Pad cena nekretnina niko ne očekuje, nestašica stanova diktira rast

Evropsko stambeno tržište nastavlja da prolazi kroz period postepenog prilagođavanja nakon nekoliko godina obeleženih rastućom inflacijom, povišenim kamatnim stopama i značajnom nestabilnošću na tržištu nekretnina.

Iako se ekonomski uslovi, troškovi finansiranja i stambena aktivnost razlikuju od zemlje do zemlje, rezultati istraživanja Deloitte Property index 2026 ukazuju na to da evropska stambena tržišta ulaze u fazu veće stabilnosti i predvidljivosti.

Gledajući unapred ka 2026. godini i dalje, ispitanici uglavnom očekuju da će ekonomski uslovi ostati stabilni, a opšti uslovi finansiranja postati povoljniji, iako se u mnogim zemljama očekuje rast hipotekarnih stopa, što može nastaviti da utiče na pristupačnost stanovanja i tržišnu tražnju.

Očekuje se nastavak rasta cena stambenih nekretnina i zakupnina na većini tržišta.

Zajednička tema koja prožima sve posmatrane indikatore jeste kontinuirani disbalans između tražnje za stanovanjem i raspoložive ponude. Iako poboljšanje uslova finansiranja može podržati tražnju za stanovanjem i investicije u stambeni sektor, ispitanici dosledno označavaju nestašicu stanova kao ključno ograničenje koje utiče i na tržište kupoprodaje i na tržište rentiranja.

Kao rezultat toga, pristupačnost stanovanja ostaje najznačajniji dugoročni izazov za evropska stambena tržišta, uprkos očekivanjima viših hipotekarnih stopa i relativno stabilnijim ekonomskim izgledima.

Ekonomske prilike ostaju stabilne

Šire ekonomsko okruženje ostaje važan faktor koji oblikuje tržišta stambenih nekretnina širom Evrope. Očekivanja u pogledu ekonomskog rasta, inflacije i poverenja potrošača direktno utiču na tražnju za stanovanjem, investicionu aktivnost i ukupno raspoloženje na tržištu.

Prema odgovorima iz istraživanja, stabilnost ostaje najčešće očekivanje za drugu polovinu 2026. godine. Među 24 zemlje učesnice, većina ne očekuje značajnije promene u opštoj ekonomskoj klimi, što ukazuje na to da ispitanici očekuju da makroekonomski uslovi ostanu uglavnom stabilni uprkos tekućim geopolitičkim i ekonomskim nesigurnostima.

Istovremeno, rezultati otkrivaju određeni stepen optimizma. Više zemalja očekuje poboljšanje ekonomskih uslova nego njihovo pogoršanje, što ukazuje na to da pozitivna očekivanja i dalje pretežu nad negativnim raspoloženjem na posmatranim tržištima.

Međutim, u poređenju sa očekivanjima prijavljenim za 2025. godinu, izgledi deluju nešto opreznije. Umesto da očekuju široko ubrzanje ekonomskog rasta, ispitanici uglavnom očekuju period nastavka stabilizacije i veće predvidivosti.

Za tržišta stambenih nekretnina, ovo okruženje može delovati podsticajno. Stabilniji ekonomski izgledi, u kombinaciji sa smirivanjem inflacije, mogu podržati poverenje domaćinstava, investicionu aktivnost i tražnju za stanovanjem, iako očekivani rast hipotekarnih stopa može ograničiti ukupni pozitivni uticaj.

Ukupno gledano, istraživanje sugeriše da se očekuje da stabilnost, pre nego brza ekonomska ekspanzija, ostane glavno obeležje ekonomskih izgleda Evrope u 2026. godini, stvarajući umereno podsticajnu pozadinu za tržišta stambenih nekretnina.

Rast cena kao konstanta

Kada je reč o ceni stambenih nekretnina, očekivanje je da će širom Evrope ostati otporne u ovoj godini, uprkos tekućim izazovima u pogledu pristupačnosti i neujednačenim ekonomskim uslovima.

Iako je brz rast cena zabeležen prethodnih godina usporio na mnogim tržištima, strukturni disbalans između tražnje i ponude stanova nastavlja da podržava vrednost nekretnina na većem delu kontinenta.

