Seničić: Strože kažnjavati ugrožavanje putnika, a ne birokratske greške

U prvih osam meseci ove godine turističkoj inspekciji podneto je 307 predstavki na rad turističkih agencija. Putnici su se najčešće žalili na kvalitet i kategoriju smeštaja, kašnjenja letova, ali i na nerealizovana putovanja. Takođe, podneta su i četiri predloga za oduzimanje licence turističkim agencijama.

U razgovoru za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić ocenjuje da sam broj predloga za oduzimanje licence ne govori mnogo o stanju u sektoru.

Od četiri predloga u 2026. godini, prema njegovim saznanjima, dve licence oduzete su iz formalno-tehničkih razloga, dok su druge dve bile posledica prestanka rada agencija i uskraćivanja prava putnika. Seničić smatra da zakon neke tehničke propuste sankcioniše prestrogo oduzimanjem licence, dok se pojedine mnogo ozbiljnije greške tretiraju kroz prekršajne prijave.

Na pitanje da li je dozvoljeno da turistička agencija posluje i prodaje aranžmane, a da pritom ne obezbedi garanciju putovanja za svakog putnika – i da li bi takav propust trebalo automatski da znači gubitak licence, naš sagovornik kaže da turistička agencija organizator mora obezbediti garanciju u skladu sa prometom koji je evidentiran.

„Kada je reč o garancijama putovanja, organizator aranžmana dužan je da ih obezbedi u skladu sa evidentiranim prometom, a iznosi se kreću od 30.000 do 400.000 evra. Svaki putnik koji uplati aranžman, bilo direktno organizatoru ili preko posrednika, mora da dobije garanciju putovanja koju izdaje organizator“, objašnjava Seničić.

Međutim, garancija ne znači nužno da će svi oštećeni putnici biti u potpunosti obeštećeni ukoliko agencija prestane da posluje. Ako ukupan iznos potraživanja premaši vrednost garancije, isplate se srazmerno umanjuju do njenog iscrpljenja.

Seničić navodi da osiguravajuće kuće u Srbiji, prema njegovim saznanjima, ne žele da izdaju garancije veće od 400.000 evra, dok u svetu takođe ne postoji sistem koji garantuje stoprocentnu naknadu štete.

Kao moguća rešenja za veću zaštitu putnika pominju se obavezna polisa osiguranja od otkaza putovanja, do određenog iznosa, kao dopuna postojećoj garanciji, ali i garantni fond u okviru udruženja turističkih agencija. Takav fond bi, prema Seničićevom predlogu, bio obavezan za sve i imao bi jasno definisana pravila upravljanja i isplate zahteva putnika.

Posebno pitanje odgovornosti otvara se kada u prodaji aranžmana učestvuju i posrednik i organizator.

U slučaju u kojem je Barcino Travel bio posrednik, a organizator putovanja bila niška agencija Travel Industry Management (ITM), Seničić naglašava da je, bez obzira na njihov međusobni ugovor, krajnja odgovornost prema putniku na organizatoru.

On, međutim, problem vidi i u načinu na koji se novim agencijama omogućava dobijanje licence. Prema njegovim saznanjima, ITM je kao nova firma imala bankarsku garanciju od 30.000 evra, što je minimalni iznos za organizatora bez evidentiranog prometa. Seničić smatra da bi pravilo trebalo da bude obrnuto – da nova agencija mora da obezbedi najvišu garanciju od 400.000 evra, upravo kako bi se sprečile situacije u kojima se rizik prenosi na putnike.

Dodatno pitanje, prema njegovim rečima, predstavlja činjenica da saglasnost za prihvatanje bankarske garancije daje udruženje turističkih agencija koje je njen nosilac. Seničić smatra da bi takva ovlašćenja trebalo da imaju samo reprezentativna udruženja sa više od 100 organizatora putovanja, kako bi se smanjio prostor za sukob interesa i propuste u kontroli.

Za putnike je, ističe Seničić, najvažnije da pre uplate aranžmana provere da li agencija ima važeću licencu i odgovarajuću garanciju putovanja. YUTA je pokušala da taj proces pojednostavi tako što bi provera bila moguća samo unošenjem PIB-a ili matičnog broja, ali u tome, kako navodi, nije uspela zbog birokratskih prepreka. Registar turizma ocenjuje kao nedovoljno transparentan i komplikovan za snalaženje, posebno za korisnike koji nisu dovoljno informatički ili administrativno pismeni.

Iako broj prijava smatra malim u odnosu na ukupan broj putovanja, Seničić ističe da sistem licenciranja ipak treba menjati.

„Novi kriterijumi trebalo bi da daju veću težinu odnosu agencije prema putniku, a manju formalno-birokratskim greškama. Kao osnov za odlučivanje o produženju licence predlaže se sistem koji bi evidentirao broj prijava, način rešavanja slučajeva i učestalost problema, na osnovu čega bi se procenjivalo da li agencija ispunjava uslove za nastavak poslovanja“, zaključuje direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.