Razlike u platama zaposlenih na fakultetima i institutima sa istim zvanjem dostižu i 60.000 dinara

Šta je potrebno da se dostojanstvo vrati u nauku?

AnalizaBolji posaoSrbijaU fokusu

20.2.2022 11:02 Autor: Marija Krsmanović 17

Šta je potrebno da se dostojanstvo vrati u nauku? Šta je potrebno da se dostojanstvo vrati u nauku?
O nauci se u Srbiji često priča sa ponosom kao o sektoru za koji se redovno izdvajaju sredstva. Nešto ređe se pominje i o... Šta je potrebno da se dostojanstvo vrati u nauku?

O nauci se u Srbiji često priča sa ponosom kao o sektoru za koji se redovno izdvajaju sredstva. Nešto ređe se pominje i o kolikim sredstvima je reč i koliki je njihov udeo u budžetu. Takođe, neretko čujemo kako treba sprečiti “odliv mozgova”, a neupućeni na zahteve mladih naučnika za boljim životnim i radnim uslovima gledaju sa prekorom.

Istina je da o naučnicima i istraživačima šira javnost ne zna mnogo, pa samim tim protest koji su najavili za 28. februar mnogima dolazi kao iznenađenje. Oni, pak, vide da sistem u kome funkcionišu lišava njihov rad dostojanstva, prvenstveno zbog nesaglasja koje se 2011. godine pojavilo između zakona i prakse.

Upravo taj nesklad između zakona i prakse naveo je pripadnike Sindikata nauke Srbije da jasno definišu i izlože dva zahteva koji će biti upućeni Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Vladi Srbije – jednaka plata za jednak rad i siguran posao za sve naučnike.

O tome šta ovi zahtevi podrazumevaju i na koji način njihovo ispunjenje menja odnos naučnika i istraživača prema svojoj profesiji, ali i odnos drugih prema njoj, za Biznis.rs govori predsednica Sindikata nauke Srbije dr Đurđica Jovović.

Na pitanje šta podrazumeva prvi zahtev sa kojim naučnici stupaju pred nadležno ministarstvo i vladu, dr Jovović navodi da problem u vezi sa platama za naučne radnike postoji još od 2011. godine, kada je raspisan veliki konkurs za projektno finansiranje.

“Tada su nam prvi put uvedene kategorije po zvanjima koje su podrazumevale da u okviru jednog naučnog zvanja plate budu razvrstane u šest kategorija, a taj sistem obračunavanja plata, u skladu sa projektnim finansiranjem, traje do dana današnjeg”, kaže dr Jovović.

Kako navodi, 2019. godine donet je novi Zakon o nauci i istraživanjima, koji predviđa uvođenje institucionalnog finansiranja. To je i jedan od zahteva naučnika i istraživača, koji podrazumeva da od sada primaju plate isključivo prema zvanjima, odnosno da se u skladu sa Zakonom o radu dodele koeficijenti prema kojima će se u skladu sa akademskim zvanjem obračunavati plate naučnih radnika.

Foto: Arhiva Sindikata nauke Srbije

Dr Jovović objašnjava da će to značiti da se plate finansiraju na isti način kao i u svim drugim javnim službama. Kako kaže, ova stavka zakona trebalo je da počne da se primenjuje već 2020. godine, međutim vlada je u tom trenutku bila prelazna i uvođenje institucionalnog finansiranja je ostavljeno po strani. Situacija je ostala nepromenjena do danas.

Jedan od argumenata vlade jeste da naučnici i istraživači nisu indirektni korisnici. Prema rečima dr Jovović, to jeste tačno, a naučni radnici i dalje primaju bruto plate koje nemaju jasno definisanu osnovnu zaradu.

“Prema tome, ovaj sistem sa svim tim, navodno ukinutim kategorijama, koje zapravo i nisu pravno ukinute, nastavlja da se primenjuje do 2025. godine, kada treba da stupi na snagu Zakon o platama, ali je već negde u najavi da bi to moglo biti i 2027. To znači da će država nastaviti da nas finansira onako kako nas finansira sada, da će razlike u platama u okviru istog zvanja i dalje biti velike, te da će i dalje najveći broj istraživača ostati oštećen”, objašnjava dr Jovović.

Prema podacima kojima Sindikat nauke Srbije raspolaže, ovakvim sistemom oštećeno je oko 80 odsto naučne populacije u Srbiji.

“Bitno je naglasiti da je 2013. godine, u skladu sa zakonskim aktom i ugovorima o projektnom finansiranju bilo predviđeno da država uradi rekategorizaciju istraživača, odnosno da se uzme novi period kada će se oceniti rezultati rada i da naučnici koji su kvalitetnije radili promene kategorije i dobiju veće plate. To se nikada nije desilo”, kaže dr Jovović.

Kako što je već napomenuto, u okviru jednog zvanja nalazi se šest kategorija. One su razvrstane od A1 do A6, pri čemu naučnici koji potpadaju u A1 kategoriju imaju najvišu, a oni u A6 najnižu platu. Razlike između A1 i A6 su zaista velike, pa tako dr Jovović navodi da samo za jednog naučnog savetnika one dostižu svotu od gotovo 60.000 dinara.

Ona navodi da su u nižim kategorijama najčešće mladi, ali da među oštećenima ima i starijih naučnika. Ipak, ističe da se broj mladih naučnika koji podležu ovom sistemu kreće između 1.700 i 1.800.

Foto: Arhiva Sindikata nauke Srbije

Ona napominje i da, zbog pozicije koju trenutno zauzimaju, naučnici do decembra prošle godine nisu bili sigurni da li će i njihove plate biti povećane za sedam odsto. Garanciju su dobili tek na sastanku u vladi, kada je državni sekretar Ministarstva finansija potvrdio da će zaključkom vlade dobiti povećanje, jer ih u zakonu o budžetskom sistemu nije bilo.

