EES i gužve na granicama mogli bi da koštaju Evropu 45,4 milijarde dolara

Sve duža zadržavanja na granicama povezana sa uvođenjem novog evropskog sistema ulaska i izlaska iz zemalja Šengena (Entry/Exit System – EES) mogla bi da ugroze dolazak čak 41 miliona turista i potrošnju vrednu 45,4 milijarde dolara sa četiri ključna evropska tržišta, pokazuje novo istraživanje Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC).

Analiza, zasnovana na anketi sprovedenoj među više od 2.500 putnika iz Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Australije, pokazala je da bi redovna čekanja od tri do četiri sata pri ulasku u šengenski prostor značajno odvratila putnike od putovanja u Evropu – oko trećina njih u tom slučaju daje mnogo manje šanse poseti Starom kontinentu ili bi od putovanja potpuno odustala.

Primena ovih rezultata na projekcije turističkog prometa za 2026. godinu pokazuje da bi, ukoliko duga čekanja postanu uobičajena pojava, moglo biti ugroženo do 41 miliona dolazaka i 45,4 milijarde dolara turističke potrošnje.

Rezultati istraživanja ukazuju na jedan od ključnih izazova sa kojima će se evropske destinacije suočiti tokom uvođenja EES sistema: iako putnici uglavnom podržavaju modernizaciju graničnih kontrola i jačanje bezbednosti, njihova spremnost da putuju u Evropu značajno opada ukoliko očekuju duge i nepredvidive redove na graničnim prelazima, ukazuje WTTC.

Najveću zabrinutost iskazali su putnici iz Velike Britanije, gde je 39 odsto ispitanika navelo da bi ih čekanje duže od tri sata odvratilo od putovanja. Sledi po 33 odsto ispitanika iz SAD i Kanade, dok je isti stav izrazilo 27 odsto putnika iz Australije.

Predsednica i izvršna direktorka WTTC-a, Glorija Gevara (Gloria Guevara), ocenila je da je uvođenje EES-a važan korak ka modernizaciji evropskih granica i unapređenju bezbednosti.

„Istraživanje jasno pokazuje da putnici podržavaju digitalne i biometrijske sisteme granične kontrole i razumeju njihove dugoročne prednosti. Međutim, kao i kod svake velike transformacije, mogu se očekivati početni problemi. Ključno pitanje više nije da li treba uvesti EES, već kako vlade, granične službe i turistički sektor mogu zajednički da obezbede što efikasniju primenu sistema“, navela je Gevara.

Ona je istakla da već postoje rešenja koja mogu smanjiti gužve i ubrzati prolazak putnika, poput digitalne registracije, boljeg informisanja turista i pune operativne spremnosti graničnih prelaza.

Istraživanje je pokazalo i da među putnicima postoji značajna podrška novom sistemu. Nakon što su upoznati sa njegovim funkcionisanjem, 65 odsto ispitanika podržalo je EES, dok svega šest odsto ima izrazito negativan stav prema biometrijskim kontrolama na granicama.

Kao najveće prednosti sistema ispitanici su izdvojili veću bezbednost granica (57 odsto), bržu obradu putnika pri budućim putovanjima (52 odsto) i veće poverenje u granične kontrole (43 odsto).

Ipak, istraživanje ukazuje i na nizak nivo informisanosti. Više od polovine ispitanika (55 odsto) navelo je da malo ili nimalo ne zna o novom sistemu, dok gotovo polovina (49 odsto) nije upoznata sa procedurama koje će morati da ispuni prilikom ulaska ili izlaska iz šengenskog prostora.

Zbog toga WTTC poziva države članice da ubrzaju primenu aplikacije Travel to Europe za digitalnu registraciju putnika, pokrenu koordinisanu informativnu kampanju na ključnim tržištima poput Velike Britanije, SAD, Kanade i Australije, kao i da obezbede punu operativnu spremnost svih graničnih prelaza, uključujući adekvatnu opremu, dovoljan broj zaposlenih i efikasnije procedure za putnike koji su već dostavili biometrijske podatke kroz vizne postupke.

Prema rezultatima istraživanja, čak 87 odsto putnika spremno je da prihvati određene početne poteškoće ukoliko će sistem dugoročno omogućiti brže i jednostavnije putovanje, dok bi trećina ispitanika izbegavala šengenski prostor ukoliko bi čekanja na granicama redovno prelazila tri sata.

EES sistem pogađa i srpske turiste i sektor transporta

Novi Sistem evidentiranja ulazaka i izlazaka (EES) u države Šengenskog prostora počeo je sa radom 12. oktobra 2025. godine, a evropske zemlje koje koriste EES uvodile su sistem postepeno na svojim spoljnim granicama, uz punu primenu od 10. aprila 2026.

Najavljivan kao automatizovan IT sistemu za registraciju državljana zemalja koje nisu članice Evropske unije, a koji putuju u svrhu kraćeg boravka, nedugo nakon početka primene doneo je niz problema u praksi, posebno u periodima pojačanog saobraćaja – tokom vikenda, prazničnih putovanja i godišnjih odmora.

Svaki put kada putnici pređu spoljne granice jedne od zemalja koja koristi EES njihov prelazak se registruje. Pri prvom ulasku granična kontrola obuhvata uzimanje otisaka prstiju, fotografiju lica i unos ličnih i putnih podataka u sistem. Svaki naredni ulazak i izlazak zahteva samo pasoš i jedan biometrijski podatak – fotografiju ili otisak prsta, a cela procedura bi trebalo da traje desetak sekundi. U praksi, ipak, to često nije slučaj.

U prethodnom periodu na pojedinim graničnim prelazima zabeležena su višesatna čekanja, a poslednji takav slučaj dogodio se između Grčke i Severne Makedonije na graničnom prelazu Evzoni, gde se u nekoliko navrata tokom prethodnih meseci čekanje produžavalo i na četiri do pet sati u periodima velikih gužvi i uz primenu EES.

U javnosti su se pojavljivale informacije da Grčka planira da suspenduje primenu EES sistema za srpske građane tokom letnjih meseci, kada su gužve najveće, ali zvaničnih potvrda o suspenziji nije bilo.

Primena EES sistema ugrozila je i sektor transporta u Srbiji, zbog čega su i prevoznici protestovali i apelovali da se nađe sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača Zapadnog Balkana u Šengenskoj zoni. Oni su u više navrata upozoravali da je novi sistem samo „šlag na torti“ višedecenijskog problema koji preti da potpuno zaustavi kamionski transport Zapadnog Balkana, ugrozi privredu i nanese ogromne gubitke državama koje se oslanjaju na drumski prevoz kao ključni krvotok ekonomije.