Cena hleba Sava ostaje zamrznuta – očekuju li se nova poskupljenja i povećanje marži?

Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa T-500, kojom se propisuju minimalne količine ovog hleba koje proizvođači i trgovci moraju da obezbede na tržištu, kao i maksimalne cene i trgovačke marže.

Nova uredba ne donosi promene u odnosu na prethodnu. Reč je, praktično, o produženju postojećih mera za narednih šest meseci. Maksimalna maloprodajna cena ovog hleba ostaje ista – 65 dinara po vekni, dok proizvođačka cena ne sme biti viša od 55,74 dinara. Istovremeno, ukupna trgovačka marža ograničena je na najviše šest odsto neto fakturisane cene, umanjene za rabate i popuste.

Proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet ovaj hleb u količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba, a isto toliko dužni su da imaju i trgovci na malo u strukturi dnevne nabavke.

Reč je o hlebu minimalne težine 500 grama, za čiju proizvodnju su precizno definisane količine osnovnih sastojaka – brašna, soli, kvasca i aditiva. Trgovci proizvođačima mogu da vrate najviše pet odsto dnevno nabavljenih količina neprodatog hleba, dok rok za plaćanje isporučene robe ne sme da bude duži od 20 dana od prijema računa.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica u razgovoru za Biznis.rs kaže da nova uredba ne donosi nikakve izmene već da je samo postojeća produžena.

Na pitanje da li je proizvodnja hleba Sava održiva sa propisanim cenama i očekuju li se neka nova poskupljenja, on ističe da pekarska industrija već duže vreme zagovara postepeno usklađivanje cena sa rastom troškova poslovanja.

„Još ranije smo govorili da bi cenu trebalo postepeno povećavati, po tri dinara dva puta godišnje, kako bismo došli do neke realne cene, kojom bi bili zadovoljni i proizvođači“, kaže Pralica.

Prema njegovim rečima, poslednje povećanje nije posledica rasta cena osnovnih sirovina, već drugih troškova sa kojima se suočava privreda, pre svega viših zarada, cena energije, struje, nafte i gasa..

„Da su sirovine značajno poskupele, povećanje cene bi bilo bi mnogo veće. Ovako je sa Vladom Srbije postignut dogovor da korekcije budu postepene“, objašnjava on i naglašava da pekari nisu poslednji u lancu, već da su to trgovine.

Predsednik Unije pekara ocenjuje da se uredba pokazala kao efikasna, ali upozorava da se trgovci suočavaju sa problemom niske zarade na ovom proizvodu. Kako navodi, malim trgovinskim radnjama marža od šest odsto donosi svega nekoliko dinara po vekni, što često nije dovoljno da se pokriju troškovi prodaje – prijema robe, izlaganja na rafovima, zauzimanja prodajnog prostora i povraćaja neprodatog hleba.

“Mi se već sada suočavamo sa našim kupcima, samostalnim trgovinskim radnjama (STR). Neki od njih u proseku uzimaju oko 80 vekni hleba, a na jednoj vekni zarađuju svega oko dva i po do tri dinara. Za sav taj posao trgovci ostvaruju svega 200 do 250 dinara dnevne zarade,”, ukazuje Pralica.

Zbog toga bi, prema njegovim rečima, eventualne buduće izmene uredbe mogle da obuhvate i povećanje prostora za zaradu trgovaca.

„Marža je sada ograničena na šest odsto. U nekom narednom periodu trebalo bi razmišljati i o povećanju tog dela koji pripada trgovinama“, zaključuje Pralica.

Za nepoštovanje pomenutih propisa uredbom su predviđene i novčane kazne – od 100.000 do dva miliona dinara za pravna lica, za odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 150.000 dinara, za preduzetnike od 10.000 do 500.000 dinara. Pored novčanih kazni mogu biti izrečene i zaštitne mere zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana.