Grčka imuna na rat i inflaciju – četvrta rekordna sezona zaredom u najavi

Grčka bi 2030. godine trebalo da dostigne godišnji priliv turista od 50 miliona, što bi bilo povećanje od 27 odsto u odnosu na deceniju ranije, dok bi prihodi trebalo da porastu za polovinu – na skoro 27 milijardi evra.

Ova očekivanja kreatora turističkih politika, sadržana u Strategiji razvoja turizma ove evropske države koja izlazi na tri mora, polako se – ali sigurno – ostvaruju, sudeći prema podacima za prethodnu godinu.

Strani putnici koji su posetili Grčku u 2025. godini dostigli su brojku od 43 miliona, dok su ukupni prihodi iznosili skoro 24 milijarde evra, što je rast od 9,4 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Banke Grčke. Svaki turista u proseku je potrošio skoro 550 evra i potrošnja raste.

Direktan ekonomski doprinos turizma grčkoj privredi dostigao je zahvaljujući ovim rezultatima 32,4 milijarde evra, što iznosi 13 odsto bruto domaćeg proizvoda Grčke, prema podacima Instituta Konfederacije grčkog turizma (INSETE).

Uzimajući u obzir multiplikativne koristi, ukupan direktan i indirektan doprinos procenjuje se na između 71,3 milijarde evra i 85,9 milijardi evra, odnosno između 28,7 i 34,6 odsto BDP-a.

Vredan pažnje je svakako podatak da je direktan uticaj ovog sektora zabeležio rast od 7,3 odsto u poređenju sa 30,2 milijarde evra u 2024. godini, u uslovima nestabilnog i promenjivog međunarodnog makroekonomskog okruženja.

Svaki evro od turizma donese i do 2,65 evra BDP-u

Ispitujući detaljno direktan doprinos od 32,4 milijarde evra studija pokazuje da najveći deo dolazi od potrošnje inostranog turizma koja je, zajedno sa krstarenjima, dostigla 23,6 milijardi evra. Sledi vazdušni saobraćaj sa 3,1 milijardom evra, domaći turizam sa 2,5 milijardi evra i domaća dodata vrednost od turističkih investicija, koja je iznosila 2,4 milijarde evra.

Učešće kruzerskih kompanija, sa potrošnjom od 673 miliona evra i pomorskog saobraćaja sa 147 miliona evra i dalje je relativno skromno.

Međutim, zamah za ekonomiju koji potiče od turizma pokazuje se kao izuzetno snažan, budući da svaki evro prihoda od turizma stvara dodatnih 1,2 do 1,65 evra ekonomske aktivnosti, na kraju povećavajući BDP za 2,2 do 2,65 evra.

Regioni kao što su Južni Egej sa 29 odsto, Krit sa 19 procenata, Jonska ostrva sa osam  i Centralna Makedonija sa sedam odsto ukupno čine skoro dve trećine (64 odsto) turističkih prihoda.

Sektor zapošljavanja je zadržao svoju snagu: na vrhuncu sezone stvorio je do 750.659 radnih mesta u turizmu, pokrivajući svako šesto radno mesto u Grčkoj.

Podbacili zasada samo Amerikanci

Ovih dana objavljeni turistički podaci za prva tri meseca 2026. godine pokazuju nastavak trenda ukazujući da uprkos nestabilnim geopolitičkim okolnostima Grčka može da očekuje četvrtu rekordnu godinu zaredom. Banka Grčke objavila je da su dolasci porasli za visokih 38 odsto, dostigavši ukupno 3,4 miliona uz istovremeni rast prihoda za 64 odsto, na 1,7 milijardi evra. Prosečna potrošnja po gostu porasla je skoro za petinu.

Rast dolazaka sa ključnih evropskih tržišta beleži se iz Velike Britanije – za skoro polovinu, 21 odsto iz Nemačke i dva odsto iz Francuske, sa ukupno 624.000 turista iz ove tri zemlje.

