MMF okončao treću reviziju PCI aranžmana sa Srbijom: Rast ubrzava, ali rizici i dalje prisutni

Srpska privreda pokazala je otpornost uprkos globalnim i domaćim izazovima i očekuje se da se njen rast nastavi i ubrza u 2027. godini, uprkos produženim rizicima zbog rata na Bliskom istoku. Inflacija će ostati u ciljanim okvirima Narodne banke Srbije (NBS), ocenio je Međunarodni monetarni fond u saopštenju povodom treće revizije Instrumenta za koordinaciju politika za Srbiju.

„Uprkos jačanju spoljnih i domaćih izazova, srpska ekonomija ostala je otporna. Nakon rasta od dva odsto u 2025. godini, ekonomska aktivnost dodatno je ojačala početkom 2026. godine. Očekuje se da će privredni rast iznositi oko 2,8 odsto u 2026. i ubrzati na četiri odsto u 2027. godini“, navodi se u izveštaju MMF-a.

Dodaje se da je ukupna inflacija ostala umerena i da je u aprilu iznosila 3,3 odsto na godišnjem nivou, što je unutar ciljanog okvira Narodne banke Srbije (NBS) od tri odsto plus/minus 1,5 procentnih poena. Prosečna godišnja inflacija projektovana je na 3,6 odsto u 2026. i 4,4 odsto u 2027. godini, približavajući se ciljanom okviru.

MMF očekuje da će zbog sukoba na Bliskom istoku i dalje postojati povišeni rizici u energetskom sektoru, što bi moglo da ograniči privredni rast, dok će ga, s druge strane, podržavati povećanje realnih prihoda stanovništva i aktivnosti povezane sa organizacijom EXPO-a.

„Ipak, rizici su i dalje izraženo usmereni u negativnom pravcu, posebno ukoliko se rat produži. Snažni makroekonomski fundamenti Srbije – uključujući uglavnom uravnoteženu eksternu poziciju, umeren nivo javnog duga, visoke međunarodne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem – trebalo bi da pomognu ekonomiji da se izbori sa tim izazovima“, ocenjuje ova međunarodna finansijska institucija.

MMF dodaje da je monetarna politika zadržala restriktivnu orijentaciju, a da je bankarski sektor stabilan zahvaljujući snažnoj kapitalizovanosti, likvidnosti i profitabilnosti, dok su spoljni pritisci porasli, iako bruto devizne rezerve ostaju u okviru adekvatnog nivoa. NBS je saopštila da „rekordne devizne rezerve zemlje od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na njihov više nego adekvatan nivo“.

„Zadržavanje restriktivne monetarne politike i pažljivo praćenje kreditnih kretanja opravdani su radi obuzdavanja inflacije i očuvanja finansijske stabilnosti. Monetarna politika treba da ostane restriktivna, a po potrebi i dodatno pooštrena ukoliko inflaciona očekivanja porastu, pojave se sekundarni inflatorni efekti ili inflacija ostane iznad gornje granice ciljanog koridora“, navodi MMF.

Fond ističe da fiskalna politika treba da ostane usmerena ka održavanju deficita na nivou od tri odsto BDP-a tokom 2026. i 2027. godine, uz poštovanje fiskalnih pravila koja se odnose na plate u javnom sektoru i penzije. Dodaje se da budžet za 2026. godinu zadržava to ograničenje fiskalnog deficita.

Fiskalni rizici su povišeni, ne samo zbog energetskog šoka, već i zbog pritisaka povezanih sa JP Putevi Srbije i Gradom Beogradom.

„Ukoliko energetski šok potraje, očuvanje fiskalnog okvira zahtevaće sprovođenje rezervnih mera koje su vlasti identifikovale, uključujući racionalizaciju tekuće potrošnje i strogu prioritizaciju investicionih projekata. Na srednji rok biće potrebna kontinuirana fiskalna disciplina kako bi se uskladili pritisci na socijalnu potrošnju i velike potrebe za javnim investicijama, uz istovremeno smanjenje javnog duga“, dodaje se u oceni.

MMF navodi i da bi „predstojeći izborni ciklus mogao da oslabi disciplinu u vođenju ekonomskih politika i odloži sprovođenje strukturnih reformi, što bi dodatno opteretilo srednjoročni privredni rast, već ograničen usporavanjem akumulacije kapitala i skromnim rastom produktivnosti“.

Smanjenje akciza na gorivo postepeno ukinuti

Vlast se obavezala da mere uvedene kao odgovor na šok izazvan rastom cena energije ostanu privremene.

„Nedavna smanjenja akciza na gorivo trebalo bi postepeno ukinuti do jula 2026. godine u osnovnom scenariju, prema kome cene nafte ostaju približno na sadašnjem nivou, jer bi dugotrajno subvencionisanje potrošnje goriva bilo tržišno iskrivljujuće, regresivno i fiskalno skupo“, navodi se u saopštenju.

„Troškovi privremenih mera trebalo bi da budu pokriveni unutar ograničenja fiskalnog deficita kroz preraspodelu tekućih i kapitalnih rashoda. Ukoliko pritisci na energetskom tržištu potraju, svaka dodatna podrška trebalo bi da bude precizno usmerena na ugrožena domaćinstva, uz očuvanje cenovnih signala koji podstiču prilagođavanje i čuvaju fiskalni prostor za investicione prioritete“, dodaje MMF.

Vlast se obavezala i da dodatno unapredi upravljanje fiskalnim rizicima i nastavi sprovođenje strukturnih reformi u oblasti javnih finansija i upravljanja javnim investicijama. Takođe je najavila da nastavlja reforme u energetskom sektoru radi jačanja bezbednosti i održivosti, kao i reforme usmerene na unapređenje upravljanja i poslovnog okruženja.

Svi kvantitativni ciljevi za kraj 2025. godine koji se odnose na fiskalni deficit, primarne tekuće rashode, domaće docnje u plaćanju i neto međunarodne rezerve, kao i kontinuirani ciljevi, ostvareni su. Napredak je postignut i u sprovođenju fiskalnih strukturnih reformi, pri čemu su svi reformski ciljevi ispunjeni u predviđenim rokovima.

Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je, nakon objave MMF-a, da je to još jedna odlična vest za građane Srbije.

„Živimo u vremenu globalnih nestabilnosti i izazova, kada su sve ekonomije sveta izložene konstantnim pritiscima i šokovima. U takvim uslovima, Srbija nastavlja da vodi odgovornu ekonomsku politiku, sprovodi reforme, čuva makroekonomsku stabilnost, da poboljšava kvalitet života svih građana“, rekao je Mali.

On je naglasio da su makroekonomski pokazatelji zemlje dobri, te da je Srbija u prvom kvartalu ove godine bila među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi.

„Na računu imamo oko 515 milijardi dinara, devizne rezerve su na rekordnom nivou od čak 29,9 milijardi evra, dok su rezerve zlata veće od 54 tone. Dakle, naše javne finansije su u potpunosti stabilne, a ekonomija otporna“, naveo je Mali.