Bez subvencija reciklaža neisplativa, prihodi manji za skoro dve milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je tokom leta propis kojim se uređuje dodela podsticajnih sredstava operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada u periodu od 2026. do 2028. godine. Najvažnija novina je uvođenje aukcijskog modela kroz koji će operateri konkurisati za sredstva.

Najviši podsticaj predviđen je za reciklažu istrošenih baterija i akumulatora i iznosi 40 dinara po kilogramu. Za otpadna vozila predviđeno je 30 dinara, za otpadna ulja 26 dinara, a za električni i elektronski otpad 24,8 dinara po kilogramu. Najniži iznos – 15 dinara po kilogramu, odnosi se na otpadne gume.

Uredba propisuje i maksimalne godišnje kvote. Za otpadne gume predviđeno je 35.000 tona, za električni i elektronski otpad 25.000 tona, za istrošene baterije i akumulatore 13.000 tona, za otpadna ulja 10.000 tona, a za otpadna vozila 25.000 tona.

Podsticaji će pokrivati operativne troškove upravljanja otpadom, uključujući sakupljačku mrežu i sortiranje, a neće biti moguće dobiti sredstva retroaktivno za aktivnosti sprovedene pre prijave na aukciju.

Kompanijama koje se bave reciklažom, sakupljanjem i trgovinom otpadom subvencije su gotovo neophodne da bi posao uopšte bio isplativ.

Kako je ranije za Biznis.rs rekla stručnjak za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, prihod koji recikleri mogu da ostvare prodajom izdvojenih sirovina ne pokriva realne troškove sakupljanja, transporta i tretmana.

„Tretman ovih vrsta otpada jednostavno nije isplativ bez sistemske podrške države. Troškovi su veći od prihoda, što znači da bez subvencija ili modela produžene odgovornosti proizvođača sistem ne može da funkcioniše“, istakla je Cvejanov.

Velike razlike među kompanijama koje trguju otpadom

Da je poslovanje u sektoru reciklaže nestabilno i sklono čestim promenama, pokazuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall koji otkrivaju kako se u delatnosti trgovine na veliko otpacima i ostacima poslovalo u trogodišnjem periodu.

Prihodi su iz godine u godinu smanjivani – u 2023. godini iznosili su 28,20 milijardi dinara, da bi godinu kasnije pali na 28 milijardi dinara. Pad je tada bio relativno blag, oko 0,7 odsto. Međutim, 2025. donosi znatno izraženije smanjenje. Prihodi su pali na 26,26 milijardi dinara, odnosno za oko 6,2 odsto u odnosu na 2024.

Posmatrano kroz ceo period, sektor je za dve godine ostao bez gotovo 1,95 milijardi dinara prihoda, što predstavlja pad od oko 6,9 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Još zanimljivije kretanje vidi se kod dobiti. U 2023. godini cela delatnost završila je sa gubitkom od 14,4 miliona dinara. Već 2024. situacija je bila potpuno drugačija – sektor je ostvario 1,028 milijardi dinara dobiti. To znači da je za samo godinu dana rezultat poboljšan za više od 1,04 milijarde dinara, odnosno da je sektor iz praktično nultog rezultata prešao u zonu značajne profitabilnosti.

Međutim, taj rezultat nije ponovljen u 2025. godini. Dobit je smanjena na 701,1 milion dinara, što je oko 326,8 miliona dinara manje nego godinu ranije, odnosno pad od 31,8 odsto.

Uprkos ovom padu rezultat je i dalje višestruko bolji nego 2023. godine, kada je sektor bio u minusu.

Deset firmi ostvarilo veću dobit od celog sektora trgovine otpadom

Bonitetna kuća CompanyWall dostavila nam je analizu dela sektora, odnosno 10 najuspešnijih preduzeća u delatnosti trgovine otpacima i ostacima. Deset analiziranih kompanija zajedno su u 2025. godini ostvarile oko 13,98 milijardi dinara prihoda, što je približno 53 odsto ukupnih prihoda cele delatnosti. Njihova zbirna dobit iznosila je oko 988,2 miliona dinara, što je više od ukupne dobiti čitavog sektora.

Ovaj podatak je posebno značajan jer pokazuje da se rezultati najvećih kompanija i ostatka sektora ne kreću potpuno istim putem. Dok je ukupna dobit svih 418 preduzeća u 2025. godini iznosila 701,1 milion dinara, deset posmatranih kompanija ostvarilo je zajedno gotovo 988,2 miliona dinara dobiti. To znači da je ostatak sektora, posmatrano zbirno, imao negativan rezultat.

Podaci za pojedinačne kompanije pokazuju da pad dobiti i prihoda na nivou čitave delatnosti nije ravnomerno raspoređen. Naprotiv, poslovni rezultati najvećih firmi veoma se razlikuju.

Preduzeće Kemeko iz Valjeva predstavlja jedan od najupečatljivijih primera rasta. Prihod kompanije povećan je sa 812,8 miliona dinara u 2023. na 1,04 milijarde u 2024, a zatim na čak 1,55 milijardi dinara u 2025. godini. Istovremeno, dobit je sa 65,4 miliona dinara u 2023. porasla na 114,8 miliona u 2024, a potom na 268,8 miliona dinara u 2025. godini. To je ujedno najveći iznos dobiti među deset analiziranih kompanija.

U samom vrhu liste u ovoj delatnosti nalazi se preduzeće Modekolo, čiji su prihodi u posmatranom periodu rasli sa 588,8 miliona na 924,8 miliona dinara. Međutim, dobit je sa 228,9 miliona dinara u 2023. pala na 211,8 miliona u 2024, a zatim na samo 95,4 miliona dinara u 2025. godini. Dakle, kompanija je uz gotovo nepromenjen prihod u poslednjoj godini ostvarila značajno manju dobit.

Preduzeću Metal reciklaža prihod je sa 2,18 milijarde dinara u 2023. porastao na 2,82 milijarde u 2024, da bi u 2025. pao na 2,73 milijarde.

Posebno je interesantan slučaj kompanije Transmetal plus. Prihod je sa gotovo 5,96 milijardi dinara u 2023. pao na 4,19 milijardi u 2024, a zatim na 3,38 milijardi dinara u 2025.

Uprkos padu prihoda, dobit se kretala u suprotnom smeru. Sa svega 7,1 milion dinara u 2023., povećana je na 144,7 miliona u 2024, a potom na 160,4 miliona dinara u 2025.

Ovaj primer pokazuje da manji prihod ne mora automatski značiti i slabije poslovanje. Kompanija je uz prihod koji je u dve godine smanjen za više od 40 odsto uspela da višestruko poveća dobit. To ukazuje na značaj profitabilnosti poslovanja, a ne samo obima prometa.

Kompanija Prohrom iz Čačka je sa gubitka od 5,8 miliona dinara u 2023. prešla u dobit od 141,6 miliona u 2024. godini. Međutim, iako je prihod u 2025. dodatno porastao, sa 2,74 na 2,82 milijarde dinara, dobit je pala na 116,5 miliona dinara.

Još izraženiji primer predstavlja Ferro east. Prihod je u 2024. porastao na 401,4 miliona dinara, ali je u 2025. pao na 255,4 miliona. Dobit je, međutim, doživela mnogo značajniju promenu – sa 10,3 miliona dinara u 2023. skočila je na 110,8 miliona u 2024, da bi se 2025. gotovo istopila, na svega 1,3 milion dinara.