Afrička kuga svinja donosi ogromne gubitke proizvođačima, tržište za sada stabilno

Afrička kuga svinja, koja se proširila na više okruga u Srbiji, proizvođačima donosi ne samo gubitak eutanaziranih grla, već i višegodišnje finansijske posledice. Istovremeno, njeno širenje otvorilo je brojna pitanja – od efikasnosti mera za suzbijanje bolesti i odgovornosti za njeno širenje, do toga da li državne naknade mogu da pokriju stvarne gubitke odgajivača.

Dok deo stručne javnosti upozorava da je epidemija mogla biti lokalizovana i da su propusti u sprovođenju biosigurnosnih mera omogućili njeno širenje, drugi ocenjuju da trenutni obim eutanazije neće izazvati poremećaje na tržištu niti značajniji rast cena svinjskog mesa.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da afrička kuga svinja predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova za domaće stočarstvo i poručio da država neće odustati od dosledne primene svih propisanih mera, jer je to jedini način da se zaštite domaća proizvodnja, poljoprivrednici i ekonomski interesi Srbije.

Kako je naveo, najveća žarišta bolesti i dalje su u Sremskom i Mačvanskom okrugu, kao i na delu teritorije Grada Beograda, zbog čega su upravo na ovim područjima dodatno pojačane mere kontrole i nadzora. Prema njegovim rečima, do sada je ukupno uginulo i eutanazirano 29.241 svinja.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić smatra da je širenje afričke kuge svinja pokazalo ozbiljne slabosti u sistemu kontrole.

„Situacija je potpuno ispuštena iz ruku i veterinarske službe su apsolutno zatajile. Bolest se iz Mačvanskog okruga proširila na sedam okruga, a to znači da nije sprečen promet životinja između ovog i drugih okruga ili da nisu dosledno poštovane fitosanitarne mere“, ocenjuje Ševarlić.

Prema njegovim rečima, država proizvođačima uglavnom nadoknađuje samo direktnu štetu, dok indirektna ima dalekosežnije posledice.

„Treba razlikovati direktnu i indirektnu štetu. Direktna šteta su eutanazirana grla i u okviru tog broja treba praviti razliku u tri osnovne kategorije sa aspekta matičnog stada – između krmača prasilja, prasadi i tovnih svinja. Najveći gubitak nastaje kada se eutanazira krmača prasilja, koja tokom četiri godine može da da i do 140 prasadi”, navodi Ševarlić.

Nadoknada za jedno grlo ne može da pokrije izgubljenu buduću proizvodnju, što predstavlja indirektnu štetu. Dodaje i da proizvođači trpe i druge finansijske posledice.

„Gazdinstva na kojima je izvršena eutanazija određeni vremenski period ne mogu da nastave proizvodnju, a ni taj gubitak niko ne nadoknađuje. Istovremeno, proizvođači u zaraženim okruzima koji nemaju bolest u svojim zapatima ne mogu da prodaju svinje zbog zabrane prometa, proizvodnju moraju da nastave, pa su prinuđeni da ulažu novac što im povećava troškove i neplanirane gibitke, dok je neizvesno kada će moći da ih prodaju”, ukazuje Ševarlić.

On ocenjuje da će epidemija predstavljati dodatni udarac domaćem svinjarstvu koje je, kako kaže, već godinama trpi pritisak jeftinog uvoza svinjskog mesa.

Kako država pokriva štetu?

Agroekonomski analitičar Milan Prostran objašnjava da Srbija primenjuje međunarodne standarde za suzbijanje zaraznih bolesti životinja, usklađene sa pravilima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH, nekadašnji OIE) i propisima Evropske unije.

Ti propisi predviđaju da se proizvođačima nadoknadi šteta u slučaju bolesti za koje ne postoje ni vakcina ni efikasan lek, poput afričke kuge svinja. On kaže da država isplaćuje naknadu za svako eutanazirano grlo, ali ističe da javnosti nije poznato po kom modelu se određuje visina odštete.

„Nije saopšteno po kojoj se ceni obračunava naknada, niti postoje javno dostupni podaci koliko se isplaćuje za krmaču, nerasta, tovljenika ili prase. Ne znam da li se vrednost utvrđuje prema prosečnoj tržišnoj ceni ili po nekom drugom kriterijumu jer se u javnosti uglavnom govori o ukupnim iznosima“, kaže Prostran.

Istovremeno, Prostran napominje da ostaje otvoreno pitanje da li pravo na naknadu može biti uskraćeno ukoliko veterinarska inspekcija utvrdi da se vlasnik nije pridržavao propisanih biosigurnosnih mera ili je prikrivao pojavu bolesti na gazdinstvu. „To je pitanje koje utvrđuju nadležni inspekcijski organi u svakom pojedinačnom slučaju“, dodaje on.

