Kako povećati izvoz prerađenog voća i povrća u EU?

Jedna od važnih tema ovogodišnjeg Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu jeste kako povećati izvoz prerađenog voća i povrća na tržište Evropske unije. To je značajno pitanje posebno nakon nedavnih slučajeva pronalaska kadmijuma u malinama iz Srbije i hepatitisa A u miksu voća jednog prerađivača, koji su dodatno otvorili pitanje kvaliteta i kontrole domaćih proizvoda namenjenih izvozu.

U razgovoru za Biznis.rs savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže da je ključna stvar razumeti da je tržišna logika izvoza prerađenog voća i povrća potpuno drugačija kada je reč o pozicioniranju domaćih brendova i smrznutog voća.

On ističe da postoji česta zabluda da je smrznuto voće zapakovano u mala pakovanja poluproizvod, a zapravo je reč o gotovom proizvodu u koji je uloženo mnogo novca da bi se preradio.

“Ta proizvodnja je vrlo ozbiljna i skupa i u nju je neophodno uložiti mnogo novca i tehnologije. Pritom, izgradnja jedne savremene hladnjače ili pogona za liofilizaciju je skuplja od fabrike džema, što govori o ozbiljnosti i troškovima ove proizvodnje”, objašnjava Jovanović.

Ulaganje u PL model ili sopstveni brend?

Govoreći o proizvodnji džemova i sokova, Jovanović kaže da postoje dva osnovna pristupa – proizvodnja za velike trgovačke lance i kompanije kroz private label (PL) model ili razvoj sopstvenog brenda.

„PL model nosi određeni rizik jer celu proizvodnju prilagođavate jednoj firmi kako biste postigli konkurentnu cenu. Time možete izgubiti druga tržišta i smanjiti disperziju rizika. Takav model sebi uglavnom mogu da priušte veći igrači, koji imaju dovoljno kapaciteta da deo proizvodnje rade za druge brendove, a deo za sopstveni proizvod”, ukazuje Jovanović.

Sa druge strane, on smatra da nastup sa domaćim brendom zahteva velika ulaganja u marketing i pozicioniranje na tržištima gde Srbija nije dovoljno prepoznata.

Jovanović ocenjuje da ne treba da se zanosimo pričama da smo automatski prepoznati kao zemlja najboljeg voća. Na primer, krajnjem kupcu u Nemačkoj to ne znači mnogo – „logično je da će pre kupiti nemački nego proizvod iz Srbije“.

Sirovinska baza domaćeg voća nije u dobrom stanju

On smatra da su za konkurentnost na evropskom tržištu u delu prerade ključne dve stvari – veliki i ozbiljni proizvođači koji mogu cenovno da pariraju konkurenciji i snažnije ulaganje u marketing.

„Marketing je ključan, ali kada kažem marketing mislim i na pozicioniranje Srbije kao brenda koji je prepoznat kao kvalitetan i pouzdan. Tu nas čeka još mnogo posla i mislim da je to ključno u ovom trenutku“, kaže Veljko Jovanović.

Naš sagovornik ističe i problem sirovinske baze kada je u pitanju domaće voće, koja nije u najsjajnijem stanju. Upravo je to, prema njegovom mišljenju, bio i glavni problem kod pojave kadmijuma u malinama iz Srbije pošto je reeksport danas praktično neminovan zbog smanjenih domaćih količina maline.

„Nekada smo proizvodili 80.000 tona maline, a sada oko 18.000 tona. Da bismo ostali prisutni na tržištu moramo da uvozimo robu i nastupamo kao trgovci, što je legitimno“, navodi on.

Dodaje da uvezena roba podleže strogoj kontroli Uprave za zaštitu bilja, ali da incidenti ipak mogu da se dogode.

Kada je reč o pojavi hepatitisa A u zamrznutom miksu bobičastog voća koje je iz Srbije izvezeno u Nemačku, Jovanović smatra da uzrok može biti propust u higijeni tokom berbe, ali napominje da se to dešava čak i ozbiljnim kompanijama kao što je pomenuta firma iz Požege, koja je pouzdan partner na evropskom tržištu. Zato PKS stalno radi edukacije i apeluje na proizvođače i berače da shvate koliko je higijena berbe važna.

Povećan uvoz sirovine dodatno povećava rizike, ali Veljko Jovanović naglašava da se ovakvi problemi ne dešavaju samo Srbiji niti predstavljaju potpuno neuobičajenu pojavu u međunarodnoj trgovini.

Oko 60 odsto prerađenog voća i povrća ide na EU tržište

Prema procenama PKS, oko 60 odsto domaćeg prerađenog voća i povrća završava na tržištu Evropske unije, dok značajan deo izvoza ide i u CEFTA region zbog blizine tržišta i jednostavnije trgovine.

Među najznačajnijim izvoznim proizvodima izdvajaju se sokovi i voćne kaše, koje su, kako objašnjava Jovanović, zahvalne za transport i skladištenje.

„Kada napravite voćnu kašu ona može dugo da stoji u aseptik vrećama i buradima, bez potrebe za velikim skladišnim kapacitetima i sa dosta dugim rokom trajanja, što je vrlo zahvalno za rad“, kaže on.

Privredna komora Srbije pokrenula je i novi alat za izvoznike smrznutog, sušenog voća i povrća i tople prerade koji predstavlja digitalni katalog namenjen povezivanju domaćih kompanija sa inostranim partnerima.

„U pitanju je jednostavan i sveobuhvatan katalog za izvoznike, u kom inostrani partner može lako da pronađe domaću firmu po kategoriji proizvoda, standardima koje poseduje i izvoznim kapacitetima“, zaključuje Jovanović.