Zakoni dobri, ali primena i kontrola pod znakom pitanja – Kakvo voće i povrće jedemo?

Poslednji slučajevi pronalaska kadmijuma u malinama iz Srbije u Francuskoj i otkrivanja virusa hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća u Nemačkoj ponovo su otvorili pitanje bezbednosti hrane koja završava i na domaćim trpezama i na EU tržištu. 

Dok su evropske laboratorije očigledno spremne na brzu i efikasnu reakciju stručnjaci u Srbiji upozoravaju da problem nije samo u pojedinačnim pošiljkama, već u gotovo potpunom izostanku ozbiljne kontrole pesticida, zdravstvenih standarda i sistema bezbednosti hrane u Srbiji. 

Iako su propisi formalno uređeni, kontrola njihove primene, kako tvrdi magistar zaštite bilja Milivoj Pavlović, praktično ne postoji – od njive i pijace do reeksporta robe iz trećih zemalja. Upravo zato danas niko sa sigurnošću ne može da odgovori na pitanje koliko su voće i povrće koje svakodnevno kupujemo zaista bezbedni.

Govoreći o slučaju kadmijuma u malinama, on ocenjuje da je gotovo sigurno reč o reeksportovanoj pošiljci, jer u Srbiji ne postoje preparati na bazi kadmijuma koji bi mogli da izazovu takvu kontaminaciju tokom domaće proizvodnje.

Sa druge strane, pojava hepatitisa A u miksu bobičastog voća ukazuje na ozbiljne propuste u preradi. 

„U ovom konkretnom slučaju evidentno je da otkupljivač ili prerađivač nije ispoštovao HACCP standarde, odnosno zdravstvene procedure prilikom prerade i prometa hrana. Ako se HACCP standardi zaista poštuju, takva kontaminacija ne bi mogla da se dogodi. Problem je nastao u samom procesu proizvodnje ili prerade”, upozorava Pavlović. 

Prema njegovim rečima, nepoštovanje HACCP standarda u proizvodnji i preradi hrane predstavlja ozbiljan problem u Srbiji jer sve firme koje izvoze prehrambene proizvode moraju da imaju strogo kontrolisane procedure zdravstvene bezbednosti, a takvi standardi se često samo formalno poseduju, bez stvarne primene u praksi.

Odgovornost, dodaje, snose pre svega izvoznici i prerađivači koji bi zbog sopstvenog ugleda morali da obavljaju detaljne analize pre nego što robu pošalju na strana tržišta, jer svaki slučaj kontaminacije ne narušava samo reputaciju kompanije već kompromituje i državu, inspekcijske službe i domaći izvozni sektor u celini.

„U Evropskoj uniji postoje jasne liste aktivnih materija koje ne smeju biti prisutne u hrani. Međutim, roba koja dolazi iz Turske, Maroka i drugih južnih zemalja često sadrži sve i svašta. Ako nema ozbiljne kontrole takvi proizvodi bez problema završavaju i na našem tržištu”, ističe Pavlović. 

Ko kontroliše uvoz i izvoz voća i povrća u Srbiji?

Naš sagovornik objašnjava da uvoz, izvoz, ali i reeksport voća i povrća u Srbiji kontroliše fitosanitarna inspekcija, koja uzima uzorke na graničnim prelazima, ali da je ključno pitanje ko i koliko ozbiljno radi analize jer je reč o skupim i zahtevnim metodama. Činjenica da u Srbiji gotovo nikada nije otkriven nijedan ozbiljan problem ni pri uvozu ni pri reeksportu, prema njegovom mišljenju, dovoljno govori o nivou kontrole.

„Ne mislim da je kontrola zakazala, mislim da je uopšte nema. Da postoji ozbiljna kontrola makar bi jedan uzorak bio sporan”, navodi on, podsećajući da se preko Srbije često reeksportuje roba iz drugih zemalja u kojima su i dalje dozvoljeni pesticidi zabranjeni u Evropskoj uniji.

“Takvi proizvodi u zemljama porekla formalno ispunjavaju njihove propise, ali bi ozbiljna kontrola morala da spreči njihov ulazak na domaće tržište i dalji plasman ka EU. Za razliku od Srbije, evropske zemlje imaju razvijene laboratorije i sisteme za brzu analizu, zahvaljujući kojima se brzo otkrivaju i ostaci pesticida i prisustvo poput hepatitisa u hrani”, objašnjava on.

Kontrola na pijacama gotovo da ne postoji

Pavlović kaže da se kontrola ostataka pesticida u Srbiji godinama sprovodi samo formalno, bez ozbiljnog sistema koji bi garantovao bezbednost hrane na tržištu.

