Beograd ima najviše preduzetnika, Šumadija i Zapadna Srbija najveći promet

U Srbiji je tokom 2025. godine poslovalo 267.560 preduzetnika koji su zapošljavali ukupno 253.723 radnika, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Iako je Beogradski region imao najveći broj registrovanih preduzetnika, Šumadija i Zapadna Srbija prednjačile su po broju zaposlenih i ostvarenom prometu.

Ovakva raspodela otvara pitanje šta regionalne razlike govore o strukturi i načinu poslovanja preduzetnika u Srbiji, ali i o tome koliko broj registrovanih radnji odražava stvarnu privrednu aktivnost u pojedinim delovima zemlje.

Zvanična statistika pokazuje da je najveći udeo u ukupnom broju zaposlenih imao regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je radilo 76.028 ljudi, odnosno 30 odsto svih zaposlenih kod preduzetnika. U Vojvodini je bilo zaposleno 70.509 radnika, što je 27,8 odsto ukupnog broja, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji radilo 53.788 ljudi, odnosno 21,2 odsto. Beogradski region imao je 53.398 zaposlenih, što predstavlja 21 odsto ukupnog broja.

Preduzetnici iz Šumadije i Zapadne Srbije ostvarili su i najveći udeo u prometu, od 30,8 odsto. Slede Beogradski region sa 26 odsto, Vojvodina sa 24,8 odsto i Južna i Istočna Srbija sa 18,4 odsto.

Međutim, kada je reč o bruto dodatoj vrednosti, prednjačio je Beogradski region sa udelom od 31,5 odsto, ispred Šumadije i Zapadne Srbije sa 26,4 odsto, Vojvodine sa 25,9 odsto i Južne i Istočne Srbije sa 16,3 odsto.

U razgovoru za Biznis.rs Darko Majstorović, predsednik Udruženja za zaštitu preduzetnika i privrednika Srbije, ocenjuje da regionalna raspodela preduzetnika ne odražava u potpunosti stvarnu sliku poslovanja, između ostalog i zbog poreskih pogodnosti koje podstiču pojedine paušalce da registruju delatnost u manje razvijenim opštinama, iako posao obavljaju u drugim gradovima.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za ovakvu praksu jeste način obračuna paušalnog poreza, na čiju visinu utiču godine starosti preduzetnika, sedište radnje, godine poslovanja i radni status.

„Država je pravilno odredila da je iznos tog poreza uglavnom manji ako se preduzetnička radnja osnuje u opštinama koje imaju nizak stepen razvijenosti ili se smatraju nerazvijenim. Tako, na primer, preduzetnička radnja sa istom šifrom delatnosti, istim brojem godina poslovanja i preduzetnikom istih godina u Beogradu i, recimo, Vladičinom Hanu neće imati isti iznos paušalnog poreza. On će biti manji u nerazvijenoj opštini“, objašnjava Majstorović.

On navodi da preduzetnici paušalci upravo zbog toga osnivaju radnje u manje razvijenim sredinama, iako u praksi posluju u drugim gradovima, najčešće u Beogradu, gde većina i živi. To, prema njegovoj oceni, može da utiče na statističku sliku regionalne zastupljenosti preduzetnika.

„Gledano prema broju stanovnika Beograda i drugih gradova, trebalo bi da ima daleko više preduzetnika upravo u glavnom gradu. Ova politika je, međutim, dobra jer delimično dovodi do toga da se deo novca koji se odliva u budžet sliva u manje razvijene opštine“, kaže Majstorović.

Koje delatnosti dominiraju u gradovima Šumadije i Zapadne Srbije

Ugostiteljstvo, transport i uslužne delatnosti među najzastupljenijim su poslovima kojima se bave preduzetnici u ključnim gradovima Šumadije i Zapadne Srbije, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Ipak, struktura se razlikuje od grada do grada – drumski prevoz tereta najzastupljeniji je u Čačku, restorani u Kragujevcu, Kruševcu i Novom Pazaru, dok su u Kraljevu na prvom mestu frizerski i kozmetički saloni, a u Užicu taksi prevoz.

U Čačku je registrovano 394 preduzetnika koji se bave drumskim prevozom tereta, dok se 354 bavi restoranima i pokretnim ugostiteljskim objektima. Slede održavanje i popravka motornih vozila sa 270 preduzetnika, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem sa 246, kao i delatnost frizerskih i kozmetički salona sa 218 preduzetnika.

