Otkupljivači mogu da obore cenu višanja sa prošlogodišnjih 300 na 70 do 80 dinara po kilogramu

Višnje su u Srbiji ove godine dobro rodile u krajevima gde nije bilo mraza, ali su otkupljivači, vlasnici hladnjača oborili cenu sa prošlogodišnjih 300 dinara po kilogramu na 70 do 80 dinara, rekli su danas proizvođači za Betu.

Vlasnik voćnjaka višanja na šest hektara Ivan Josimov iz Bavaništa najavio je sastanak proizvođača i otkupljivača za nedelju, 14. juna u Beogradu, na kome će, kako je rekao, razgovarati o „nekoj realnoj ceni“.

„Predložićemo hladnjačarima da nam prvu klasu plate 180 dinara po kilogramu, a drugu 150 dinara“, rekao je Josimov i dodao da prve klase višanja ima malo jer je godina sušna i nije bilo dovoljno vlage.

Istakao je da je cena višanja 2012. godine bila 120 dinara, a da je prošle godine, zbog slabog roda, cena sa 180 dinara po kilogramu porasla na 300 dinara, što kako je rekao, takođe nije bilo realno.

Hranislav Stojanović iz sela Kostadinovo u opštini Merošina, koji uzgaja autohtonu sortu merošinske ili oblačinske višnje na 15 hektara, rekao je da otkupljivači u tom kraju još nisu objavili zvaničnu cenu jer berba počinje tek posle 20. juna, ali da se nezvanično govori da će cena biti 70-80 dinara što je, kako je rekao, ponižavajuće i ne može da pokrije ni troškove proizvodnje.

„Strahujemo da će se otkupljivači dogovoriti o jedinstvenskoj ceni, a da država neće uspeti da onemogući monopolsko ponašanje“, rekao je Stojanović.

Naveo je da će ponuda višanja ove godine biti manja iako su višnje dobro rodile jer prošlogodišnjih zaliha nema, a ove godine je mraz uništio rod u Mađarskoj i Bugarskoj, a 4. maja delom i u Srbiji – u Beloj Palanci, Pirotu, Osečini, a zahvatio je i deo voćnjaka u Merošini.

Ocenio je da sledeće godine u Srbiji neće biti višanja jer se naglo širi štetni insekt, tvrdokrilac „živogriz“ koji ima hitinski omotač i teško ga je uništiti hemikalijama.

Naročito se, prema njegovim rečima, širi u sušnim godinama kada je nekoliko „vezanih“, kao 2011, 2012. i 2013, došao je iz Grčke i ženke oko stabla na zemlji polažu jaja, a larve napadaju „vrat“ korena voćke i tako preseku dotok hrane do plodova, a posledica je naglo  sušenje višnje pod punim rodom.

Stojanović je rekao da je opština Merošina imala oko 2.000 hektara pod oblačinskom višnjom, a ostalo je na samo oko 300-400 hektara.

Istakao je da ni država nije ništa uradila da zaštiti tu domaću sortu višnje koja je najboljeg kvaliteta od svih višanja u svetu jer ima najbolji odnos šećera i kiselina, kao i visok procenat suve materije, a zamrzavanjem joj ne pada kvalitet kao kod drugog voća već je, kako je naveo i ukusnija.

Dodao je da je Hrvatska od klonova oblačinske višnje proizvela sadnice i sertifikovala, a Srbija je tu domaću sortu „pustila niz vodu“ i niko od domaćih instituta ne proizvodi matične zasade, pa i nema deklarisanih sadnica, a to što se nudi na tržištu, prema njegovim rečima, ima falš „papire“.