Kada je u pitanju drugi zahtev koji naučnici podnose ministarstvu i vladi, odnosno siguran posao, važno je imati u vidu kakve ugovore naučnici i istraživači potpisuju.

U tom pogledu dr Jovović kaže da na nekim od instituta situacija i nije toliko loša. Ona navodi da većina direktora instituta sa svojim zaposlenima u naučnim zvanjima sklapa ugovore na neodređeno.

Postoji i mali broj instituta u kojima direktori, u skladu sa Zakonom o nauci i Zakonom o radu, sklapaju sa zaposlenima ugovore na određeno, u trajanju njihovog naučnog zvanja, odnosno na pet godina, navodi predsednica Sindikata nauke Srbije, dodajući da nakon pet godina naučnik može dobiti više zvanje ili ići u reizbor za isto zvanje.

“Sporno je to što čak ni ti direktori koji na ovaj način rade nisu dovoljno sigurni. Nemamo nijedan obavezujući dokument vlade i ministarstva koji kaže da će naše finansiranje i naš rad biti stalni. Neprestano potpisujemo nove ugovore o realizaciji programa”, navodi dr Jovović.

Naučnici, kaže, koji sada više nemaju projekte, imaju uredbu o tome kako se finansira naučno-istraživački rad na akreditovanim institutima i fakultetima. To znači da, nakon što dobiju ponudu od ministarstva za finansiranje naredne godine, naučnici sastavljaju plan i program rada za tu godinu, a kada ministarstvo odobri taj plan i program potpisuje se ugovor na godinu dana.

Direktorima instituta i dekanima ministarstvo garantuje da će imati sredstva da finansira samo narednu godinu, a takva situacija ponavlja se od 2011. godine.

Potrebna je samo dobra volja, jer zakoni već postoje

Na fakultetima je situacija još teža nego na institutima. Istraživači tamo ne dobijaju ugovore čak ni u skladu sa tim koliko im traje zvanje.

“Od 2011. godine naše kolege u naučnim zvanjima na fakultetima se finansiraju na godinu dana. Dakle, njima svake godine dekan krajem decembra prekine radni odnos i 1. januara sklapa novi ugovor o radu. I upravo tu je taj nesiguran rad”, pojašnjava dr Jovović, dodajući da za ispunjavanje drugog zahteva sindikata nisu potrebna finansijska sredstva.

“Potrebna je samo dobra volja, jer zakoni postoje. Ne treba nam novi zakon niti promena Ustava, već samo primena postojećih zakona”, kaže dr Jovović.

Ona ističe i da su ugovori koji se naučnicima trenutno daju, odnosno sistem rada od jedne godine do druge, sada već kršenje Zakona o radu. Kako kaže, ugovori ne moraju biti ni na neodređeno. U sindikatu očekuju da barem dobiju ugovore za isti period koliko traje njihovo naučno zvanje, kako je, između ostalog, propisano i u Zakonu o visokom obrazovanju, a daje mogućnost i Zakon o nauci i istraživanju.

  • BIJUTI27

    20.2.2022 #1 Author

    Riba smrdi od glave, od ministarstva krenuti da se čisti..

    Odgovori

  • Jakov

    20.2.2022 #4 Author

    Za svaku sitnicu se treba boriti ili će glupost sve da nas pobedi!

    Odgovori

  • DANIJELA

    20.2.2022 #5 Author

    Pa treba zakon i da se sprovede.

    Odgovori

  • Milovan94

    20.2.2022 #6 Author

    Sprovođenje postojećih regulativa kod nas je minimalno u svim sektorima pa tako u u nauci. Samo valjano poštovanje zakona može doneti boljitak.

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    20.2.2022 #7 Author

    Stručna naučna lica na pozicije, bez mešanja politike.
    ( u Srbiji-nemoguće)

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.2.2022 #8 Author

    Sramotno!Sta trpe i u neizvesnosti rade,a placeni mizerno malo…Truo sistem…

    Odgovori

  • GAGA

    20.2.2022 #9 Author

    To samo dokazuje da ovoj vlasti nisu potrebni naucnici…

    Odgovori

  • TINA

    21.2.2022 #10 Author

    Dobro predvidjanje za daleku 2027 godinu

    Odgovori

  • Anna

    21.2.2022 #11 Author

    Ništa novo i ništa neobično za zemlju Srbiju. I dalje će mladi odlaziti iz Srbije jer ovde se ne poštuje kvalitet sposobnost i znanje. Prednost imaju kumstva rodbinske veze prijateljstva i svakako partijska knjižica.

    Odgovori

  • BRANA19

    21.2.2022 #12 Author

    Treba zakon da se sprovede , ali dzabe …

    Odgovori

  • MARIJANA

    21.2.2022 #13 Author

    Ako ovo ikada se i desi kako treba..

    Odgovori

  • LUKA

    21.2.2022 #14 Author

    Slazem se krenuti od vrha

    Odgovori

  • Vockica

    21.2.2022 #15 Author

    Strasno je sto naucnici treba da protestuju, da bi dobili ono sto zasluzuju, jadna smo mi drzava.. Umesto da budu najplaaceniji i najuticajni oni mora da se bore za svoja prava. Sramota

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    21.2.2022 #16 Author

    prava slika našeg društva. naučnici protestuju a treba da se bave istraživanjima koj će sigurno dovesti do boljitka celog društva ne da brinu o osnovnoj egzistenciji. država treba da ulaže u mlade naučnike ne da pravi trgove i spomenike…… sramota sto naučnici moraju na ovaj nalčin skraću pažnju

    Odgovori

  • VILENJAK

    21.2.2022 #17 Author

    Da se politika ne meša!!!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...