naveo je Rajaković.

Naglasio je da problemi u jednom delu energetskog sistema mogu direktno da se odraze na druge sektore.

„Ako nema dovoljno gasa, mi imamo problem u elektroenergetici, jer proizvodimo električnu energiju u velikoj meri i iz gasa. Pred ovu zimu, moj zaključak je da prognoze nisu pesimistične, ali cene će sigurno ići gore i posledice će na kraju najviše osetiti krajnji potrošač“, ocenio je Rajaković.

Istakao je da je dizel 226 dinara za litar i da zbog toga „ljudi beže od dizel automobila“. „Prodaja i zastupljenost dizel automobila u evropskoj floti je pala, nikad niža nije bila. To je ispod osam odsto zastupljenosti. Dizel je nekad bio glavni izbor za nas građane, ali ta slika se vrlo ozbiljno promenila. Ne mislim da će posledice biti dramatične, već da će se ogledati u cenama koje ćemo plaćati“, rekao je Rajaković.

Poseban problem za Srbiju predstavlja, kako je naveo, nizak vodostaj Dunava, preko kojeg je ranije stizao značajan deo energenata.

„Imamo Dunav koji je gotovo nikad niži. Mi smo do gotovo jedne četvrtine ukupnih potreba koje imamo u energentima, dizelu, nafti i tako dalje, dobijali tim putem. Sada je to ugroženo“, rekao je Rajaković.

Ipak, Rajaković smatra da ovaj problem ne treba posmatrati kao trajnu krizu.

„Doći će kiša, biće bolje stanje, Dunav će porasti. Ali dok je ovakvo stanje, sigurno je napeto. Uz to imamo i nerešeno stanje NIS-a. Sa dva kraja imamo pritisak“, naveo je Rajaković.

Govoreći o prognozama da bi do 2060. godine veliki broj hidroelektrana u svetu mogao biti ugrožen zbog klimatskih promena, Rajaković kaže da je podatak pesimističan, ali da inženjerska struka može da pronađe rešenja.

„Glavni rezultat te studije je, koliko sam razumeo, zamuljivanje naših akumulacija. Naravno, hidrologija se menja, sve je manje kiše. Međutim, inženjerska struka već delom nalazi odgovor na to, a biće još boljih odgovora“, rekao je Rajaković.

Istakao je da je već čišćeno Zvorničko jezero, a moraće da se čisti i Đerdapsko jezero.

Rajaković smatra da će upravljanje vodama biti jedan od ključnih izazova u budućnosti.

„Kiše će biti ekstremne – biće ih previše ili ih neće uopšte biti. Da bi se taj problem rešio, on se rešava akumulacijama. Kada kiše ima previše, tu vodu ne smemo izgubiti, nego moramo da je sačuvamo za dane kada nema kiše“, rekao je Rajaković.

Dodao je da se zbog toga razvijaju reverzibilne hidroelektrane koje su „deo rešenja“. Bistrica bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude završena za četiri-pet godina, a voleo bi, kako je rekao, da bude završena i pre.

„Bilo bi jako dobro da priča o Đerdapu 3 postane realnost. Onda bismo sa vodom upravljali daleko lakše i imali bismo odgovore“, naveo je Rajaković.

Na pitanje da li Srbija do 2050. godine može da proizvodi struju i greje se bez uglja, Rajaković je odgovorio potvrdno.

„Moj odgovor je da. Ponovo optimističan i vrlo ozbiljno to mislim. Sve analize pokazuju da može, ali za takvu promenu,  potrebna je snažna infrastruktura u kojoj možemo da skladištimo puno energije, a proizvodićemo je iz sunca, vetra i vode. Moramo uvesti i neke nove tehnologije, poput vodonika, a videćemo da li će morati i nuklearke“, naveo je Rajaković.

Dodao je da bi voleo da Srbija energetsku jednačinu zatvori bez nuklearnih elektrana, ali da ni tu opciju ne treba unapred isključiti.

„Dakle, bez uglja definitivno može. Mora sektor daleko ozbiljnije i odgovornije da radi“, rekao je Rajaković.

Upozorio je da je sadašnja decenija ključna za budućnost srpske energetike.

„Mi iz Saveza energetičara smatramo da je ova dekada, do 2030. i 2031. godine, ključna za rezultate koje ćemo imati narednih 40–50 godina“, rekao je Rajaković.

Prema njegovim rečima, za ukupnu energetiku Srbije – od elektroenergetike i elektrana, do naftno-gasne privrede, energetske efikasnosti i industrije, potrebne su investicije između 15 i 20 milijardi dolara.

„To je za ovako malu zemlju izuzetno veliko. To mora da ide iz budžeta, iz privatnih resursa, kroz javno-privatna partnerstva i kreditne linije. Mora da se sabere ceo sistem“, rekao je profesor.