Struja bi bila jeftinija, a krize ne bi bilo da imamo više solara na krovovima

Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene. Izuzetno nepovoljna hidrološka situacija sa rekom Dunav izaziva ozbiljne probleme u proizvodnji energije i transportu energenata, što se samo nadovezuje na već postojeće probleme sa snabdevanjem energentima iz Rusije i krizom snabdevanja naftom zbog rata u Iranu.

Zbog nemogućnosti adekvatnog hlađenja postrojenja Mađarska gasi svoj nuklearnu elektranu, Rumunija gasi jedan reaktor, dok je transport energenata Dunavom praktično obustavljen.

Što se Srbije tiče, državni vrh zasada ocenjuje da je situacija pod kontrolom, ali postoji bojazan da će usled daljeg pada vodostaja biti ugrožen i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Proizvodnja električne energije iz hidro i termoelektrana je smanjena, a struja se uvozi.

Apeli sa najvišeg nivoa vlasti da se racionalno troši električna energija sada su već svakodnevni, iako se nalazimo usred toplotnog talasa kada je potreba za električnom energijom za hlađenje na maksimumu.

U situaciji u kojoj je sve izvesniji scenario da će ozbiljan izazov biti uopšte doći do struje po nekim razumnim cenama, postavlja se pitanje da li smo mogli bolje da iskoristimo energiju sunca i ovaj period dočekamo spremniji.

Sunce i klima „rade“ u isto vreme

Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za Biznis.rs kaže da je odgovor na pitanje potvrdan u situaciji u kojoj postoji mogućnost i većina građana može kroz individualne ili kolektivne projekte da obezbedi sebi izvestan deo električne energije kroz sopstvenu proizvodnju i potrošnju.

„Kada su sunčani dani i imamo potrebu za klima uređajima – paradoksalno – solarne elektrane tada proizvode najviše energije koju možemo odmah da koristimo na mestu proizvodnje, iza brojila, i time uspešno smanjujemo račune za električnu energiju. To bi u značajnoj meri smanjilo potrebe elektroenergetskog sistema da kupuje skupu struju na tržištu, a pomoglo bi i termičkom rasterećenju distributivne mreže“, objašnjava.

Pritom, građani sopstvenim sredstvima grade solarne elektrane, što ih čini mikro-investitorima u dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema Srbije. „Kao mikro-investitori, morali bi dobiti veća prava, kako bi se i njihov pozitivan uticaj povećao“, kaže naš sagovornik.

Pitanje kako da građani dobiju veća prava upravo je ovih dana u centru interesovanja jer je država odlučila da izmeni Zakon o korišćenju obnovljvih izvora energije koji u prethodnom petogodišnjem periodu jeste dao neke rezultate, ali su efekti mogli da budu mnogo veći.

„Potrebe za energijom su više nego očigledne, tehnologija postoji i dostupna je, čak višestruko dostupnija nego pre pet godina. Postoji i dovoljno entuzijazma među građanima da se bave proizvodnjom energije za sopstvene potrebe. Ono što nedostaje jeste liberalizacija učešća građana, jasna regulacija bez nepotrebnih barijera, limita i predugačkih procedura, ali i jasna politička volja da se ide ka energetskoj nezavisnosti kroz podršku razvoju distribuiranih izvora energije“, objašnjava Šćekić.

Poslednje odluke demotivišuće

Međutim, prema njegovim rečima, umesto da se ide u dalju liberalizaciju u poslednjih nekoliko meseci je doneto nekoliko propisa koji su uneli ozbiljnu zabrinutost u ceo sektor obnovljive energije. Među njima su svakako odlaganje rada na studijama priključenja za velike solarne i vetro-projekte do 2029. godine, a reč je o prvom dokumentu potrebnom za započinjanje projekta.

Sa druge strane, institut aktivnog kupca, namenjen industriji i privredi, tek je nedavno dobio podzakonske akte koji omogućavaju primenu i tu posao tek predstoji.

„Elektrane od 50 do 150 kW nepotrebno dugo čekaju na priključenje, često i po nekoliko godina, a od skoro je izgradnja elektrana od 10 do 50 kW dodatno otežana novim procedurama koje dolaze iz oblasti građevinskih propisa. Jedino kućne solarne elektrane do 10,8 kW u statusu kupca-proizvođača ostaju kao opcija za izgradnju i priključenje u relativno razumnom roku”, navodi sagovornik.

Prema njegovim rečima, zasada nema potvrda da će se sa izmenama ovog zakona ići u pravcu liberalizacije i da će se sve navedene barijere ukloniti i procedure optimizovati kako bi obnovljiva energija postala neraskidivi deo našeg elektroenergetskog sistema.

Ono što u Centru za unapređenje životne sredine smatraju da bi bilo neophodno da se promeni jeste brži razvoj koncepta kupaca-proizvođača, a tempo razvoja će diktirati brzina i jednostavnost procedura, omogućavanje izgradnje elektrana koje odgovaraju potrošnji, umesto postojećih limita, ali i dalja liberalizacija tržišta.