U Kragujevcu prednjače restorani i pokretni ugostiteljski objekti, sa 519 preduzetnika. Na drugom mestu su konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i upravljanjem sa 490, a na trećem frizerski i kozmetički saloni sa 480. Među pet najzastupljenijih delatnosti nalaze se i taksi prevoz, sa 420 preduzetnika, kao i računarsko programiranje, sa 419.

U Kraljevu je najviše preduzetnika registrovano za frizerske i kozmetičke usluge, ukupno 354. Slede drumski prevoz tereta sa 285, restorani sa 283, konsultantske aktivnosti sa 236 i usluge pripremanja i posluživanja pića sa 217 preduzetnika.

Slična slika je i u Kruševcu, gde je na prvom mestu ugostiteljstvo, sa 350 preduzetnika koji se bave restoranima i pokretnim ugostiteljskim objektima. Frizerskih i kozmetičkih salona ima 257, a konsultantskih delatnosti 242. Među pet vodećih delatnosti nalaze se i održavanje i popravka motornih vozila, sa 184 preduzetnika, kao i trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, sa 181.

U Novom Pazaru restorani su takođe na prvom mestu, sa 400 preduzetnika. Sledi trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, sa 307, a zatim drumski prevoz tereta sa 280. Usluge pripremanja i posluživanja pića obavlja 224 preduzetnika, dok je frizerskih i kozmetičkih salona 205.

Za razliku od ostalih gradova, u Užicu je najzastupljeniji taksi prevoz, sa 304 preduzetnika. Na drugom mestu su frizerski i kozmetički saloni sa 198, a na trećem restorani sa 157. Slede održavanje i popravka motornih vozila sa 147 i drumski prevoz tereta sa 143 preduzetnika.

Trgovina prehrambenim proizvodima najviše prihodovala

Podaci CompanyWall-a o prihodima u 2025. godini u šest posmatranih gradova pokazuju da se delatnosti sa najvećim brojem preduzetnika ne poklapaju nužno sa onima koje ostvaruju najveći ukupan prihod.

Najveći prihod među izdvojenim delatnostima ostvarila je trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, sa oko 29,6 milijardi dinara. Tom delatnošću bavilo se ukupno 1.029 preduzetnika u Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru i Užicu.

Restorani i pokretni ugostiteljski objekti ostvarili su oko 11 milijardi dinara prihoda, a ovom delatnošću bavila su se 2.063 preduzetnika. Sličan prihod, od oko 10,9 milijardi dinara, ostvarili su preduzetnici koji se bave drumskim prevozom tereta, kojih je bilo 1.579.

Među pet delatnosti sa najvećim ukupnim prihodima našle su se i ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, sa oko 8,7 milijardi dinara i 535 preduzetnika, kao i proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača, sa oko 5,8 milijardi dinara i 555 preduzetnika.

Iako proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača nije među pet najzastupljenijih delatnosti ni u jednom od šest gradova pojedinačno, zbirni podaci pokazuju da je ova delatnost ostvarila značajan prihod na nivou svih šest gradova.

Elektronske fakture dodatno komplikuju poslovanje

Kao jedan od problema koji u poslednje vreme posebno opterećuje privrednike, Majstorović izdvaja sistem elektronskih faktura i, kako ocenjuje, sve složenije procedure povezane sa njegovim funkcionisanjem.

Posebno problematičnim smatra predlog da se poreske PDV prijave za pravna lica koja su u sistemu PDV-a podnose preko Sistema elektronskih faktura (SEF), umesto preko portala Poreske uprave, kao što je do sada bio slučaj.

“Praktično je Poreskoj Upravi onemogućeno pravo primanja poreskih prijava već se takvo pravo sada dodeljuje zasebnom sistemu koji je navodno pod nadzorom Ministarstva finansija. Ova situacija mnogim privrednicima zadaje glavobolje zbog potrebe za dodatnim tehničkim rešenjima, nepoznavanja ionako komplikovanih procedura, ali i pitanja bezbednosti podataka koji se sada tamo prikazuju“, kaže Majstorović.

On smatra da izmene dodatno opterećuju preduzetnike i privrednike, posebno zbog zabrinutosti u vezi sa zaštitom poslovnih i knjigovodstvenih podataka.

„Prostor za unapređenje je ogroman, ali je potrebno da administracija u državi shvati da se mora okrenuti domaćem i malom privredniku“, zaključuje Majstorović.