Proizvođači mlinskih proizvoda se oporavljaju, ali prihodi još ispod nivoa iz 2023.

Rod pšenice predstavlja jedan od ključnih faktora koji utiču na poslovanje delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda, jer određuje raspoloživost osnovne sirovine, njenu cenu i kvalitet. U godinama sa dobrim prinosima ponuda pšenice je stabilna, dok nasuprot tome, godine sa manjim prinosima ili lošijim kvalitetom zrna povećavaju troškove poslovanja mlinova.

Konkretni podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je sektor u 2025. godini nastavio oporavak nakon pada zabeleženog godinu ranije. Ukupni prihodi porasli su u odnosu na 2024. godinu, što ukazuje da se tržište postepeno stabilizuje.

Proizvođači mlinskih proizvoda ostvarili su u 2023. godini ukupne prihode od 59,83 milijarde dinara, u 2024. taj iznos je bio 53,95 milijardi dinara, a u 2025. godini – 56,67 milijardi dinara.

Između 2023. i 2024. godine prihodi su smanjeni za oko 5,88 milijardi dinara, odnosno 9,8 odsto. Pad se može dovesti u vezu sa smirivanjem cena žitarica nakon rekordnih oscilacija izazvanih energetskom krizom i poremećajima na tržištu u prethodnim godinama, ali i sa promenama u tražnji i izvozu.

Tokom 2025. godine sektor se delimično oporavio – prihodi su porasli za oko 2,72 milijarde dinara, odnosno 5,1 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ipak, nisu dostigli nivo iz 2023. i ostali su niži za oko 3,16 milijardi dinara, odnosno 5,3 odsto.

U 2024. godini dobit je smanjena za oko 533,5 miliona dinara, odnosno 28,4 odsto u odnosu na 2023. To znači da je pad profitabilnosti bio gotovo tri puta izraženiji od pada prihoda u istom periodu. Takav odnos ukazuje da kompanije nisu uspele u potpunosti da prenesu rast troškova ili promene tržišnih uslova na prodajne cene, zbog čega su profitne marže bile pod pritiskom.

Već u 2025. godini sektor beleži snažan oporavak. Ukupna dobit porasla je za oko 736,7 miliona dinara, odnosno 54,8 odsto u odnosu na 2024. Štaviše, premašila je i nivo iz 2023. godine za oko 202,2 miliona dinara, odnosno 10,8 odsto.

Zanimljivo je da je rast dobiti u 2025. bio znatno brži od rasta prihoda. To može da ukazuje na poboljšanje operativne efikasnosti, povoljnije nabavne cene sirovina, bolju kontrolu troškova ili promenu strukture prodaje u korist proizvoda sa većom dodatom vrednošću.

Istovremeno, broj zaposlenih počeo je da opada. Nakon relativno stabilnog broja radnika u prethodne dve godine, u 2025. zabeleženo je smanjenje zaposlenosti, što može ukazivati na nastavak automatizacije proizvodnje, optimizaciju poslovnih procesa, racionalizaciju troškova ili da je dolazak do stručne radne snage sve teži.

Tržište je i dalje koncentrisano oko nekoliko velikih proizvođača. Najveće kompanije ostvaruju višemilijardne prihode i imaju dominantan položaj u sektoru, dok je razlika između vodećih firmi i ostatka tržišta veoma izražena. To potvrđuje da proizvodnju mlinskih proizvoda u najvećoj meri nose veliki industrijski mlinovi kao što su Žitopromet- Mlin AD Senta, Žitopromet- Mlinpek Stara Pazova, Danubius, DPS Klas Group, MB Komerc Ruma.

Podaci takođe pokazuju da visina prihoda nije nužno pokazatelj uspešnosti poslovanja. Pojedine kompanije sa najvećim prihodima ostvaruju relativno skromnu dobit, dok neke firme sa manjim prihodima beleže znatno bolje rezultate. Takve razlike ukazuju na različitu strukturu troškova, poslovne modele i efikasnost upravljanja.

Može se primetiti i da su pojedine kompanije uspele značajno da povećaju profit uprkos umerenijem rastu prihoda, što govori u prilog boljoj kontroli rashoda i prilagođavanju tržišnim uslovima. Sa druge strane, kod pojedinih privrednih subjekata vidljive su velike oscilacije između ostvarenih prihoda i dobiti, što može biti posledica troškova energenata, investicija, odnosno ulaganja u širenje poslovanja ili jednokratnih poslovnih efekata.

Uvidom u tabelu pažnju privlači Agromlin iz Sombora, preduzeće koje je u 2025. godini ostvario 237,1 milion dinara prihoda, iako prema zvaničnim finansijskim podacima nije imalo nijednog zaposlenog. Takvi slučajevi nisu neuobičajeni i mogu ukazivati na poslovni model zasnovan na angažovanju eksternih firmi ili poslovanju preko povezanih društava.

Ne treba zaboraviti da je ovo sektor na čije poslovanje u velikoj meri utiču i klimatske prilike, koje određuju sadržaj proteina i kvalitet pšenice, što je posebno važno za proizvodnju pekarskog brašna viših kategorija i što u značajnoj meri može uticati na prinos, a kasnije i na poslovanje u ovoj delatnosti.

Sveukupno posmatrano, sektor u 2025. godini pokazuje znake finansijskog oporavka. Iako prihodi još nisu dostigli rekordni nivo iz 2023. godine, rast dobiti ukazuje na to da su kompanije uspešnije odgovorile na tržišne izazove.