Prema odgovorima iz istraživanja, rast cena ostaje dominantno očekivanje za 2026. godinu. Od 24 zemlje učesnice, 19 očekuje povećanje cena stambenih nekretnina, dok preostalih pet predviđa uglavnom stabilne nivoe cena. Zanimljivo je da nijedna od posmatranih zemalja ne očekuje pad cena stambenih nekretnina do kraja godine.

Zakupnine prate trend prodaje

Izgledi za evropsko tržište rentiranja ostaju izrazito pozitivni, pri čemu se nastavak rasta zakupnina očekuje u većini posmatranih zemalja u 2026. godini.

Budući da se generalno očekuje da hipotekarne kamatne stope ostanu stabilne ili porastu, tražnja za iznajmljivanjem stanova će verovatno porasti, dodatno podržana trajnom nestašicom stanova i ograničenom dostupnošću pristupačnih stambenih nekretnina.

Prema odgovorima iz 24 zemlje učesnice, 19 očekuje povećanje stambenih zakupnina tokom ove godine, dok preostalih pet predviđa uglavnom stabilne nivoe zakupnina. Nijedna zemlja ne očekuje pad zakupnina u ovoj godini, što rast zakupnina čini jednim od najjačih konsenzusnih očekivanja u ovogodišnjem istraživanju.

Pristupačnost stanovanja ostaje jedan od najvećih izazova sa kojima će se evropska stambena tržišta suočavati tokom narednih godina. Prema odgovorima ispitanika, 13 očekuje da će se pristupačnost stanovanja pogoršati do 2029. godine, dok devet predviđa uglavnom nepromenjene uslove, a samo dve predviđaju poboljšanje.

Ovo čini pristupačnost stanovanja najnegativnijim indikatorom među svim očekivanjima za stambeno tržište obuhvaćenim u ovogodišnjem istraživanju. Ovi rezultati stoje u oštrom kontrastu sa izgledima za cene nekretnina i zakupnine, gde rast ostaje dominantan trend.

Više od 600.000 novih stanova u Turskoj

Kada je reč o građevinskoj aktivnosti, koja se meri kao broj novoizgrađenih stanova na 1.000 stanovnika, u ovogodišnjem istraživanju kao prva zemlja izdvojila se Albanija sa 9,22 završena stana, slede Turska sa 7,82 i Irska sa 6,64.

Na suprotnom kraju rang-liste su Mađarska sa 1,26 i Španija sa 1,64 i jedine su dve zemlje koje su zabeležile manje od dva završena stana na 1.000 stanovnika, što ukazuje na srazmerno nizak nivo nove ponude stanova.

Rang-lista se donekle menja kada se meri u apsolutnim brojevima, a ne po glavi stanovnika. Turska je ostala ubedljivo najveće tržište stambene izgradnje u istraživanju, sa isporučenih oko 673.600 stanova u 2025. godini. Sledila je Francuska sa 378.800 završenih jedinica, dok su Poljska (208.700) i Nemačka (207.000) zabeležile ujednačen nivo godišnje stambene proizvodnje.

Među zemljama sa najmanjim obimom izgradnje, Mađarska je prijavila oko 12.000 završenih stanova, dok je Slovačka zabeležila oko 14.200 jedinica. Broj završenih stanova ostao je ispod praga od 20.000 jedinica i u Finskoj i u Norveškoj, sa oko 19.600 završenih stanova u svakoj od ovih zemalja.

Uprkos ovim pozitivnim kretanjima, ukupna slika širom Evrope je mešovita. Devet od osamnaest zemalja koje su dostavile uporedive podatke zabeležilo je pad broja završenih stanova u poređenju sa prethodnom godinom.

Najveći pad zabeležen je u Albaniji (-71,2 odsto), a slede Slovačka (-19,1 procenata), Norveška (-18,5 odsto), Nemačka (-17,9 odsto) i Belgija (-17,5 procenata). Ovo sugeriše da, iako se neka tržišta i dalje brzo šire, stambena građevinska aktivnost ostaje pod pritiskom u znatnom delu Evrope.

Sutra: Beograd prvi u Evropi po poskupljenju novih stanova sa čak 20,4 odsto