Globalna potražnja za ugljem raste, šta će biti u 2027?

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom polugodišnjem izveštaju predviđa da će više cene prirodnog gasa podstaći u pojedinim regionima prelazak na ugalj tokom 2026. godine, pri čemu će situacija u Ormuskom moreuzu biti ključna za prognoze za 2027.

Poremećaji na tržištu energenata izazvani sukobom na Bliskom istoku dovode do rasta globalne potražnje za ugljem ove godine, jer nagli skok cena prirodnog gasa podstiče zemlje da se okrenu alternativnim izvorima, navodi se u najnovijem izveštaju IEA o sektoru uglja.

Iako kroz Ormuski moreuz gotovo da ne prolaze pošiljke uglja – s obzirom na to da Bliski istok nije ni veliki proizvođač ni veliki potrošač tog energenta – poremećaji povezani sa ratom ipak su uticali i na tržišta uglja tako što su doveli do rasta cena prirodnog gasa, usled drastičnog smanjenja isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG) kroz taj moreuz.

Ovo je podstaklo veću proizvodnju električne energije iz uglja u zemljama koje poseduju termoelektrane na gas i slobodne kapacitete za korišćenje uglja, navodi se u izveštaju IEA pod nazivom „Polugodišnji pregled tržišta uglja 2026”.

Takva kretanja doprinela su većoj potrošnji uglja u Evropi, Japanu, Koreji, Kini i na drugim tržištima nego što se to ranije očekivalo.

Kina je takođe povećala potrošnju uglja za proizvodnju hemijskih proizvoda usled visokih cena nafte. Pored toga, očekivanja da će se ove godine javiti posebno snažan vremenski fenomen El Ninjo (El Niño) dodatno će podstaći potražnju za ugljem u pojedinim velikim zemljama potrošačima u Aziji, uključujući Indiju i Vijetnam, zbog povećanih potreba za rashlađivanjem i smanjene proizvodnje električne energije u hidroelektranama.

Kao rezultat toga, predviđa se da će globalna potražnja za ugljem – za koju se ranije očekivalo da će blago opadati iz godine u godinu – porasti za 1,2 odsto u 2026. godini, čime će svetska potrošnja dostići rekordnih 8,94 milijarde tona.

Prema izveštaju, situacija bi se ponovo mogla promeniti 2027. godine, iako i dalje postoji značajna neizvesnost u pogledu budućih kretanja. Mnogo toga zavisi od toga da li će se oporaviti pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Ukoliko se tokovi tečnog prirodnog gasa (LNG) kroz moreuz ponovo uspostave, a cene prirodnog gasa padnu na nivo pre početka rata, globalna potražnja za ugljem bi mogla da opadne 2027. godine; međutim, ako moreuz ostane uglavnom zatvoren za isporuke LNG-a, potražnja za ugljem bi mogla dodatno da poraste.

Nakon što je 2025. godine dostigla rekordni nivo, očekuje se da će globalna proizvodnja uglja opasti 2026. godine, mada će se zadržati iznad devet milijardi tona treću godinu zaredom. Ovo je posledica pada proizvodnje u Kini – najvećem svetskom proizvođaču – nakon bezbednosnih inspekcija pokrenutih usled velike rudarske nesreće u maju, što je od tada dovelo do značajnog smanjenja proizvodnje uglja.

Kako se razlika između proizvodnje i potrošnje smanjila, očekuje se ublažavanje trenda gomilanja velikih zaliha uglja na globalnom nivou, koji je bio prisutan poslednjih godina. Predviđa se da će 2027. godine svetska proizvodnja uglja blago porasti usled oporavka proizvodnje u Kini.

U međuvremenu, izveštaj ukazuje na to da potražnja za ugljem na međunarodnim tržištima raste iznad ranijih očekivanja, usled manje domaće proizvodnje u Kini i veće potražnje zemalja koje zavise od uvoza, poput Japana i Koreje, gde je upotreba uglja porasla nakon poskupljenja prirodnog gasa. Ovi faktori – zajedno sa ograničenom ponudom – doprinose rastu cena uglja širom sveta.

Srbija može bez uglja, ali uz dobru pripremu za alternativu

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković izjavio je nedavno za RTS da je energetska situacija delikatna, da će cene energenata sigurno rasti, kao i da Srbija može bez uglja, ali da je za energetsku tranziciju neophodno 15 do 20 milijardi dolara.

Na pitanje da li Srbija do 2050. godine može da proizvodi struju i greje se bez uglja, Rajaković je odgovorio potvrdno.

„Moj odgovor je – da. Ponovo optimističan i vrlo ozbiljno to mislim. Sve analize pokazuju da može, ali za takvu promenum potrebna je snažna infrastruktura u kojoj možemo da skladištimo puno energije, a proizvodićemo je iz sunca, vetra i vode. Moramo uvesti i neke nove tehnologije, poput vodonika, a videćemo da li će morati i nuklearke“, naveo je Rajaković.

Dodao je da bi voleo da Srbija energetsku jednačinu zatvori bez nuklearnih elektrana, ali da ni tu opciju ne treba unapred isključiti.