Dinarske državne obveznice od 1. septembra dostupne preko Eurocleara

Dugoročne državne obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima će od sutra, 1. septembra 2026. godine, biti dostupne međunarodnim investitorima kroz Euroclear banku, jednu od vodećih svetskih finansijskih infrastruktura za kliring, saldiranje i čuvanje hartija od vrednosti.

Povezivanjem Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Euroclear banke, srpsko tržište dinarskih državnih obveznica dobija direktnu vezu sa međunarodnom investicionom infrastrukturom, čime se domaće državne hartije od vrednosti čine dostupnijim globalnim investitorima.

Od sutra će biti moguće trgovanje, odnosno kliring i saldiranje pet postojećih (nedospelih) dinarskih obveznica Republike Srbije u okviru Euroclear banke, kao i određenih državnih obveznica koje će se emitovati u skladu sa odlukama o emisiji, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je napravljen istorijski iskorak u razvoju i otvaranju domaćeg tržišta kapitala prema međunarodnim investitorima, te da je ovaj projekat rezultat dugogodišnjeg kontinuiranog rada i strateškog opredeljenja naše zemlje da domaće tržište kapitala učini dostupnijim, likvidnijim i atraktivnijim za međunarodne investitore.

“Posle šest godina rada na ovom strateškom projektu, srpske dinarske državne obveznice ulaze u međunarodnu infrastrukturu Euroclear banke, čime našim državnim hartijama otvaramo vrata širem krugu međunarodnih investitora”, rekao je Mali.

Za velike međunarodne investicione fondove, osim kreditnog kvaliteta i kredibiliteta emitenta, dodao je Mali, od ključnog su značaja razvijena tržišna infrastruktura, jednostavan pristup tržištu, dostupnost hartija od vrednosti i dovoljna likvidnost.

Realizacijom ovog projekta, naveo je ministar Mali, Srbija pravi važan korak od domaćeg ka međunarodno integrisanom tržištu državnih hartija od vrednosti.

„Naš cilj nije samo da povećamo broj investitora, već želimo da izgradimo likvidnije i efikasnije tržište dinarskih državnih obveznica, koje će nam omogućiti još bolje uslove finansiranja. Veća dostupnost, veća tražnja i veća likvidnost stvaraju osnovu za konkurentnije prinose i, dugoročno, niži trošak zaduživanja države“, istakao je ministar finansija.

Mali je istakao da je doprinos ovom povezivanju dala i činjenica da Srbija ima investicioni rejting, čime je dodatno povećana atraktivnost naših državnih hartija od vrednosti za globalnu investicionu zajednicu.

„Srbija je spojila tri ključna elementa savremenog tržišta kapitala – investicioni rejting, atraktivne dinarske državne hartije od vrednosti i direktan pristup međunarodnoj tržišnoj infrastrukturi. Povezivanjem sa Euroclear bankom srpsko tržište postaje dostupnije globalnoj investicionoj zajednici, upravo u trenutku kada Srbija svojim kreditnim kvalitetom ulazi u krug zemalja čije državne hartije mogu biti predmet ulaganja sve šireg broja međunarodnih institucionalnih investitora”, zaključio je Mali.

Proces povezivanja domaće infrastrukture tržišta kapitala sa međunarodnim finansijskim sistemom pokrenut je 2019. godine. Nakon višegodišnjeg rada Ministarstva finansija, CRHoV-a, Narodne banke Srbije i međunarodnih partnera, projekat sada ulazi u fazu pune primene.

Od 1. septembra 2026. godine međunarodni investitori će, preko svojih računa u Euroclear banci, moći da drže i saldiraju dugoročne državne obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima.

To je važna promena za srpsko tržište državnih hartija od vrednosti, jer međunarodnim investitorima omogućava pristup dinarskim obveznicama Srbije kroz infrastrukturu koju već koriste za investiranje na brojnim međunarodnim i domaćim tržištima.

Povezivanje sa Euroclear bankom otvara novi kanal za međunarodne investitore i omogućava da se dinarske državne obveznice Srbije lakše uključe u investicione strategije velikog broja globalnih institucija.

Proširenje i diversifikacija baze potencijalnih investitora znači veću konkurenciju za srpske državne hartije od vrednosti, veću potencijalnu tražnju i veću likvidnost sekundarnog tržišta.