Broj košnica u EU dostigao rekordnih 9,4 miliona – Pčelari upozoravaju na sve više falsifikata meda

Svetski dan pčela obeležen je juče (20. maj), a najnoviji podaci Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) pokazuju da je na farmama širom Evropske unije tokom 2023. godine registrovano rekordnih 9,4 miliona košnica, što predstavlja rast od 16 odsto u odnosu na 2020. Podaci, međutim, ne obuhvataju ukupan broj košnica u EU, već samo one koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima i ulaze u zvaničnu statistiku.

Najveći broj košnica zabeležen je u Italiji – gotovo 1,9 miliona, a slede Rumunija sa 1,7 miliona, Grčka sa 1,2 miliona i Bugarska sa milion košnica.

U poređenju sa 2020. godinom broj košnica povećan je u 12 država članica EU, a najveći rast zabeležila je Italija, gde je broj porastao za 822.490, odnosno čak 79 odsto. Sa druge strane, pad je registrovan u deset zemalja, pri čemu su najveća smanjenja zabeležena u Mađarskoj, gde je broj košnica manji za 34 odsto, i Španiji, sa padom od 14 procenata.

Pčele imaju ključnu ulogu u oprašivanju velikog broja poljoprivrednih kultura, kako u toplijim tako i u hladnijim klimatskim područjima. Zahvaljujući sposobnosti prezimljavanja u košnicama i korišćenju zaliha meda, uspešno preživljavaju i hladnije periode.

U Srbiji registrovano više od 1,6 miliona košnica

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović u razgovoru za Biznis.rs ističe da je, prema poslednjim podacima Uprave za zaštitu bilja, u Srbiji evidentirano nešto više od 1,6 miliona košnica, ali upozorava da je stvarni broj danas verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.

Kako objašnjava, Srbija ima sistem obeležavanja košnica pločicama sa propisanim brojem i barkodom, ali precizna evidencija na terenu i dalje ne postoji.

„Predložili smo elektronski sistem koji bi bio povezan sa eAgrarom i omogućio da u svakom trenutku znamo koliko ima košnica i gde se nalaze. Ministarstvo poljoprivrede je načelno prihvatilo ideju, ali do danas ništa nije urađeno“, navodi Živadinović.

Naš sagovornik objašnjava da bi se na taj način uspostavio efikasan sistem kontrole broja košnica za koje pčelari apliciraju za podsticaje i istovremeno upozorava na problem netransparentnog sistema. Kako navodi, registar korisnika subvencija, iako bi prema zakonu morao da bude javno objavljen, još uvek nije dostupan.

„Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Dešava se da nesavesni pčelari prijavljuju veći broj košnica kako bi dobili subvencije. Imali smo slučaj da inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400“, kaže predsednik SPOS-a.

Prema njegovim rečima, digitalna aplikacija APISENS, zamišljena kao svojevrsni katastar pčelinjih paša, mogla bi da spreči zloupotrebe i omogući da subvencije dobiju isključivo aktivni pčelari.

Bagremov med glavni adut Srbije na EU tržištima

Na evropskom tržištu Srbija je prepoznatljiva pre svega po kvalitetnom sortnom bagremovom medu sa visokim procentom polena bagrema. Rodoljub Živadinović kaže da upravo taj kvalitet domaći med izdvaja u odnosu na konkurenciju iz drugih evropskih zemalja.

„Recimo, Italija, verovatno zbog geografskih faktora, ne može da proizvede bagremov med sa visokim procentom polena bagrema. Zbog toga su čak i zakonski smanjili minimalni udeo polena na 15 odsto, dok u Srbiji med da bi nosio oznaku bagremovog mora da sadrži najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema“, navodi Živadinović.

Zbog toga, kako kaže, italijanski proizvođači često kupuju srpski med i mešaju ga sa svojim kako bi postigli potreban kvalitet. Upozorava da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikog širenja falsifikata, ne samo u Srbiji već i u EU.

“Trgovci uglavnom biraju jeftinije proizvode, a sličan pristup ima i Evropska unija, kojoj u uslovima inflacije odgovara jeftin uvoz. Zbog toga je odgovor evropskih institucija na ovaj problem prilično blag. Formirana je radna grupa Honey Platform sa ciljem da se suzbije ova pojava, ali njen rad ide veoma sporo i za sada nema konkretnih zaključaka. Pčelari su praktično ostavljeni bez adekvatne podrške. Zato nije slučaj samo u Srbiji da pčelari odustaju od proizvodnje ili smanjuju broj košnica – isti trend prisutan je širom Evrope”, ukazuje Živadinović.

Ističe i da su zemlje poput Nemačke, Slovenije, Austrije i Švajcarske uspele da očuvaju domaće tržište zahvaljujući poverenju potrošača u lokalni med i razvijenoj prodaji „na kućnom pragu“.

“U Švajcarskoj je otkupna cena domaćeg meda 19 evra, a u istoj toj zemlji u marketima postoji bagremov med sa saćem po ceni od deset evra po kilogramu. Njihovi potrošači uglavnom kupuju domaći med jer ne cene uvozni”, dodaje on.

Prošle godine proizvedeno oko 3.000 tone meda

Živadinović ističe da se naši domaći pčelari suočavaju sa ozbiljnim problemom falsifikovanog meda, koji poslednjih godina sve više potiskuje pravi med sa tržišta.

„Falsifikati obaraju otkupne cene i stvaraju nelojalnu konkurenciju. To nije problem samo Srbije, već cele Evrope“, upozorava on.

Prema podacima SPOS-a, proizvodnja meda u Srbiji značajno varira iz godine u godinu i, u zavisnosti od vremenskih uslova i prinosa, kreće se od oko 3.000 do čak 12.000 tona godišnje. Istovremeno, izvoz se uglavnom kreće između 1.700 i 3.300 tona.

Članovi ove organizacije 2025. godine proizveli su 1.905 tona meda. Ipak, SPOS procenjuje da je ukupna proizvodnja na nivou cele Srbije iznosila oko 3.000 tona. Kako objašnjava Živadinović, prošlogodišnji rezultati bili su znatno slabiji zbog izmrzavanja bagrema i masovnog uginuća pčela, što je ozbiljno pogodilo domaće pčelare i smanjilo prinose meda.

Govoreći o ovogodišnjoj sezoni, on napominje da je godina za pčelare u Srbiji dobro počela, ali da su tokom cvetanja bagrema usledile kiše i hladno vreme i da je bagrem uprkos tome ipak solidno medio, osim u onim krajevima gde je došlo do ranog izmrzavanja.

“U zavisnosti od dela Srbije negde su rezultati odlični, a negde ispod proseka. Situacija je šarenolika i u ovom trenutku je teško napraviti presek. To ćemo znati za nekih dvadesetak dana kada pčelari završe selidbe košnica na neke veće nadmorske visine”, zaključuje Živadinović.