Desetine hiljada na protestima u Francuskoj, policija teško povredila dvojicu dečaka

Desetine hiljada francuskih srednjoškolaca, studenata, roditelja i sindikalaca izašlo je u utorak na ulice širom zemlje, tražeći bolje uslove u školama i ukazujući na nedostatak nastavnika, pretrpane učionice i dotrajale zgrade, dok su u pojedinim gradovima protesti prerasli u sukobe sa policijom. Protestni pokret, koji je počeo među učenicima uzrasta od 15 do 18 godina, sada je prerastao u šire nezadovoljstvo državnom politikom prema obrazovanju i načinu na koji vlast odgovara na demonstracije.

Današnji protesti označeni su kao „Treći čin“ pokreta, a u njima učestvuje i najveći francuski sindikat CGT. Stotine škola potpuno su ili delimično zatvorene, mada se podaci razlikuju.

Ministarstvo prosvete govori o gotovo 900 škola u kojima je nastava obustavljena, dok nacionalni sindikat učenika navodi da je zatvoreno oko 2.000 srednjih škola. U Parizu su učenici ujutro blokirali jednu školu kantama i zaštitnim barijerama, a zatim se pridružili maršu na Trgu Republike zajedno sa sindikatima i levičarskim političkim grupama, prenosi BBC.

Većina demonstracija protiče mirno, ali je u pojedinim gradovima došlo do nasilja. U Lionu su podizane i paljene barikade, u Strazburu je bilo sukoba sa policijom, dok je u Renu policija koristila vodene topove. U Parizu su raspoređene velike policijske snage kako bi sprečile vandalizam i podmetanje požara. Ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da je širom Francuske, bez regiona Pariza, protestovalo oko 86.000 ljudi, dok se u glavnom gradu očekivalo između 20.000 i 40.000 demonstranata.

Najveći spor sada se vodi oko načina na koji policija kontroliše demonstracije. Francuske snage bezbednosti koriste vodene topove, suzavac, gumene projektile i GMD granate, koje stvaraju snažan prasak i rasipaju gumene delove. Tokom aktuelnih protesta jedan dečak je u Lensu izgubio šaku nakon povrede GMD granatom, dok je drugi u Turu izgubio oko, a za njegovu povredu se sumnjiči policijski LBD, oružje koje ispaljuje gumene projektile. Slična sredstva bila su odgovorna za veliki broj povreda tokom protesta Žutih prsluka 2018. i 2019. godine.

Vlada tvrdi da policija ta sredstva koristi samo kada postoji opasnost da situacija izmakne kontroli. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od početka protesta povređeno je 715 policajaca i 215 učenika, dok je uhapšeno više od 6.000 ljudi. Vlasti govore o nezabeleženom nivou urbanog nasilja, posebno prema policajcima, dok organizacije za ljudska prava i deo levice upozoravaju na nesrazmernu upotrebu sile protiv demonstranata, od kojih su mnogi maloletni.

Za vladu je problem posebno osetljiv jer se predsednički izbori održavaju za samo sedam meseci. Protesti su počeli zbog konkretnih problema u školama, ali su se brzo politizovali, pa učenici sada govore i o tome da ih vlast ne sluša.

Učesnici demonstracija iz pariskog predgrađa kažu da učenici nastavu pohađaju u odeljenjima sa po 35 đaka i da nemaju ni dovoljno klupa, dok istovremeno smatra da je policija prema mladima upotrebila previše sile.

Za sada nema znakova da će se protesti sami ugasiti. Pitanje je da li će današnji veliki, organizovaniji marševi predstavljati vrhunac protesta ili samo novu fazu sukoba. Ako se demonstracije nastave, vlada će morati istovremeno da odgovori na zahteve za veća ulaganja u obrazovanje i na sve glasnije optužbe zbog policijskog nasilja. Time je protest koji je počeo kao pobuna srednjoškolaca zbog uslova u školama prerastao u širi politički problem koji vlast mora da reši pred predstojeće izbore.