Nemačke prodavnice i restorani moraće da primaju platne kartice

Prodavnice, restorani i uslužne delatnosti u Nemačkoj biće ubuduće obavezni da pored gotovinskog, ponude bar jednu vrstu digitalniog plaćanja.

Ministar finansija Lars Klingbajl (Lars Klingbeil) predstavio je ključne tačke tog plana, koje se, prema saznanjima DPA, trenutno usaglašavaju sa drugim ministarstvima. Nova pravila treba da se realizuju 2027.

„Želimo da preduzeća svugde gde se roba ili usluge plaćaju na licu mesta, ponude jednu mogućnost digitalnog plaćanja“, navodi se u tim osnovnim tačkama.    

O tome koji će način digitalnog plaćanja ponuditi, odluku u načelu treba da donesu sama preduzeća. Moraju, međutim, da prihvate bar jedan evropski način digitalnog plaćanja.

U dokumentu nisu predviđena nikakva ograničenja u vezi sa obimom prometa, niti dodatne takse za klijente.

Ujedno, preduzeća treba da prihvataju i keš – cilj plana je da se kupcima pruži mogućnost izbora.

Od obaveze će biti izuzete nekomercijalne organizacije, kao što su amataterska sportska društva ili dobrotvorna udruženja.

Ministarstvo je svoj plan obrazložilo i suzbijanjem utaje poreza, pranja novca i drugih vrsta finansijskog kriminala. Elektronsko plaćanje se beleži i utoliko je transparentnije.

U maloprodaji već kritikuju planove ministarstva.

Ulrih Binebesel (Ulrich Binnebößel) iz udruženja trgovaca HDE rekao je da su propisi nepotrebni, jer će samo stvoriti dodatnu birokratiju i nesigurnost.

„Prihvatiti jednu vrstu digitalnog plaćanja, znači da se mora prihvatiti ceo spektar platnih kartica. U suprotnom dolazi do komplikovanih razgovora sa kupcima, koji su zamorni i koštaju vreme i novac“, rekao je Binebesel.

Za trgovce, kaže, to stvara dodatne troškove. Udruženje zato zahteva mogućnost da takse na plaćanje karticom prebaci na kupce.

Trend u maloprodaji u Nemačkoj u poslednje vreme se kretao ka bezgotovinskom plaćanju. Prema podacima Instituta za izučavanje trgovanja (EHI), prošle godine je udeo gotovinskog plaćanja u ukupnom prometu u maloprodaji bio 32,3 odsto, a plaćanja karticom 65,1 odsto.

Ostatak su, između ostalog, bila odložena plaćanja po prijemu računa, transferi, kupovina na rate ili kupovina kuponima.    

Po broju transakcija, gotovina je sa 50,5 odsto i dalje bila nešto malo ispred kartica, kojima je obavljeno 48,1 odsto kupovina.

Taj razmak je proteklih godina postajao sve manji, čemu je doprinelo i to što kupci sve češće plaćaju uz pomoć pametnih telefona ili pametnih satova.