Šest parcela po gazdinstvu – kako će Zakon o komasaciji rešiti pitanje usitnjenih poseda?

Oblast komasacije zemljišta u Srbiji uskoro bi prvi put mogla da bude uređena posebnim zakonom. Ministarstvo poljoprivrede započelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o komasaciji zemljišta, koja traje do 30. jula.

Cilj novog zakona je da se otklone problemi uočeni u dosadašnjoj primeni propisa i omogući efikasnije, transparentnije i ekonomičnije sprovođenje komasacije, uz bolju zaštitu prava učesnika u postupku.

Iako je komasacija regulisana Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, postojeća rešenja pokazala su brojne nedostatke. Poseban problem predstavlja činjenica da se nakon proglašenja komasacije na tom području ne mogu graditi objekti niti podizati višegodišnji zasadi, dok postupci u praksi često traju godinama, što ograničava vlasnike u raspolaganju nepokretnostima i odlaže investicije.

Kao jedan od ključnih razloga za donošenje novog zakona navodi se velika usitnjenost poljoprivrednih poseda. Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji raspolaže sa šest parcela, što smanjuje produktivnost i povećava troškove proizvodnje. Istovremeno, značajne površine ostaju neobrađene zbog nepristupačnosti ili ekonomske neisplativosti njihove obrade.

Bez saglasnosti 51 odsto vlasnika ne može se pokrenuti komasacija

Novim zakon preciznije definiše razloge za pokretanje komasacije. Postupak će se sprovoditi kada zbog velike usitnjenosti, nepravilnog oblika parcela i rasparčanosti poseda zemljište ne može racionalno da se koristi, ali i kada je potrebno obezbediti uslove za izgradnju vodnih objekata, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i mreže nekategorisanih puteva.

Pored navedenih osnovnih razloga, zakon predviđa mogućnost sprovođenja komasacije i radi unapređenja putne i hidromelioracione infrastrukture, zaštite zemljišta od erozije, podizanja poljozaštitnih pojaseva, privođenja nameni zapuštenog poljoprivrednog zemljišta, kao i unapređenja zaštite životne sredine i ruralnog razvoja.

Predloženim zakonom komasacija se definiše kao postupak unapređenja upravljanja poljoprivrednim, šumskim i vodnim zemljištem, odnosno zemljištem van građevinskog područja, koji obuhvata skup planskih, organizacionih, pravnih, ekonomskih i tehničkih mera neophodnih za njeno sprovođenje.

“Sprovođenjem komasacije stvoriće se uslovi za racionalnije i efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, u skladu sa principima održivog razvoja. Očekuje se smanjenje rasparčanosti poseda i ukrupnjavanje poljoprivrednih gazdinstava, što će omogućiti ekonomičniju proizvodnju, lakšu primenu savremene mehanizacije i smanjenje troškova proizvodnje”, navodi se u obrazloženju zakona.

Postupak komasacije pokreće se na predlog zainteresovanog lica, koje zahtev podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predloženo komasaciono područje.

Da bi postupak mogao da bude pokrenut, predlog mora da sadrži overene izjave o saglasnosti najmanje 51 odsto vlasnika zemljišta na tom području, obrazloženje razloga za sprovođenje komasacije i podatke o obuhvaćenim katastarskim parcelama.

Ukoliko se komasacija pokreće radi realizacije investicionih projekata i izgradnje objekata, uz predlog mora da bude dostavljena i studija opravdanosti.

Vrednost zemljišta procenjivaće se na osnovu brojnih parametara

Vrednost zemljišta koje ulazi u postupak komasacije utvrđivaće se na osnovu njegove proizvodne sposobnosti, prosečnih prinosa najzastupljenijih poljoprivrednih kultura, ali i drugih faktora koji utiču na tržišnu i ekonomsku vrednost parcela.

Prema Nacrtu zakona o komasaciji zemljišta, procena neće zavisiti samo od kvaliteta zemljišta, već i od njegovog infrastrukturnog položaja i pristupačnosti, mogućnosti navodnjavanja i odvodnjavanja i konfiguracije terena.

Proizvodna sposobnost utvrđivaće se kroz bonitiranje, odnosno određivanje kvaliteta i plodnosti zemljišta na osnovu prikupljenih podataka, laboratorijskih analiza uzoraka i izrade elaborata.

Pored poljoprivrednog potencijala, komisija za komasaciju uzimaće u obzir i podatke o procenjenim tržišnim vrednostima, dok će procenu raditi ovlašćena geodetska organizacija.