Šta promena vlasti donosi cenama: Ekonomisti ne očekuju novi inflatorni udar

Promene koje su doneli prošlonedeljni parlamentarni izbori i predstojeće konstituisanje Narodne skupštine, a zatim i formiranje nove Vlade Srbije, otvorili su pitanje ekonomskih kretanja u narednom periodu. Jedna od najinteresantnijih tema za širu javnost, kako privredu tako i građane, svakako je inflacija i cenovni trendovi.

Podsetimo, međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru je dostigla 4,1 odsto, nakon što je u avgustu iznosila 2,2, a u julu 1,9 odsto. Mesečni rast cena u septembru iznosio je 0,2 odsto, prvenstveno zbog poskupljenja hrane i naftnih derivata.

Ekonomisti sa kojima je razgovarao Biznis.rs ne očekuju dugotrajniji i značajniji rast cena, ali ukazuju na faktore koji bi mogli da utiču na inflatorna kretanja u narednom periodu. Važnim smatraju i to kako će nova Vlada voditi fiskalnu politiku i upravljati javnim rashodima.

Predizborno povećanje državne potrošnje, skok cena energenata na svetskom tržištu i i poskupljenje pojedinih poljoprivrednih proizvoda trenutno stvaraju najsnažniji pritisak na rast cena, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić. Iako je uglavnom reč o privremenim faktorima, ostaje neizvesno koliko će trajati pritisak koji dolazi sa svetskog tržišta energenata.

„Efekti predizbornog povećanja državne potrošnje osećaće se možda još tokom narednog meseca, nakon čega će uglavnom biti iscrpljeni. Sa druge strane, neizvesno je koliko će se zadržati relativno visoke cene energenata na svetskom tržištu. Što duže budu ostale na tom nivou, to će se više odražavati na domaće cene energenata i inflaciju“, objašnjava Arsić u razgovoru za Biznis.rs.

Na domaće cene uticala je i slabija jesenja poljoprivredna sezona, koja je dovela do poskupljenja pojedinih poljoprivrednih proizvoda. Kako navodi, ovi pritisci dolaze iz različitih izvora, a mogućnosti da se na njih utiče su ograničene.

„To su uglavnom sve privremeni faktori na koje ne možemo naročito da utičemo. Fiskalna ekspanzija dogodila se uoči izbora, svetske cene energenata takođe nisu pod našom kontrolom, a efekti suše delimično će da potru izrazito rodnu sezonu kada je reč o povrću i ranom voću, čiji su efekti bili vidljivi otprilike do kraja jula ove godine“, kaže profesor Arsić.

Kada je reč o narednoj godini, naš sagovornik ističe da će ključno biti da nova Vlada zadrži relativno nizak fiskalni deficit koji bi, prema njegovoj proceni, trebalo da iznosi oko 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Videćemo koliki će deficit biti planiran kada nova Vlada usvoji predlog budžeta. Još nema naznaka u kom pravcu bi se išlo, a moguće je da je prethodna Vlada već pripremila neki predlog. Budžet bi, takođe, trebalo da bude usklađen sa Međunarodnim monetarnim fondom, s obzirom na to da je sporazum sa tom institucijom još uvek važeći. Prema tom dokumentu, deficit ne bi trebalo da pređe tri odsto BDP-a“, navodi on.

Profesor Arsić podseća da je prethodna Vlada najavila nešto skromniji rast plata i penzija u narednoj godini, približno u visini zbira očekivanog rasta privredne aktivnosti i inflacije. To bi značilo da bi realni rast plata i penzija bio približno jednak rastu BDP-a, dok bi inflacija u narednoj godini deo tog rasta neutralisala.

“Što se tiče inflacije, mislim da uopšte ne postoji rizik da će doći do nekog velikog i dugotrajnijeg skoka cena.  Prosto, nema razloga da nova vlada primeni neku ekspanzivniju fiskalnu ili monetarnu politiku od prethodne”, napominje Arsić.

On smatra da bi fiskalna politika u narednoj godini mogla da bude nešto restriktivnija, dok bi monetarnu politiku trebalo nastaviti u dosadašnjem pravcu.

Ipak, neizvesnost ostaje kada je reč o svetskim cenama energenata, čije će trajanje i prenos na domaće tržište zavisiti od razvoja međunarodnih okolnosti. Prema Arsićevim rečima, eventualni mirovni sporazumi mogli bi da doprinesu smirivanju tih pritisaka, ali je neizvesno kada bi do toga moglo da dođe.

Popović: Generator inflacije prekomerno štampanje novca

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji Danica Popović ne očekuje značajnije probleme sa inflacijom, a kao ključni faktor koji je do nje doveo izdvaja prekomerno povećanje novčane mase u odnosu na rast privredne aktivnosti.

„Sve što se ovde dešavalo, a što je zapravo generator inflacije, jeste prekomerno štampanje novca preko stope privrednog rasta. Dakle, vi ne možete da imate inflaciju ukoliko Narodna banka ne štampa više novca nego što je privredni rast. To je generalno pravilo“, ocenjuje Popović u razgovoru za Biznis.rs.

Kada je reč o uticaju promena ekonomske politike na cene, ona očekuje da će na ključne pozicije biti postavljeni stručnjaci, što bi trebalo da doprinese odgovornijem upravljanju državom.

Smatra da ni odlazak aktuelne guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković ne bi trebalo da izazove zabrinutost, jer rad ključnih ljudi u toj instituciji nije vezan za političke promene.

Iako su greške u vođenju ekonomske politike neizbežne, ne očekuje da će one izazvati veće poremećaje.

„Ne vidim nijedan razlog za zabrinutost kada je reč o kretanju inflacije“, zaključuje Popović.

Sutra: Srbija ima dovoljno deviznih rezervi da zaštiti stabilnost dinara i u slučaju odliva kapitala