U pripremi nove izmene Zakona o upravljanju otpadom – Rok za predloge i sugestije 28. septembar

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je pripremu izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, a zainteresovana javnost već može da dostavlja predloge i sugestije.

Kako se navodi u polaznoj osnovi za pripremu zakona, razlog za izmene je potreba da se postojeći sistem dodatno unapredi i uskladi sa evropskim i međunarodnim pravilima. Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period od 2024. do 2027. godine već je predviđeno donošenje izmena Zakona o upravljanju otpadom u četvrtom kvartalu 2026. godine.

Važeći Zakon o upravljanju otpadom donet je 2025. godine, sa namerom da se otklone problemi uočeni u dotadašnjoj praksi i domaći propisi dodatno približe zakonodavstvu Evropske unije. Međutim, iskustvo u primeni zakona pokazalo je da je potrebno još jednom preispitati pojedina rešenja.

Poseban razlog za nove izmene jeste dalje usklađivanje sa evropskim propisima, pre svega sa Direktivom EU 2018/851, koja menja Okvirnu direktivu o otpadu, kao i Uredbom EU 2024/1157 koja uređuje pošiljke otpada. Posebna pažnja biće posvećena proširenoj odgovornosti proizvođača, ali i pravilima koja se odnose na prekogranično kretanje otpada.

Plan je da se budućim izmenama jasnije propiše šta podrazumeva proširena odgovornost proizvođača, uvedu nova pravila za upravljanje pojedinim vrstama posebnih tokova otpada, prošire ovlašćenja inspektora i preciznije uredi prekogranično kretanje otpada. U konačan tekst trebalo bi da budu uključene i izmene koje proisteknu iz konsultacija sa zainteresovanim stranama.

Jedan od važnih pravaca predloženih promena jeste jasnije definisanje odgovornosti svih učesnika u lancu koji utiču na stvaranje otpada. Prema načelu odgovornosti, proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji doprinose povećanju količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje njihovim aktivnostima.

Najveći deo odgovornosti pripisuje se proizvođaču, jer on određuje sastav i karakteristike proizvoda i njegove ambalaže. Od njega se očekuje da radi na smanjenju količine otpada, da razvija proizvode koji mogu da se recikliraju i da doprinosi razvoju tržišta ponovne upotrebe i reciklaže.

U osnovi budućeg sistema ostaje i princip „zagađivač plaća“. To znači da onaj ko svojim aktivnostima izaziva zagađenje treba da snosi pune troškove posledica takvog delovanja. Troškovi nastanka, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada trebalo bi da budu uračunati u cenu proizvoda.

Predložene izmene oslanjaju se i na nekoliko ključnih načela upravljanja otpadom. Jedno od njih je izbor najpovoljnije opcije za životnu sredinu.

„Prilikom donošenja odluka trebalo bi birati rešenja koja, u datim okolnostima, donose najveću korist ili najmanju štetu po životnu sredinu, uz prihvatljive troškove i ekonomsku opravdanost, kako kratkoročno tako i dugoročno“, navodi se u objašnjenju.

Tu je i načelo samodovoljnosti, koje podrazumeva izgradnju odgovarajuće i povezane mreže postrojenja za ponovnu upotrebu, iskorišćenje i odlaganje komunalnog otpada. Takva mreža trebalo bi da omogući Srbiji da što više otpada zbrine u okviru sopstvenog sistema, uz uvažavanje geografskih karakteristika različitih regiona i potrebe za posebnim postrojenjima za određene vrste otpada.

Sa tim je povezano i načelo blizine. Otpad bi, gde god je moguće, trebalo obrađivati ili odlagati što bliže mestu na kojem nastaje. Na taj način bi se smanjili rizici i neželjeni uticaji tokom transporta.

Zakonom određeni i prioriteti

Posebno mesto zauzima hijerarhija upravljanja otpadom, koja utvrđuje redosled prioriteta. Na prvom mestu je prevencija nastanka otpada, zatim priprema za ponovnu upotrebu, reciklaža, druge forme ponovnog iskorišćenja, poput dobijanja energije, a tek na kraju odlaganje.

Ipak, kod pojedinih posebnih tokova otpada moguće je odstupiti od ovog redosleda ukoliko to opravdava analiza celokupnog životnog ciklusa otpada i njegovog ukupnog uticaja na životnu sredinu.

Prilikom primene ovih principa trebalo bi uzeti u obzir i tehničku izvodljivost, ekonomsku vrednost, zaštitu resursa, uticaj na zdravlje ljudi, kao i ekonomske i socijalne posledice. Ministarstvo navodi i da će razvoj propisa i javnih politika u ovoj oblasti biti sprovođen kroz transparentan proces, uz konsultacije sa građanima i zainteresovanim stranama.

Polazna osnova naglašava da iskustva iz primene postojećeg zakona, ali i istraživanja domaćih organizacija civilnog društva i nezavisnih stručnjaka, ukazuju na potrebu za novim rešenjima i otklanjanjem pojedinih nedostataka u važećem zakonu.

Sve navedeno za sada predstavlja samo osnovu za razgovor i pripremu nacrta, a predložena rešenja mogu biti promenjena tokom daljeg procesa. Ministarstvo će do 28. septembra primati pisane predloge, sugestije i inicijative građana i drugih zainteresovanih strana, posebno one koje nude konkretna rešenja za probleme uočene u praksi.

Radna grupa za izradu nacrta formirana je rešenjem Ministarstva od 25. avgusta 2026. godine, dok je period za dostavljanje komentara otvoren od 27. avgusta.