Ofanziva Huta u Crvenom moru ne bi trebalo drastično da podigne cene nafte

Ne mislim da će se nešto specijalno desiti, jer su Huti i ranije gađali brodove u moreuzu Bab el-Mandeb u Crvenom moru. Jedna od jemenskih frakcija se praktično raspala i razbežala se, pa su ih Huti napali i sada zauzimaju velike delove teritorije. Inače, američka flota se povukla odande, rekao je za Biznis.rs Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku.

Nova velika ofanziva Huta u Jemenu ugrožava pomorski saobraćaj kroz Crveno more i već je pojačala pritisak na cene nafte, koje su prešle 100 dolara za barel, nakon što su se nedeljama kretale oko 80 dolara.

Huti pokušavaju da preuzmu gotovo čitavu jemensku obalu Crvenog mora, uključujući strateške položaje oko luke Moka, čime se povećava rizik za jedan od ključnih pravaca kojim se obavlja trgovina energentima.

Za tržište je posebno važno to što bi Huti, ukoliko učvrste kontrolu nad obalom i obližnjim ostrvima, mogli da ugroze Bab el-Mandeb, uski prolaz na južnom ulazu u Crveno more. To je jedan od ključnih pomorskih prolaza za svetsku trgovinu.

Istovremeno, Iran vrši pritisak na Ormuski moreuz na drugoj strani Arapskog poluostrva. Mogućnost da Iran i grupe koje su mu bliske istovremeno ugrožavaju oba prolaza predstavlja ozbiljan rizik za snabdevanje svetskog tržišta naftom, prenosi Guardian.

Sukobi u Jemenu sada su najžešći od aprila 2022, kada je uz posredovanje Ujedinjenih nacija postignuto primirje koje je zaustavilo velike borbe. Analitičari ocenjuju da brzo smirivanje nije verovatno, jer Huti nastoje da iskoriste rat sa Iranom i SAD kao priliku da otvore novi front. Prema proceni stručnjaka Royal United Services Institute za Jemen Bara Šibana, jemenska vlada pokušava da otvori više frontova protiv Huta, ali su oni u poslednja dva dana ostvarili značajne teritorijalne dobitke na jugu, duž zapadne obale.

Nova eskalacija počela je napadima Huta dronovima i balističkim raketama na energetska postrojenja i gradove na jugu Saudijske Arabije. Saudijska vojska odgovorila je najmanje 15 vazdušnih udara između 3. i 7. septembra, a zatim je izvela još intenzivnije napade. Prema podacima organizacije Acled, u samo pet dana poginulo je 276 ljudi. Huti tvrde da su zauzeli Moku, grad Hajs i veliku vojnu bazu Kalid ibn el Valid, kao i oko 6.000 kvadratnih kilometara teritorije.

Vladine snage priznaju da su bile prinuđene na povlačenje. Njihov komandant Tarek Saleh rekao je da je povlačenje južno od Moke bilo strateško i da je cilj bio pregrupisavanje. Vladina vojska dodatno je oslabljena unutrašnjim podelama, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati početkom godine povukli finansijsku i vojnu podršku separatističkim snagama na jugu Jemena. Zbog toga jemenska vlada nema potpuno integrisanu vojnu strukturu, što Hutima olakšava napredovanje duž obale.

“Nisam siguran da će sad tu nešto specijalno da se promeni. Huti su gađali i pre, tako da to nije novost. Jedino što, ako se promeni, sad gledam s te bezbednosne strane, teoretski je moguće da se raspadne potpuno vlast u Jemenu. Pazite, u Siriji se vlast raspala za sedam ili 10 dana. A što se cene nafte tiče, ne mislim da će to nešto dramatično uticati. Možda dolar-dva gore ili dole”, rekao je Stanojević.

Huti pokušavaju da ove vojne uspehe pretvore u politički pritisak na Saudijsku Arabiju i SAD. Kontrolom obale južno od Hodeide žele da dobiju dodatni adut u pregovorima o ukidanju američke blokade iranskih tankera sa naftom u Persijskom zalivu. Saudijska Arabija i dalje koristi svoju nadmoć u vazduhu, dok Huti napadaju i strateška ostrva Zukar i Hanis.

Rijad razmatra mogućnost šireg regionalnog odgovora, ali je malo verovatno da bi njegov odbrambeni sporazum sa Pakistanom i Turskom automatski obuhvatio vojne operacije u Jemenu.

Glavno žarište zato ostaje obala Crvenog mora, naročito područje Hodeide i Taiza, gde obe strane žele da spreče protivnika da uspostavi kontrolu nad Bab el-Mandebom. Huti tvrde da neće napadati komercijalne brodove koji nisu povezani sa Saudijskom Arabijom, ali njihova ofanziva već povećava rizik za međunarodni pomorski saobraćaj i tržište nafte. Kriza je počela da se razvija u ozbiljniji sukob nakon julske posete delegacije Huta Teheranu, nakon čega je Saudijska Arabija bombardovala pistu u Sani.

Huti su odgovorili najavom pomorske blokade Saudijske Arabije, a zatim napadima na rafineriju u Džizanu i tanker kod Janbua.

Saudijska Arabija je u međuvremenu postala još zavisnija od rute kroz Crveno more jer je Iran ograničio plovidbu kroz Ormuski moreuz, pa svaki novi poremećaj na ova dva prolaza povećava rizik od daljeg rasta cena nafte.