Za kadmijum u malinama iz Srbije nisu odgovorni domaći proizvođači – sporna pošlijka reeksportovana

U pošiljci malina iz Srbije za Francusku pronađena je gotovo dvostruko veća količina kadmijuma od dozvoljene, saopštila je Evropska komisija. Prema podacima objavljenim na sajtu RASFF za brzo uzbunjivanje o hrani i stočnoj hrani, pošiljka je ocenjena kao „ozbiljan rizik” po zdravlje potrošača. Kadmijum koji je pronađen spada u grupu teških metala.

Francuske vlasti obavestile su sistem 30. aprila, nakon što je analizom utvrđeno prisustvo 0,071 miligrama kadmijuma po kilogramu malina, dok je maksimalno dozvoljena količina 0,04 miligrama po kilogramu.

Kako za Biznis.rs objašnjava dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, prisustvo kadmijuma u ovakvim koncentracijama ukazuje da sporne količine nisu proizvedene u Srbiji, već da su reeksportovane iz drugih zemalja.

„Kadmijum je teški metal čije se prisustvo dovodi u vezu sa proizvodnjom u zonama intenzivnih ratnih dejstava, u blizini rudnika ili teške industrije. S obzirom na to da u Srbiji nema nijednog od navedenih uslova, reč je o malini koja je reeksportovana, a ne proizvedena u Srbiji”, navodi Leposavić.

Što se tiče domaćih proizvođača malina, naš sagovornik kaže da se u njihovoj proizvodnji dešavalo da dođe do grešaka, ali da su se one uglavnom odnosile na nedozvoljeni sadržaj pojedinih aktivnih materija i da u ovom slučaju nisu krivi jer je u pitanju uvoz i reeksport.

On ističe da ovo nije prvi slučaj da pošiljke deklarisane kao roba iz Srbije budu problematične zbog reeksporta.

„I prošli put, kao i sada, reč je o malini koja nije proizvedena u Srbiji. Poslednjih godina domaća proizvodnja je značajno smanjena, pa izvoznici uvoze malinu iz Ukrajine, Poljske, Kirgistana i Kine. U velikom broju slučajeva radi se o robi diskutabilnog kvaliteta, koja se potom reeksportuje iz Srbije”, ukazuje Leposavić.

Prema njegovim rečima, krajnji kupci ne prave razliku između domaće i uvezene robe koja se izvozi iz Srbije, što dodatno narušava reputaciju domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.

„Kupca ne interesuje da li je u pitanju miks ili odakle malina zapravo potiče. On zna samo da je proizvod došao iz Srbije. Zbog toga se godinama urušava pozicija naše zemlje kao izvoznika”, upozorava stručnjak Instituta za voćarstvo.

On podseća da je Srbija nekada dominirala na nemačkom tržištu sa više od 60 odsto udela, dok je danas taj procenat pao na ispod 30.

„Naše mesto zauzele su druge zemlje i pitanje je da li će ta pozicija moći da se povrati”, ocenjuje on.

Govoreći o proizvodnji, Leposavić navodi da je Srbija godinama proizvodila između 60.000 i 65.000 tona malina godišnje, dok je prošle godine proizvodnja pala na manje od 20.000 tona. Kako dodaje, do 95 odsto domaće proizvodnje ide u izvoz.

„Realni podaci dosta se razlikuju od onoga što prikazuje Republički zavod za statistiku i Ministarstvo poljoprivrde, koji tvrde da proizvodimo oko 90.000, pa čak i preko 100.000 tona godišnje“, ističe on.  

Prema poslednjim zvaničnim podacima RZS-a, ostvarena proizvodnja malina prošle godine bila je manja za 12,2 odsto i iznosila je 82.577 tona. Pod zasadima maline bilo je 17.510 hektara, a prosečan prinos iznosio je 4,7 tona po hektaru.