Zbog klimatskih promena godišnje se u svetu gubi 30 miliona hektara oranica

Godišnji gubici izazvani klimatskim promenama u poljoprivredi Evropske unije iznose oko 28 milijardi evra. Veliki deo tih šteta nije pokriven osiguranjem, zbog čega evropske institucije insistiraju na jačanju sistema ranog upozoravanja, unapređenju alata za upravljanje rizicima i većem oslanjanju na inovacije koje bi mogle da ublaže posledice klimatskih promena.

Suša je postala gotovo redovna pojava i u Srbiji. U poslednjih 25 godina zabeleženo je čak devet velikih sušnih perioda, a procenjuje se da je svaki od njih poljoprivredi nanosio štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ukupni gubici tokom tih godina premašili su 10 milijardi evra.

Posledice klimatskih promena vidljive su i kroz smanjenje obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom nivou svake godine izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica. To je površina približno jednaka teritoriji cele Italije.

Zbog sve dužih sušnih perioda poljoprivrednici su prinuđeni da ulažu u sisteme za navodnjavanje. Međutim, ni to nije jednostavno rešenje, jer vode često nema dovoljno.

Jedan od onih koji se svakodnevno suočavaju sa tim problemom je Dragić Đurđević iz sela Suvodanje kod Valjeva. Na svojim parcelama gaji malinu, kupinu i kukuruz, a vodu za navodnjavanje obezbeđuje iz Suvodanjske reke koja poslednjih godina sve češće presušuje.

Iako poseduje sistem za navodnjavanje još iz sedamdesetih godina prošlog veka, danas koristi snažne topove za zalivanje koji mogu da izbace i do 900 litara vode u minuti. Za malinjake vodu doprema cisternama sa reke udaljene četiri kilometra. Kako kaže, ulaganje u navodnjavanje isplati se već tokom prve godine korišćenja. Razlika između zalivanih i nezalivanih parcela može da dostigne i 50 odsto u prinosu.

„Bez vode nema ništa. A sada nema ni kiše kad je najpotrebnija“, upozorava Đurđević.

Uprkos sušnom početku leta, proizvođači žitarica ipak imaju razloga za zadovoljstvo. U Kolubarskom okrugu žetva ječma donela je solidne prinose i dobar kvalitet zrna. Iako su prolećne kiše na pojedinim parcelama izazvale poleganje useva, štete nisu bile velike.

Poljoprivrednik Miloš Radosavljević iz Pričevića navodi da su prinosi ječma dostizali između pet i šest tona po hektaru, što se smatra veoma dobrim rezultatom za ovu proizvodnu godinu.

Stručnjaci ističu da će prilagođavanje klimatskim promenama u narednim godinama biti jedan od ključnih zadataka poljoprivrede. Jedna od preporučenih mera je povećanje sadržaja humusa u zemljištu, odnosno takozvana humizacija.

„Humus ima važnu ulogu u očuvanju plodnosti zemljišta jer poboljšava sposobnost tla da prima i zadržava vodu, utiče na njegovu strukturu i reguliše vodni, vazdušni i toplotni režim. Zahvaljujući tome biljke lakše podnose sušne periode, a zemljište postaje otpornije na klimatske ekstreme“, objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan.

On podseća da organska đubriva, posebno stajnjak, imaju višestruke koristi. Ona popravljaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, podstiču aktivnost mikroorganizama i omogućavaju biljkama bolje usvajanje hranljivih materija.

„Posebna pažnja posvećuje se i kontroli kiselosti zemljišta. Reakcija zemljišta, izražena kroz pH vrednost, jedan je od najvažnijih faktora koji utiču na razvoj biljaka i visinu prinosa. Većina poljoprivrednih kultura najbolje uspeva na zemljištima čija se pH vrednost kreće između šest i sedam“, navodi Gulan.

Međutim, u pojedinim delovima Srbije, posebno u istočnim krajevima, preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednostima između 4,5 i 5,8. Zbog toga stručnjaci preporučuju redovne agrohemijske analize i primenu mera poput kalcifikacije kako bi se poboljšali uslovi za proizvodnju.

„Sve češće suše, kasni mrazevi, promenjeni režimi padavina i rastuća konkurencija na evropskom tržištu pokazuju da poljoprivreda ulazi u novu eru izazova. Iskustva proizvođača na terenu potvrđuju da bez ulaganja u navodnjavanje, očuvanje plodnosti zemljišta i prilagođavanje novim klimatskim uslovima neće biti moguće održati stabilnu proizvodnju hrane u godinama koje dolaze“, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.