Hoće li afrička kuga svinja podići cene mesa?

Prostran smatra da trenutna situacija neće značajnije uticati na tržište svinjskog mesa.

„Broj do sada eutanaziranih svinja predstavlja oko 1,3 odsto ukupnog fonda i ne može bitno da utiče na snabdevenost tržišta niti da izazove bilo kakve cenovne promene“, kaže Prostran.

Prema njegovim rečima, eventualni pokušaji povećanja cena teško će biti održivi jer potrošači imaju mogućnost da se okrenu drugim vrstama mesa.

„Ako ne dođe do daljeg širenja afričke kuge svinja i znatno većeg broja eutanaziranih grla, ne očekujem poremećaje na tržištu. Na naše tržište svinjskog mesa pored domaće proizvodnje, utiču svakako i jako dobro uigrani uvoznički timovi, klanice i drugi dobavljači. Prema tome, i ako dođe do eventualno manjeg deficita, uvoznici će se brzo snaći”, navodi Prostran i dodaje da je Srbija već godinama uvozno orjentisana.  

„Već par godina unazad uvozimo više od 50.000 tona svinjskog mesa godišnje, kao i veliki broj prasadi za tov. Ukoliko bi došlo do manjeg manjka domaće proizvodnje, uvoznici bi vrlo brzo povećali količine i tržište bi se stabilizovalo.“

Ipak, Prostran upozorava da bi nastavak širenja bolesti mogao dodatno da pogorša stanje u sektoru koji je već dugo u krizi.

„Srbija je devedesetih godina imala oko 4,5 miliona svinja, 2012. godine došli smo do 3,5 miliona, a 2023. na 2,2 miliona. Ukoliko afrička kuga svinja nastavi da se širi to može imati ozbiljne posledice”, zaključuje Prostran.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. godini imala oko 2,4 miliona svinja, što je rast od 2,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ipak, u odnosu na desetogodišnji prosek za period 2015–2024, ukupan broj svinja manji je za 13,9 odsto.

Sa druge strane, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić ocenjuje da bi svinjsko meso u narednom periodu moglo da poskupi, posebno ukoliko dođe do nestašice na tržištu usled daljeg širenja afričke kuge svinja.

„Ukoliko dođe do nestašice mesa uvoznici, prerađivači i trgovci sigurno će iskoristiti eventualni manjak mesa za povećanje cena. A osim toga, cene će povećati i zbog poskupljenja drugih inputa – goriva, električne energije, vode i radne snage. Zbog svega toga očekujem da će u svakom slučaju doći do povećanja cena“, kaže Ševarlić.

Profit sektora prepolovljen za godinu dana

Na otežane uslove poslovanja u sektoru svinjarstva ukazuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall. U Srbiji je u delatnosti uzgoja svinja prošle godine poslovalo 122 privredna subjekta. Među njima, preduzeća koja su podnela izveštaje za prošlu godinu ukupno su ostvarila 320,3 miliona dinara neto dobiti, što je gotovo upola manje nego godinu ranije, kada je ceo sektor završio sa profitom od 631,6 miliona dinara.

Istovremeno, prihodi proizvođača svinja pali su sa 27,3 milijarde dinara u 2024. na 25,4 milijarde dinara prošle godine. Od kompanija koje su dostavile finansijske izveštaje, 36 je poslovalo pozitivno, dok je 28 zabeležilo gubitak.

Pad profitabilnosti sektora dolazi u trenutku kada se domaći proizvođači suočavaju sa dodatnim rizicima koje donosi afrička kuga svinja, jer eventualno širenje bolesti može dodatno ugroziti proizvodne kapacitete i finansijsku stabilnost ovih firmi.

Među najprofitabilnijim kompanijama u sektoru prošle godine prednjačilo je Carnex stočarstvo, sa neto dobiti od 508,5 miliona dinara. Kompanija je zapošljavala 222 radnika, a godinu ranije ostvarila je profit od 486,7 miliona dinara.

Drugo mesto zauzima Đurđević Energo 2016 d.o.o. sa dobiti od 231 milion dinara u prošloj godini, nakon što je godinu ranije poslovalo sa gubitkom od 93,6 miliona dinara.

Među preduzećima sa najvećom dobiti nalazi se i Union MZ, koje je prošle godine zabeležilo neto profit od 89,3 miliona dinara, gotovo dvostruko više nego godinu ranije, kada je dobit iznosila 48,5 miliona dinara.