„Tako nešto kaže i zakonodavac u Polaznim osnovama za izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE sa namerom da se zakon prilagodi EU direktivama RED II i RED III, koje se bave upravo tim elementima“, kaže Vladan Šćekić i dodaje da ostaje da se vidi na koji način će to u samom zakonskom predlogu biti urađeno.  

Neto-merenje celo vreme eksploatacije

Kao ključne tačke u novom zakonu u ovoj nevladinoj organizaciji vide obezbeđivanje pravne sigurnosti domaćinstvima koja su investirala u solarne elektrane oslanjajući se na važeće propise i javno saopštene informacije da će pravo na neto-merenje koristiti tokom životnog veka elektrane.

Zato je potrebno zakonom jasno propisati da domaćinstva koja su već stekla, ili u skladu sa važećim prelaznim odredbama steknu, status kupca-proizvođača sa neto-merenjem zadržavaju ovaj način obračuna sve dok koriste proizvodni objekat na osnovu kojeg su taj status stekla.

Prelaskom na neto-obračun za domaćinstva otvara se prostor da kupci-proizvođači steknu pravo da raspolažu sopstvenim viškovima i ponude ih drugom snabdevaču, energetskoj zajednici ili na tržištu.

Za ovako nešto je potrebno razviti regulatorne mehanizme, odnosno dopuniti zakonodavstvo iz oblasti energetike i finansija, i napraviti jasne uslove trgovine za ovakve „energetske mikro-transakcije“.

„Ovo bi moglo da predstavlja snažan motiv za građane da nastave da se uključuju, a uticaj ovih mikro-transakcija je gotovo nepostojeći na elektroenergetski sistem, pogotovo u situacijama gde su kupci-proizvođači povezani sa lokalnim energetskim zajednicama – čineći mali elektroenergetski sistem čija energija se proizvodi i troši na niskonaponskom nivou distributivne mreže“, kaže Šćekić.

Takođe, potrebno je nastaviti sa daljim unapređenjem i širenjem prava za sve kategorije kupaca-proizvođača, u skladu sa zakonodavstvom EU koje omogućava više mogućnosti za građane koji žele da proizvode energiju za sopstvene potrebe.

Kada bismo sada želeli da napravimo ozbiljan zaokret i krenemo u pojednostavljivanje i unapređenje procedura, zakona i primene, morali bismo da napravimo mnogo koraka, ali bi to stvorilo uslove da Srbija ubrzano gradi svoje obnovljive kapacitete uz snažno učešće građana, privrede i industrije.

To bi osiguralo individualno i kolektivno lokalno proizvedenu energiju i energiju za sopstvenu potrošnju većem broju građana po izuzetno povoljnim cenama. Ono što je važno istaći jeste da se energetsko siromaštvo smanjuje zahvaljujući solidarnim uslugama koje pružaju energetske zajednice, kaže Šćekić.

Za širi sistem takav scenario bi značio i da elektrodistributivna mreža dobija značajnu podršku i fleksibilnost zahvaljujući građanskoj energiji, pa investicije u ojačanje mreže preusmerava tamo gde je najpotrebnije, menjajući investicionu logiku, odnosno prelazak sa CAPEX na TOTEX.

U tom smislu, CAPEX predstavlja novac utrošen na fizička, dugoročna sredstva, kao što su zgrade ili mašine, koja donose korist poslovanju duže od godinu dana i čija se vrednost vremenom amortizuje. TOTEX objedinjuje CAPEX i OPEX (operativne troškove) u jedinstvenu, sveobuhvatnu metriku za procenu ukupnih troškova životnog ciklusa nekog sredstva.

Šćekić smatra da je realno da za pet godina imamo situaciju u kojoj se energija, i električna i toplotna, slobodno kupuje, prodaje, deli i donira kroz fleksibilno organizovano tržište kojem svi građani imaju nediskriminisan pristup i mogućnost da kupe ili prodaju energiju kroz mikro-transkacije.

„Priroda i obnovljiva energetika nisu na suprotstavljenim stranama. Ne sečemo šume da bismo gradili elektrane. Veliki solarni i vetro-projekti moraju da poštuju sva prava lokalnih zajednica u kojima je planiran njihov razvoj, uz sprovođenje svih prethodno potrebnih analiza i procena, i njihov dalji razvoj i rad uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine – prvo na područijima koja su devastirana ili nepogodna za neku drugu primenu„, navodi Šćekić.

Priprema Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji je u toku a Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Polazne osnove za njegovu izmenu. Javnost je do 7. jula imala mogućnost da dostavi predloge, komentare, sugestije i primedbe.

Kako je saopšteno iz Ministarstva, primljeno je ukupno 94 komentara, predloga i sugestije od 15 podnosilaca.

Iz Ministarstva su ukazali da se, imajući u vidu da Polazne osnove ne sadrže konkretne odredbe budućeg Nacrta zakona, već utvrđuju teme, ciljeve i pravce izmena, značajan broj dostavljenih komentara odnosio na predlaganje konkretnih normativnih rešenja koja će biti razmotrena u narednoj fazi, prilikom izrade Nacrta zakona.