Poljoprivrednicima nije dovoljna nešto viša cena suncokreta – traže tržišnu

Niske otkupne cene ratarskih proizvoda i mleka bile su povod za sastanak više udruženja poljoprivrednika sa predstavnicima Vlade Srbije i uljarske industrije u četvrtak. Nakon sastanka pojedine uljare najavile su da će narednih dana objaviti konačne cene suncokreta, značajno više od trenutno važeće akontne cene od oko 40 dinara po kilogramu.

U razgovoru za Biznis.rs predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić ocenio je, međutim, da najavljeno povećanje ne predstavlja suštinski pomak.

„Na sastanku nije došlo ni do kakvog dogovora. To što će cena biti nešto viša nama ne znači mnogo jer svakako neće biti tržišna, a krenula je od 40 dinara plus PDV. Ako je cena sirovog ulja 1.350 dolara po toni, nema razloga da suncokretovo zrno bude ispod 550 evra po toni, što i jeste cena na berzi u Parizu”, navodi Savić.

Prema njegovim rečima, uljari su na sastanku iznosili kalkulacije i govorili o svojim troškovima, između ostalog i o tome da su platili nemački satelit koji procenjuje terene i može precizno da utvrdi koje su površine zasejane suncokretom.

“Njihovo mišljenje je da se cena formira na osnovu količine, a ne tržišnih uslova“, dodaje naš sagovornik.

Prošle godine, kako kaže, cena je iznosila oko 54 dinara po kilogramu plus PDV kod otkupljivača, dok je suncokret preko berze prodavan po ceni od 56 dinara, bez PDV-a.

„Sada je 44 dinara sa PDV-om. Ne znamo koliko će biti povećanje, ali ono što su uljari predstavljali kao svoju kalkulaciju nama nije dovoljno“, naveo je Savić.

On je dodao da je jedan od predstavnika uljarske industrije najavio da će u ponedeljak biti objavljena konačna otkupna cena. Nakon toga će se, kako je rekao, poljoprivrednici ponovo sastati i odlučiti o narednim koracima.

Savić je rekao da su poljoprivrednici na sastanku ukazali i na veliki rast troškova proizvodnje, posebno cena repromaterijala.

„Prošle godine je mineralno đubrivo bilo 62 dinara, a sada je 80. Semenska pšenica košta 80 dinara, dok je merkantilna 20 dinara. To je odnos četiri prema jedan. Ranije je taj paritet bio dva prema jedan. Pariteti su potpuno poremećeni“, rekao je Savić.

Prema njegovim rečima, predstavnici nadležnih institucija nisu ponudili konkretno rešenje za problem rasta cena repromaterijala.

Savić je ukazao i na razliku između domaćih cena i cena na međunarodnim berzama. Kako je naveo, pšenica se u Srbiji plaća oko 20.000 dinara po toni, što je 20 dinara po kilogramu, dok je na stranim berzama cena oko 240 evra po toni, plus PDV. Kod kukuruza je domaća cena oko 19.000 do 20.000 dinara po toni (19-20 dinara po kilogramu), dok se na međunarodnom tržištu kreće oko 250 evra po toni, plus PDV.

„To su ogromne razlike. Problem je i u tome što nemamo dovoljno stočnog fonda da utrošimo te žitarice, dok je izvoz putem kamionskog transporta skup. Nizak vodostaj Dunava dodatno otežava situaciju“, rekao je Savić.

Tri velike uljare i slaba pregovaračka pozicija proizvođača

Govoreći o razlozima niskih otkupnih cena, Savić je ukazao na koncentraciju tržišta. On podseća da imamo tri velike uljare i smatra da se one između sebe dogovaraju, tako da nemaju potrebu da izađu sa mnogo većom cenom. Ocenjuje čak da na tržištu suncokreta postoji element monopola.

Poseban problem, kako je naveo, predstavlja to što poljoprivrednici praktično moraju odmah da prodaju suncokret.

“Suncokret je specifičan jer nijedan poljoprivredni proizvođač nema mogućnost da ga čuva u svom skladištu. Ako ga držite u svom lageru počinje da se greje i nastaje šteta. Zato morate da ga predate odmah, dok uljare mogu da ga dodatno osuše, prerade i lageruju tokom cele godine“, objasnio je Nedeljko Savić.

Mleko: zalihe potrošene, cena ostala niska

Savić navodi da je na sastanku bilo reči i o problemima proizvođača mleka. Kako je naveo, mlekare su ranije kao razlog za smanjenje otkupa i cena navodile velike zalihe mleka i uvoz proizvoda.

„Tokom protesta poljoprivrednika mlekare su isticale da imaju velike zalihe, da su uvezli dosta sireva i da ne mogu da prodaju mleko koje otkupljuju, pa su zbog toga snizile cenu i obustavljle otkup. Zalihe su potrošene, a cena se nije podigla“, kaže Savić i dodaje da i u sektoru mleka postoji velika koncentracija otkupljivača, dok proizvođači imaju slabu pregovaračku poziciju.

„Imate tri velike mlekare, ali je problem jer se i one same žale da im veliki trgovinski lanci naplaćuju mesto na rafovima, korišćenje frižidera, pa i robnu marku. Te troškove na kraju prebacuju na proizvođače kroz nižu otkupnu cenu mleka, a oni nemaju nikakav mehanizam to da promene”, objašnjava Savić i dodaje da je i otkup mleka specifično regulisan.

„Osnovna cena mleka je, recimo, 42 dinara, a onda se na tu cenu dodaje u zavisnosti od količine i kvaliteta. Tako proizvođač koji daje 100 ili 200 litara dnevno može da dobije 43 ili 44 dinara, dok onaj koji proizvodi 5.000 litara može da dobije 51 ili 52 dinara“, naveo je Savić.

Zbog celokupne situacije u ovom sektoru on ističe da poljoprivrednici za početak čekaju konačnu cenu suncokreta, nakon čega će odlučiti o daljim potezima.