Javne nabavke dostigle 6,5 milijardi evra u 2026. godini, svaka druga izuzeta od zakona

Državne institucije, javna preduzeća, lokalne samouprave i drugi subjekti koji troše budžetska sredstva sklopili su do sada u ovoj godini javne nabavke vredne 764 milijarde dinara (6,5 milijardi evra) kroz nešto više od 400.000 ugovora.

Više od polovine vrednosti javnih nabavki, tačnije 57 odsto, izuzeto je od primene Zakona o javnim nabavkama, dok je 40 odsto postupaka sprovedeno kroz otvoreni postupak elektronskog sistema javnih nabavki, pokazuje baza podataka Otvoreni podaci.

Reč je o postupku koji se sprovodi putem elektronskog sistema javnih nabavki za nabavke do 150.000 evra i radove do pola miliona evra. Rok za dostavljanje ponuda je najmanje 15 dana, dok za nabavke preko ovog iznosa rok za dostavljanje ponuda ne sme biti kraći od 30 dana.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je u Srbiji tokom 2024. godine bilo 5.308 naručilaca javnih nabavki, dok je njihov broj u 2025. porastao na 5.354. U 2026. godini do sada je evidentirano 4.616 naručilaca.

Broj ponuđača iznosio je 47.693 u 2024. godini, zatim 47.419 tokom 2025, dok ih je u 2026. do sada evidentirano 33.623.

Prema podacima Otvorenih nabavki, ukupna vrednost ugovora zaključenih u javnim nabavkama tokom 2024. godine iznosila je 1.418 milijardi dinara, dok je u 2025. godini vrednost opala na 1.274 milijarde dinara. Do sada je u ovoj godini premašila 750 milijardi.

Niska konkurentnost jedan od najvećih izazova

Poslednje istraživanje NALED-a pokazuje da je ključni nedostatak u postupku sprovođenja javnih nabavki nizak nivo konkurencije sa prosečno 2,5 ponuda po tenderu, dok je u slučaju svake druge nabavke učestvovao samo jedan ponuđač.

Pozitivan pomak je to da je blago smanjena dominantnost cene kao jedinog kriterijuma za izbor najbolje ponude. Do sada je cena bila presudna u 95 odsto postupaka, a sada se duplirao udeo nabavki gde se i kvalitet uzima u obzir.

To se posebno vidi kod postupaka gde su bitni takozvani zeleni kriterijumi, a podstaknuto je i zakonskom obavezom da se u obzir uzima uticaj nabavke na životnu sredinu.

Ovo istraživanje pokazuje da postoji izražena razlika u percepcijama naručilaca i ponuđača. Dok većina naručilaca veruje da se javne nabavke sprovode transparentno i u skladu sa propisima, među ponuđačima je stav podeljen na mišljenje da je proces transparentan (45 odsto), odnosno da je netransparentan i neusklađen sa propisima, a procenat onih koji su ovog stava raste.

U Srbiji trenutno do 20. oktobra traju konsultacije i prikupljanje komentara na Nacrt Akcionog plana za 2027. godinu za sprovođenje Programa razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine.

Ovaj postupak sprovodi Kancelarija za javne nabavke, koja u Nacrtu ocenjuje da je kontinuitet u realizaciji utvrđenih aktivnosti kroz tri prethodna godišnja akciona plana tokom 2024, 2025. i 2026. doprineo daljem razvoju sistema javnih nabavki.

“Sve aktivnosti utvrđene ovim akcionim planom usmerene su na ostvarivanje opšteg i posebnih ciljeva Programa i dalje unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji, sa ciljem ispunjavanja svih merila za zatvaranje Poglavlja 5 – Javne nabavke”, navodi se u Nacrtu.

U dokumentu, međutim, nema mnogo preciznih parametara koji se postavljaju kao ciljani jer se u bar polovini pokazatelja kao bazna godina postavlja 2026, za koju će podaci biti dostupni tek na kraju godine. Takođe, ne postoji procena potrebnih finansijskih sredstava koja će biti pripremljena tek nakon sprovedenih javnih konsultacija i izrade konačnog Predloga akcionog plana za 2027.

„Zaobilaženje“ zakona se nastavlja

Pravni savetnik Transparentnosti Srbija Miloš Đorđević za Biznis.rs kaže da Nacrt Akcionog plana, kao i Program razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine, prepoznaje problem konkurencije, odnosno niskog nivoa prosečnog broja ponuda i pokušava da doprinese njegovom rešavanju kroz nekoliko mera i aktivnosti.

“Međutim, smatram da se ovaj problem ne može rešiti samo kroz promenu propisa ili primenu aktivnosti koje bi sprovodili državni organi. Odgovornost za nizak nivo konkurencije leži i na pojedinačnim naručiocima i ponuđačima, a u prošlosti smo se često susretali sa dobrim primerima naručilaca sa visokim nivoom konkurencije kada su zaposleni službenici za javne nabavke motivisani za rad, što se naravno može povezati i sa njihovim materijalnim položajem i opštim uslovima za rad”, objašnjava Đorđević.

Transparentnost Srbija je u više navrata upozoravala da je jedna od ključnih tačaka ranjivosti sistema javnih nabavki u Srbiji praksa takozvanog zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, pre svega kroz međudržavne sporazume i posebne zakone (lex specialis) za strateške projekte.

Nacrt Akcionog plana za 2027. u tom smislu ne donosi nikakve novine jer je sadržina Akcionih planova uslovljena sadržinom Programa razvoja javnih nabavki 2024-2028, kao strateškim dokumentom u ovoj oblasti.

„Nažalost, Program razvoja uopšte ne prepoznaje praksu ‘zaobilaženja’ Zakona o javnim nabavkama kroz međudržavne sporazume i posebne zakone kao jednu od ključnih slabosti i izazova sistema, iako je to nešto na šta je Transparentnost Srbija ukazivala prilikom procesa usvajanja Programa razvoja. Stoga, ni ovaj Nacrt Akcionog plana, kao ni njegovi prethodnici, ne nudi konkretna rešenja za suzbijanje takve prakse”, kaže Đorđević.

Povodom sve učestalije prakse eksternog angažovanja i „rentiranja“ licenci službenika za javne nabavke, što zakon dozvoljava, Đorđević kaže da se na taj način omogućava naručiocima koji nemaju veliki broj javnih nabavki u toku godine i koji nemaju stalno zaposlenog službenika za javne nabavke da angažuju osobu koja ima položeni ispit.

“Lično ne smatram da ova praksa smanjuje odgovornost za zakonitost postupaka, jer se komisija za javnu nabavku ili osoba koja sprovodi postupak stara o zakonitosti sprovođenja postupka, nevezano od toga da li je stalno zaposlena kod naručioca ili je angažovana da sprovede postupak javne nabavke„, smatra on.

Međutim, otvara se pitanje da li ova praksa, koja pomaže manjim institucijama bez sopstvenih kadrova, istovremeno otvara prostor za konflikt interesa i smanjenje stvarne odgovornosti za zakonitost postupka.

“Kada je reč o sukobu interesa, o njemu bi u svakom konkretnom slučaju trebalo da vode računa i zaposleni kod naručioca, ali i osoba koju bi oni angažovali kako bi sprovela postupak javne nabavke. Ponovo, mesto za regulisanje ovih pitanja nalazi se u Zakonu o javnim nabavkama, a ne u akcionim planovima”, zaključuje pravni savetnik Transparentnosti Srbija Miloš Đorđević.