Afrička kuga i prekomerni uvoz po damping cenama ugrožavaju domaće odgajivače svinja

Virus afričke kuge svinja nedavno je potvrđen u više od 50 domaćinstava šabačkog kraja, a u selu Provo za desetak dana eutanazirano je oko 500 grla. Kako je prenela Radio-Televizija Srbije, zaraza se širi na susedna mesta, a zbog virusa za koji ne postoji lek trećina obora u selu je prazna. Kako bi se zaraza suzbila povećan je broj ljudstva i mehanizacija na terenu.

Afrička kuga svinja je virusna i veoma opasna zarazna domaćih i divljih svinja. Od nje oboljevaju svinje svih kategorija i bolest se u svim slučajevima završava uginućem.

Virus afričke kuge svinja ne predstavlja opasnost za ljude niti za druge vrste životinja, ali za svinjarstvo ima teške ekonomske posledice. Za ovu bolest ne postoji lečenje niti vakcina, a u slučaju pojave zaraze sprovodi se eutanazija svih svinja na zaraženom gazdinstvu, u skladu sa veterinarskim protokolima.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da će afrička kuga svinja značajno uticati na dalji oporavak svinjarstva u Srbiji.

On ističe da će se naša zemlja teško rešiti ove bolesti zbog prisustva u populaciji divljih svinja i šumskih područja, kao i zbog kretanja ljudi i životinja, što otežava potpunu kontrolu širenja zaraze.

„Afrička kuga svinja zabeležena je i u Hrvatskoj, i to gotovo na istim mestima gde je i ranije bila prisutna. Srbija se neće rešiiti ove bolesti jer većina žarišta predstavljaju šume u kojima se teško eliminiše svako grlo i teže uništava na adekvatan način. Tako je bilo i u Rumuniji i Poljskoj pre mnogo godina. Jednostavno, bolest najčešće dolazi sa talasom divljači. U takvim okolnostima nema klasične sanacije – eutanazija i stroge mere kontrole su jedini način borbe“, objašnjava Keco i dodaje da država nadoknađuje štetu za svako grlo koje se ubije zbog zaraze.

Vakcinacija je u Srbiji ukinuta zbog usklađivanja sa Evropskom unijom. Kako kaže naš sagovornik, ključni problem je što nemamo sporazum o reonizaciji bolesti i zbog toga će se situacija u vezi sa afričkom kugom svinja posmatrati na nivou cele zemlje, što može imati posledice i po izvoz.

„Kada je, primera radi, Mačva u pitanju, svinje iz tog područja ne mogu da budu stavljene u promet iz celog okruga“, navodi Keco.

Dodaje da je izvoz svinjskog mesa iz Srbije inače veoma mali, dok se prerađevine koje prolaze termičku obradu i dalje mogu plasirati na tržište.

„Suština je da moramo što pre da uvedemo reonizaciju, odnosno epizootiološke zone u kojima bi se jasno znalo gde je bolest locirana, kako se ne bi stvarao pritisak na celu državu“, kaže Keco.

Kako navodi, u tom slučaju bi se zaražena područja posebno obeležavala i kontrolisala, uz sprovođenje zaštitnih mera, dok bi ostali delovi zemlje mogli nesmetano da funkcionišu kada je u pitanju izvoz.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. godini imala oko 2,4 miliona svinja, što je rast od 2,3 odsto u odnosu na 2024. Ipak, u odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024), ukupan broj svinja manji je za 13,9 odsto.

Odgajivači upozoravaju na lošu perspektivu

Udruženje odgajivača svinja Srbije upozorilo je u svom apelu da je svinjarstvo u zemlji dostiglo tačku u kojoj više nema perspektivu, jer će kontinuirani gubici sa kojima farmeri posluju u poslednjih devet meseci dovesti do gašenja farmi. Kako ističu, to je jasan pokazatelj da se ulaganje u ovu stočarsku granu više ne isplati.

Iz Udruženja ukazuju na poremećaje na evropskom tržištu, navodeći da Evropska unija proizvodi velike viškove svinjskog mesa, dok pojedine zemlje gube postojeća izvozna tržišta.

„Proizvođači svinja u EU koji ne mogu da zaustave proizvodnju (zbog proizvodnog ciklusa, bar sedam meseci) su prinuđeni da usled nedostataka tržišta meso i prasad prodaju po cenama koje su ispod proizvođačkih, iako rade sa velikim gubicima. Zato se u našu zemlju uvoze velike količine jeftinog mesa i jeftine prasadi što naša država tvrdi da ne može da spreči. Naša proizvodnja nije konkurentna niskim, uvoznim, damping cenama, pa ovu situaciju iskorišćavaju naši uvoznici mesa, uvoze jeftino meso iz EU i na taj način obaraju cenu domaće svinje i ugrožavaju nas“, navodi se u saopštenju.

Kako se precizira, cena žive mere iznosi 150-160 dinara po kilogramu, što je daleko ispod proizvodne cene čak i za krmačarske farme, dok je cena mesa u maloprodajama enormno visoka, a but ide od 800 do 985 dinara po kilogramu.

Udruženje upozorava da Srbija hitno mora primeniti mere predviđene zakonom kako bi sprečila zatvaranje farmi i zavisnost od uvoza svinjskog mesa.

„Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju predviđa mere zaštite – antidampinške mere, a Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda predviđa mere uređenja tržišta – intervencije na tržištu, ali reguliše i trgovinu sa drugim državama“, ističe se u apelu.