“Kontrola ostataka pesticida u nadležnosti je regionalnih zavoda za zaštitu zdravlja, ali oni rade analize na neke pesticide koji su zabranjeni pre 30 godina, poput preparata na bazi DDT-a i lindana. S obzirom na to da su zabranjeni pre više decenija naravno da tih ostataka više nema, pa se onda izdaje mišljenje da je proizvod ispravan. Suština je da niko ozbiljno ne kontroliše pesticide koji se danas koriste”, kaže Milivoj Pavlović.

On upozorava da zbog nepostojanja efikasne kontrole proizvođači često tretiraju voće i povrće neposredno pred prodaju, bez poštovanja propisanih karenci i procedura za bezbednu upotrebu hemijskih sredstava.

„Danas tretiraju voće i povrće, a sutra ga iznose na pijacu. Ljudi često i ne čitaju uputstva, već pesticide koriste ‘od oka’, u većim količinama, verujući da će tako bolje delovati. A kod pesticida se strogo mora znati kada se primenjuju, u kojoj količini i koliko vremena mora da prođe do konzumacije proizvoda”, objašnjava Pavlović.

Kako navodi, problem nije u nedostatku zakonskih rešenja, jer su propisi koji regulišu proizvodnju, preradu i promet hrane detaljno uređeni još od 1998. godine.

“Mi u zakonskim rešenjima imamo sve jako dobro regulisano, od registracije i prometa pesticida, pravila za proizvodnju, proizvodnih pogona, pa do personalnog dela koji se odnosi na zaposlene – tehnologe, hemičare… Promet gotovih proizvoda do detalja je uređen još 1998. godine, ali ključni segment – kontrola primene pesticida i ostataka u hrani – nikada nije obrađen”, ukazuje naš sagovornik. 

Na pitanje koliko su bezbedni voće i povrće koji se prodaju na domaćim pijacama, on odgovara da je situacija „vrlo problematična” i tvrdi da nikada nije video ozbiljnu terensku kontrolu prodavaca. Voće i povrće češće i detaljnije kontrolišu veliki trgovinski lanci, te su ovi proizvodi kod njih mnogo bezbedniji nego na pijacama.

Kao primer uređene kontrole navodi iskustvo iz Mađarske koja je još krajem osamdesetih godina imala inspektore koji su redovno izlazili na pijace, kupovali proizvode, legitimisali prodavce i na taj način uzimali uzorke i vršili analize. 

„Ako bi se pronašao višak pesticida, kazne su bile ogromne – hiljade maraka za prvi prekršaj, a drugi put su sledile zatvorske kazne i zabrana proizvodnje. To su bile rigorozne mere koje su davale rezultate”, kaže Pavlović.

Za razliku od toga, tvrdi da se u Srbiji propisi primenjuju selektivno i da inspekcije uglavnom reaguju samo po nalogu ili kada postoji interes da se neko sankcioniše.

„Pravila postoje, ali ih niko sistemski ne sprovodi. Zato danas imamo ozbiljno pitanje šta zapravo jedemo i koliko je hrana na domaćem tržištu bezbedna”, zaključuje magistar zaštite bilja Milivoj Pavlović.

Poljoprivredna inspekcija sprovodi službenu kontrolu

Od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokušali smo da saznamo ko i na koji način kontroliše uvoz i izvoz zamrznutog voća u Srbiji i ko je odgovoran za isporuku sporne pošiljke malina u Francusku. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Podsetimo, samo u maju zabeležena su dva ozbiljna slučaja kontaminacije voća povezanog sa Srbijom. Nakon što je u Francuskoj pronađen kadmijum u malinama iz Srbije, u Nemačkoj je otkriven virus hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća. 

Povodom poslednjeg slučaja oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede koje je saopštilo da su preduzete sve mere povodom utvrđenog prisustva hepatitisa A u zamrznutom miksu bobičastog voća i da poljoprivredna inspekcija sprovodi službenu kontrolu proizvođača firme Frigo Paun d.o.o. iz Požege, dok će fitosanitarna inspekcija, na osnovu dobijenih podataka o sledljivosti, nastaviti kontrole i kod proizvođača maline i kupine iz Srbije.

Kako su precizirali, reč je o mešavini mekog voća različitog porekla koja je sadržala malinu i kupinu iz Srbije, kao i jagodu, crvenu i crnu ribizlu i divlju borovnicu poreklom iz Poljske.

“Ukoliko se predmetna pošiljka vrati u Republiku Srbiju, granična fitosanitarna inspekcija će izvršiti pregled pošiljke i uzorkovanje radi laboratorijskog ispitivanja na prisustvo navedenog patogena”, navode u resornom ministarstvu.