Ove godine očekuje se dobar rod domaćih trešanja i kajsija

Posle četiri sušne, poljoprivrednici konačno imaju dobru godinu sa prosečnim ili natprosečnim rodom. Klimatske nepogode su zaobišle voće, a i ratari su optimistični. Iako srpska polja izgledaju mnogo bolje nego prethodnih godina u ovo doba, resorni minister je oprezan i kaže – poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom.

Poljoprivrednici su prvi put odahnuli početkom maja, jer kasni mraz nije ostavio značajne posledice na letinu. Kiša sredinom meseca je nalila dodatni optimizam, piše RTS.

Voćar iz Ritopeka Zlatko Ignjatović rekao je da je ova godina mnogo bolja nego prošla.

„Vidite i sami kakav je to rod. Po mom mišljenju neke kulture su čak i prerodile“, rekao je Ignjatović.

Žarko Kovačević, proizvođač pšenice iz Pavlovca, istakao je da se poljoprivrednici mogu nadati i očekivati „normalniji prinos“.

„Pre ovoga je bilo u kritičnom stanju, mislim da ćemo izvući neki prinos šest i po do sedam tona po hektaru“, procenio je Kovačević.

Da bi ratari trebalo da imaju dobru sezonu potvrđuju i agroekonomisti.

Očekuju veće prinose posebno kod pšenice i suncokreta koji su ove godine posejani na većim površinama nego lane i to na uštrb kukuruza i soje koji su se pokazali manje tolerantnim na sušu.

Zadovoljni i voćari

Klimatske nepogode ove godine zaobišle su i voće, a posebno dobar rod se očekuje za trešnju i kajsiju.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin je rekao da se ove godine može očekivati prosečan, ako ne i iznadprosečan prinos.

„To bi značilo da bi naša poljoprivreda i agrar zajedno sa prerađivačkom industrijom koji participira u strukturi BDP-a negde između 10 i 12 odsto, mogao da bude ove godine generator rasta BDP-a, a ne jedan kočničar“, naglasio je Geletin.

Iako je klimatske promene usporavaju, poljoprivreda iz godine u godinu raste, baš kao i njena dodata vrednost, kaže ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. Pad agrara u ukupnoj privredi objašnjava bržim rastom sektora poput infrastrukture i energetike.

„U poslednjih pet godina mi prosečno negde oko pet milijardi evra izvozimo, a uvozimo oko tri i po. Mi smo uvek u suficitu oko milijardu i po, to može da varira od godine do godine. Prethodne godine su zaista bile teške, verujemo da će ova biti bolja“, nada se ministar.