NBS: MMF uspešno završio treće razmatranje sprovođenja ekonomskog programa Srbije

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uspešno je završio treće razmatranje sprovođenja ekonomskog programa Srbije podržanog Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI), saopštila je Narodna banka Srbije.

Odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je procedura koja se primenjuje kada se oceni da formalna rasprava nije potrebna, a što, kako je navedeno, odražava dobro sprovođenje mera ekonomske politike i ostvarene makroekonomske rezultate.

U saopštenju MMF-a ističe se da sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa ostaje snažno, da strukturne reforme dobro napreduju, da su svi reformski ciljevi ispunjeni u predviđenim rokovima, kao i da su ostvareni svi kvantitativni ciljevi predviđeni za kraj 2025. godine.

MMF ocenjuje da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos pojačanim spoljnim rizicima i navodi da zemlja raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima koji joj omogućavaju da odgovori na spoljne izazove, uključujući i eventualno produžavanje sukoba na Bliskom istoku.

Međunarodni monetarni fond posebno ukazuje na uravnoteženu eksternu poziciju Srbije, umeren nivo javnog duga, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem kao faktore koji bi trebalo da doprinesu očuvanju makroekonomske stabilnosti.

Prema procenama MMF-a, privredna aktivnost Srbije ojačala je početkom 2026. godine, uz očekivanje da će ekonomski rast ostati snažan tokom ove godine i dodatno ubrzati na četiri odsto u 2027. godini.

Fond navodi i da je inflacija ostala na umerenom nivou i u granicama cilja Narodne banke Srbije, dok su devizne rezerve zadržane na veoma visokom nivou. Bankarski sektor, prema oceni MMF-a, i dalje je zdrav, uz visoku kapitalizovanost, likvidnost i profitabilnost.

MMF ukazuje i na reforme koje bi u narednom periodu trebalo da budu prioritet, pre svega u energetskom sektoru i u oblastima koje bi podržale prelazak Srbije ka modelu rasta sa većom dodatom vrednošću. Takođe se navodi da bi privremene mere donete kao odgovor na spoljne rizike, ukoliko bude potrebno, trebalo da budu praćene novom prioritizacijom tekuće i kapitalne potrošnje.

Fond ocenjuje da fiskalna politika treba da ostane usmerena ka održavanju limita budžetskog deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda tokom 2026. i 2027. godine, uz poštovanje fiskalnih pravila koja se odnose na plate u javnom sektoru i penzije. Istovremeno, monetarna politika, prema oceni MMF-a, treba da ostane restriktivna i da bude dodatno pooštrena ukoliko dođe do rasta inflacionih očekivanja.

Međugodišnja inflacija se od septembra 2025. godine kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto i u maju je iznosila 3,5 procenata.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da uspešno završeno treće razmatranje sprovođenja ekonomskog programa potvrđuje da Srbija nastavlja da vodi dobru ekonomsku politiku.

„Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima, neizvesnostima i nepredvidivostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu. Rekordne devizne rezerve zemlje od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na njihov više nego adekvatan nivo. Sve zajedno, uključujući i stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i učešće problematičnih kredita koje je na minimumu, ostaje značajna podrška otpornosti naše ekonomije i u narednom periodu“, zaključila je Tabaković.