Agraru dodatnih 2,5 milijardi dinara – veći budžet za pčelare i stočare
15.6.2026 13:22 Autor: Marija Jovanović 1
Vlada Srbije usvojila je na Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2026. godini kojom su obezbeđena dodatna sredstva za direktna plaćanja u ovom sektoru u ukupnom iznosu od 2,5 milijardi dinara.
Kako se navodi u uredbi objavljenoj u Službenom glasniku, sredstva su povećana sa 82,15 milijardi na 84,25 milijardi dinara. Najveći deo dodatnih sredstava usmeren je na uvođenje novih mera podrške pčelarima i stočarima.
Za podsticaje po košnici pčela opredeljeno je 1,2 milijarde dinara, dok će za krave za uzgoj teladi za tov biti izdvojeno 900 miliona dinara. Uredbom je predviđeno da podsticaj za pčelare iznosi 1.000 dinara po košnici, dok će uzgajivači krava za tovno govedarstvo moći da računaju na 20.000 dinara po grlu. Raspisivanje javnog poziva za pčelare očekuje se u narednim danima.
Izmenama uredbe promenjena je i raspodela sredstava za IPARD program. Ukupan budžet za ovu namenu sada iznosi 6,02 milijarde dinara, od čega je 1,30 milijardi dinara dolazi iz budžeta Srbije, dok 4,72 milijarde dinara obezbeđuje Evropska unija.
Kako se precizira u pomenutom dokumentu, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu za IPARD program u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 6,29 milijardi dinara. Od tog iznosa, 1,57 milijardi dinara obezbeđeno je iz budžeta Republike Srbije, dok 4,72 milijarde dinara predstavljaju sredstva finansijske pomoći Evropske unije.
Preraspodelom zakonom utvrđenih sredstava deo nacionalnog finansiranja je umanjen za 150 miliona dinara, nakon čega je ukupan iznos sredstava za IPARD program sveden na 6,14 milijardi dinara, od čega 1,42 milijarde dinara čine domaća budžetska sredstva, a 4,72 milijarde evra sredstva EU.
Naknadnom preraspodelom dodatno su umanjena sredstva nacionalnog finansiranja za 122 miliona dinara, što sa prethodno navedenim predstavlja ukupno umanjenje u iznosu od 272 miliona dinara, pa konačan iznos opredeljenih sredstava za IPARD program u 2026. godini iznosi 6,02 milijarde dinara.
Istovremeno, za realizaciju podsticaja po osnovu sudskih presuda, drugostepenih rešenja i ranije odobrenih, a neisplaćenih zahteva, opredeljena su dodatna sredstva u iznosu od 700.000 dinara.
Pročitajte još:
Ministarstvo poljoprivrede posebno naglašava da su izmenama i dopunama Uredbe obezbeđena i dodatna sredstva u iznosu od 350 miliona dinara za isplatu podsticaja za kvalitetne priplodne prvotelke za 2025. godinu poljoprivrednicima koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim isplatama, zbog grešaka u spiskovima koje su dostavljale glavne odgajivačke organizacije.
Kako ističu, zahvaljujući podršci Ministarstva finansija, koje je izašlo u susret ovom problemu, obezbeđena su neophodna sredstva kako bi svi poljoprivredni proizvođači koji ispunjavaju propisane uslove mogli da dobiju podsticaje.
Zloupotrebe u sistemu subvencija
U nedavnom razgovoru za Biznis.rs predsednik Savez pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović upozorio je na moguće zloupotrebe u sistemu subvencija, navodeći da registar korisnika podsticaja još uvek nije javno dostupan, iako bi po zakonu trebalo da bude. On je istakao da prema poslednjim podacima Uprave za zaštitu bilja u Srbiji evidentirano nešto više od 1,6 miliona košnica, ali da je stvarni broj verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.
Srbija, kako je objasnio, ima sistem obeležavanja košnica pločicama sa brojem i barkodom, ali precizna evidencija na terenu i dalje ne postoji. Zbog toga je SPOS predložio elektronski sistem koji bi bio povezan sa eAgrarom i omogućio da se u svakom trenutku zna koliko ima košnica i gde se nalaze. Iako je Ministarstvo poljoprivrede načelno prihvatilo ideju, do danas ništa nije urađeno.
„Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Dešava se da nesavesni pčelari prijavljuju veći broj košnica kako bi dobili subvencije. Imali smo slučaj da inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400“, rekao je predsednik SPOS-a.
Prema podacima SPOS-a, proizvodnja meda u Srbiji značajno varira iz godine u godinu i, u zavisnosti od vremenskih uslova i prinosa, kreće se od oko 3.000 do čak 12.000 tona godišnje. Istovremeno, izvoz se uglavnom kreće između 1.700 i 3.300 tona. Ipak, SPOS procenjuje da je prošle godine ukupna proizvodnja na nivou cele Srbije iznosila oko 3.000 tona.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
biksi
15.6.2026 #1 AuthorLepa vest za pčelare i stočare, ulaganje u agrar je ulaganje u budućnost.