Suncokret poslednjih godina zauzima sve značajnije mesto na domaćim njivama

Suncokretom je ove godine u Srbiji zasejano 250.816 hektara, što je 3,5 odsto više nego prošle godine, dok su površine pod ovom uljaricom u odnosu na desetogodišnji prosek veće za 9,3 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Uz očekivani prosečan prinos od oko 2,7 tona po hektaru procenjuje se da bi ovogodišnja proizvodnja mogla dostići oko 677.000 tona suncokreta, što ukazuje na vrlo dobar rod. Ipak, konačan rezultat zavisiće od vremenskih prilika u narednom periodu, pre svega od visokih temperatura i eventualnih padavina.

Od ukupne količine, domaća prerađivačka industrija mogla bi da proizvede oko 246.000 tona suncokretovog ulja koje predstavlja najznačajniji izvozni proizvod ove kulture.

Uz domaću potrošnju od oko 80.000 tona, za izvoz bi moglo biti raspoloživo približno 180.000 tona ulja. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na stranim tržištima moglo bi da bude plasirano i oko 100.000 tona suncokretove sačme.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs ističe da suncokret poslednjih desetak do 15 godina zauzima sve značajnije mesto na domaćim njivama i da je, sa više od 250.000 hektara zasejanih površina, postao treća najzastupljenija ratarska kultura u Srbiji, posle kukuruza i pšenice.

Kako navodi, suncokret je poslednjih godina po površinama pretekao soju.

„Sve do pre nekoliko godina soja je imala veće površine, ali je sada suncokret preuzeo primat. Razlog za to je činjenica da najbolje podnosi visoke temperature i nedostatak vlage. To je kultura koja voli sunce“, kaže Galetin.

Prema njegovim rečima, aktuelni toplotni talas ipak može uticati na prinose, ukoliko se ekstremno visoke temperature i sušni period nastave tokom avgusta.

„Nije sporno da će suncokret najbolje podneti ovu sušu i visoke temperature u odnosu na druge ratarske kulture. Međutim, ukoliko se tropski dani sa temperaturama oko 40 stepeni nastave do sredine avgusta bez padavina, postoji mogućnost da i kod suncokreta dođe do smanjenja prinosa“, ocenjuje Galetin.

On dodaje da je ova godina za sada povoljnija od prethodne kada je reč o rasporedu padavina, ali da će naredne nedelje biti ključne.

„Možemo očekivati solidan prinos suncokreta. Moguće je da rod bude nešto manji nego prošle godine, ali s obzirom na to da je zasejano 3,5 odsto više površina, i sa nešto nižim prinosom po hektaru mogli bismo da imamo dobar ukupan rod, preko 600.000 tona“, rekao je Galetin.

Srpske uljare očekuju dobru godinu

U domaćem sektoru uljarstva značajna promena dogodila se nakon što je kompanija Dijamant, posle dobijanja svih potrebnih odobrenja regulatornih tela, formalno prešla iz vlasništva Fortenova grupe u vlasništvo MK Group. Time je realizovana jedna od najvećih akvizicija u prehrambeno-poljoprivrednom sektoru Adria regiona. Dijamant je najveći proizvođač jestivog ulja u Srbiji i jedan od vodećih regionalnih proizvođača margarina, biljnih masti, majoneza i delikatesnih proizvoda na bazi majoneza.

Žarko Galetin ocenjuje da je povratak kompanije Dijamant u ruke domaćeg vlasnika dobra vest za uljarsku industriju, jer proizvodnja i prerada mogu da budu bolje povezane.

„Kada imate domaćeg vlasnika i domaći menadžment lakše je kontrolisati i primarnu proizvodnju i prerađivačku industriju. Dijamant je veliki otkupljivač suncokreta i tu postoje dugo uspostavljene poslovne veze između proizvođača i prerađivača“, kaže on.

Očekuje da bi proizvodnja suncokreta trebalo da bude dovoljna za potrebe domaćih prerađivačkih kapaciteta, ali i da ostavi prostor za izvoz.

„Naša uljarska industrija je dobra. Dijamant u Zrenjaninu ima proverenu tehnologiju i znanje, a tu su i Vital iz Vrbasa i Mladost iz Šida, tako da tu ne vidim problem. Od suncokreta i uljarske industrije ove godine možemo očekivati solidan, u najmanju ruku dobar rezultat“, ističe Galetin.

On dodaje da bi situacija na međunarodnom tržištu mogla ići u prilog domaćim proizvođačima, imajući u vidu probleme sa proizvodnjom u pojedinim velikim zemljama.

„Tržište ulja je veoma osetljivo i menja se iz dana u dan. Imamo ozbiljne podbačaje u proizvodnji suncokreta kod velikih proizvođača, poput Ukrajine i Italije, što otvara mogućnost da ostvarimo bolju cenu i da se dodatno pozicioniramo u proizvodnji suncokretovog ulja“, navodi Galetin.

Prema njegovoj oceni, Srbija ima potencijal da kroz kompanije poput Dijamanta izvozi više gotovih proizvoda, a manje sirovine. Dodaje da nam u uljarstvu nije potrebna neka visoka tehnologija – „to je oblast u kojoj imamo iskustvo, znanje i gde smo na svom terenu“.

Ulje nosi dve trećine izvoza

U vrednosnoj strukturi izvoza tokom 2025. godine najveće učešće imalo je suncokretovo ulje sa 66 odsto, pri čemu je 57 odsto činilo rafinisano ulje. Izvoz suncokretovog zrna učestvovao je sa 30 odsto, dok je sačma činila četiri odsto.

Kod uvoza, najveći deo vrednosti odnosio se na zrno suncokreta, sa učešćem od 69 odsto. Uvoz ulja činio je 21 odsto, a sačme 10 odsto.

Najveće količine suncokretovog zrna iz Srbije tokom 2025. godine plasirane su na tržišta CEFTA zemalja, koje su činile 44 odsto izvoza. U okviru tog regiona dominirala je Bosna i Hercegovina, gde je otišlo 96 odsto izvoza prema CEFTA partnerima.

Na zemlje Evropske unije odnosilo se 31 odsto izvoza suncokretovog zrna, pri čemu je najveći kupac bila Bugarska sa 72 odsto plasmana u EU. Ostale zemlje učestvovale su sa 25 odsto, a među njima je najznačajnija destinacija bila Turska.

Kada je reč o suncokretovom ulju, izvoz je bio raspoređen između CEFTA zemalja (38 odsto), ostalih tržišta (38 odsto) i EU (24 odsto). Najviše sirovog suncokretovog ulja izvezeno je u Tursku, dok je najveći kupac jestivog ulja bila Bosna i Hercegovina, pokazuju podaci resornog ministarstva.

Suncokretova sačma najviše je izvožena u Evropsku uniju, gde je plasirano 80 odsto ukupnog izvoza, a najznačajnija destinacija bila je Italija.