Borovnica se prodaje i po 300 dinara u Beogradu – Da li je tržište već zasićeno?

Sezona borovnice u Srbiji privodi se kraju, a podaci pokazuju da je ovogodišnji rod bio mnogo bolji nego prošle godine, dok su postignute cene dostizale i 800 dinara za kilogram u prodaji na malo. Hladnjačari su istovremeno plaćali maksimalno upola od toga.

Proizvođači su veoma zadovoljni ovogodišnjim prinosima za razliku od godinu dana ranije kada su pretrpeli gubitke zbog velike suše, dok je cena bila zadovoljavajuća kada je reč o prodaji van otkupljivača koji i ove godine nisu plaćali ovo voće onoliko koliko vredi.

To su utisci o sezoni ove godine koje je za Biznis.rs izneo proizvođač Ivan Mitrović koji borovnicu porodično gaji već desetak godina u okolini Bajine Bašte. Njihovi prinosi ove godine bili su između 60 i 70 odsto bolji nego prošle godine i njegova je ocena je da je rod bio na visokom nivou.

„Za nas je ova sezona bila zadovoljavajuća“, kaže Mitrović.

Otkupna cena kod hladnjačara u tom kraju kretala se između 200 i 250 dinara, što je ocenio kao veoma nisku cenu, dok je prodaja na malo obavljana po cenama između 600 i 800 dinara po kilogramu.

„Mi imamo naše stalne kupce i postižemo te cene bez problema i ove godine“, kazao je Mitrović navodeći da zasada proširenje proizvodnje nije u planu.

Porodica se do prošle godine bavila i gajenjem malina, ali su odlučili da je više ne proizvode jer je reč o veoma zahtevnoj kulturi, dok je borovnica zahvalnija i potrebno joj je manje nege i radne snage.

Cena borovnica se na Veletržnici Beograd kreće između 800 i 1.000 dinara, dok cene na pijacama u glavnom gradu variraju, pa se tokom sezone mogla naći i za 600 dinara po kilogramu a poslednjih dana na nekim pijacama i po ceni od 300 do 350 dinara. Krajem roda vidna su bila i brojna sniženja koja su proizvođači oglašavali preko interneta i društvenih mreža.

Naš sagovornik Ivan Mitrović kaže da je iznenađen tako niskim cenama i ne misli da je  reč o prevelikoj ponudi i padu cene zbog zasićenja tržišta, bar prema tome što bez problema prodaje borovnice u svom kraju stalnim kupcima po mnogo višim cenama.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, najveće povećanje površina i proizvodnje u poslednjih deset godina ostvareno je upravo kod borovnice. Sa samo 250 hektara u 2012. površine su u 2023. godini dostigle 8.318 hektara, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače i nalazi se na četvrtom mestu u Evropi, iza Poljske, Španije i Nemačke.

Godišnji izvoz borovnica kreće se na nivou od oko 30 miliona evra, a nakon potpisivanja sporazuma sa Kinom domaći proizvođači dobili su šansu da na ovom voću ostvare veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih tržišta na svetu bez carine. Prošla sezona je, međutim, bila dosta slabija zbog suše.

Borovnica iz Srbije je za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope osvojivši tržišta Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana, gde je najčešće plasirana. Da bi stigla do Kine najveći problem je transport, jer do tamo ne može da se prenosi brodom. Borovnica se transportuje u svežem stanju i problem predstavlja to što ne može dugo da stoji u hladnjači.

Jedina prepreka većoj proizvodnji je podizanje novih zasada koji iziskuju veliko ulaganje. Za jedan hektar borovnice potrebno je uložiti od 20.000 do 100.000 evra. Sama sadnja, okopavanje, iskopavanje bunara košta oko 20.000 evra.

Zatim navodnjavanje, akumulacija zemljišta za zagrađivanje, pripremanje zemljišta, protivgradna mreža i druge stvari potrebne za čuvanje roda koštaju još toliko.

Borovnice se u Srbiji najviše gaje na šumskim područjima u podnožju brda, gde je zemljište tresetno. Najpoznatije plantaže nalaze se u okolini Lajkovca, ali i u celoj Šumadiji, gde je nadmorska visina u rasponu od oko 120 do 550 metara, pa i do 760 metara, kao i u okolini Zlatibora.

Borovnica je voće koje može da rađa tri decenije. Prskanje roda i zaštita od biljnih bolesti obavlja se samo u ranoj fazi života biljke, i to pre cvetanja. Proizvodnja se štiti i produžava sistemima za navodnjavanje, protivgradnim mrežama i drugom opremom koja bi produžila dugovečnost i sačuvala plod od vremenskih nepogoda.