Ono što donekle kvari sliku jeste pad dolazaka iz SAD za skoro deset odsto. To pokazuje da se bojazan turističkih poslenika u Grčkoj da će povećanje cena avio-karata uticati na pad poseta sa dalekih tržišta poput SAD i Kine, ostvarila.

Podaci Instituta Konfederacije grčkog turizma (INSETE) pokazuju da su sve avio-kompanije koje posluju na ruti Grčka-Severna Amerika za ovu sezonu ponudile 747.600 mesta na direktnim letovima, ali da su rezervacije do 27. aprila zabeležile pad od 28 odsto u poređenju sa odgovarajućim periodom prošle godine.

Taj oštar pad je alarmantan jer ukazuje na uzdržanost turista iz SAD koji su među glavnim izvorima podrške grčkom turističkom proizvodu. Istovremeno, činjenica da deluju uzdržano, dok se smatra da većina njih ima dovoljna primanja da pokrije povećane troškove karata, izaziva zabrinutost u Grčkoj.

Prihodi iz SAD su u prošloj godini povećani skoro za desetinu i dostigli su 1,7 milijardi evra.

Kina je takođe od posebnog značaja, jer je od pandemije pa do 2024. godine prisustvo posetilaca sa ovog izuzetno važnog tržišta skoro nestalo. Sada se, međutim, scena postepeno menja, uvođenjem novih avio-veza i povratkom kineskih putnika koji daju novi podsticaj tokovima.

Ova godina je počela dinamično pošto je u prvom kvartalu na atinskom aerodromu opsluženo oko 35.000 putnika iz Kine i za Kinu, beležeći godišnji rast od 42 odsto.

Za 2026. godinu, uprkos geopolitičkoj volatilnosti, avio-veza između Kine i Grčke ubrzava sa tri kompanije – Air China, Juneyao i Sichuan – koje proširuju svoje prisustvo iz Atine ka ključnim destinacijama, kao što su Peking, Šangaj i Čengdu/Tianfu (preko Istanbula).

Sve ide po planu, osim dužine boravka

Ipak, jedna brojka brine Grke. Iako broj dolazaka i potrošnja rastu po planu, turisti se zadržavaju sve kraće. Zbog toga je projektovani strateški cilj da se broj noćenja u 2030. godini poveća na 306 miliona ili za 32 odsto u odnosu na 2019. godinu, i dalje daleko.  

Broj noćenja uporno stagnira na oko 230 miliona, a prosečna dužina boravka se sa 7,4 dana u doba pre kovida spustila na 6,1. Zbog toga je mogućnost povećanja prihoda po stopi proporcionalnoj dolascima ograničena, a posledica je međunarodnih trendova koji promovišu kraća putovanja, povećanja dnevnih troškova usled inflatornih pritisaka i proširenja udela jednodnevnih putnika iz susednih zemalja.

Ovaj trend kompenzuje prosečna potrošnja po noćenju, koja je porasla na 97 evra, značajno premašujući inflaciju u periodu od 2019. do 2025.

Velika Britanija, Turska i SAD bile su glavni pokretači rasta prihoda pokrivajući skoro 45 odsto ukupnog povećanja prihoda u prošloj godini. Nasuprot tome, nemačko tržište, najveće za zemlju, pokazuje jasne znake zamora.

Predviđanja kompanije Booking.com su da će ovogodišnja letnja turistička sezona proći dobro za Grčku, uprkos previranjima koje je rat na Bliskom istoku izazvao u globalnoj industriji. To je ovih dana u intervjuu za grčki list Katimerini ocenio generalni direktor Glen Fogel (Glenn Fogel).

„Grčka ostaje bezbedna destinacija u umovima putnika i nalazi se među tržištima koja imaju prednost, jer turisti prilagođavaju svoje planove teškoj geopolitičkoj situaciji. Ljudi koji su možda želeli da idu u Jordan sada možda više vole Grčku. A to bi moglo doneti korist grčkoj turističkoj privredi“, ocenio je Fogel.