Srbiji je potreban novi model ekonomskog rasta

Ishod predstojećih izbora mogao bi da odredi ne samo politički pravac Srbije već i budućnost njenog ekonomskog modela. Ekonomisti upozoravaju da bi tesan rezultat i eventualno osporavanje izbornih rezultata mogli da produže neizvesnost i odlože investicione odluke, dok će buduću Vladu, bez obzira na to ko je formira, sačekati izazovi u upravljanju javnim finansijama i pronalaženju održivih izvora privrednog rasta.

Među ključnim zadacima izdvajaju se jačanje institucija i pravne sigurnosti, suzbijanje korupcije, veći oslonac na domaću privredu i prelazak sa modela zasnovanog na subvencijama i infrastrukturnim ulaganjima na produktivniju, konkurentniju ekonomiju.

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ocenjuje da je teško predvideti ekonomske posledice predstojećih izbora, budući da su moguća tri scenarija – pobeda aktuelne vlasti, pobeda opozicije ili tesan izborni rezultat praćen nepriznavanjem rezultata. Posledice po ekonomiju razlikovaće se u zavisnosti od ishoda, ali će buduća vlada, prema njegovoj oceni, u svakom slučaju morati ozbiljno da preispita upravljanje javnim novcem i postavi jasne prioritete ekonomske politike.

On smatra da se stanje domaće ekonomije u javnosti predstavlja boljim nego što ono zaista jeste, uz naglašavanje projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i povećanja plata i penzija.

„BDP je vrlo različitog sastava u različitim zemljama. Mi smo ga i do sada najviše povećavali zahvaljujući velikim ulaganjima u infrastrukturu. Takav rast BDP-a daje određene efekte na duži rok, a taj deo investicionog ciklusa smo uglavnom priveli kraju“, navodi Kovačević.

Problem je, kako ističe, što su velika infrastrukturna ulaganja uglavnom finansirana zaduživanjem, dok je budžetski deficit ove godine već značajno porastao. Zbog toga bi, u slučaju promene vlasti, bilo neophodno napraviti temeljit plan za izlazak iz postojeće situacije.

Kovačević smatra da bi eventualna pobeda opozicije mogla da donese i određene prednosti u odnosima sa Evropskom unijom, od koje očekuje podršku, ali i u pogledu unapređenja vladavine prava.

„Primena prava je važna za saradnju sa svetom, u trgovini, a naročito kada je reč o investicijama. Mislim da primena prava kod nas praktično ne postoji. Ne poštuju se dovoljno ni Ustav ni zakoni, a previše je odluka pojedinaca koji za to nemaju ovlašćenja“, ocenio je on.

Prema njegovim rečima, takvo stanje doprinosi visokom nivou korupcije i odlivu novca u inostranstvo, čime se smanjuju sredstva koja bi mogla da budu efikasnije iskorišćena za javne potrebe i razvoj privrede.

„Zbog toga postoji velika razlika između rasta BDP-a i raspoloživog novca koji može da se upotrebi za opšte dobro i privredni rast zemlje“, ističe Kovačević.

Buduća vlada mora da preispita javnu potrošnju

Govoreći o prioritetima buduće vlade, Kovačević ocenjuje da će jedan od najvećih izazova biti formiranje funkcionalnog tima koji će moći da postigne saglasnost o ekonomskim ciljevima i dosledno ih sprovodi.

„Biće teško izabrati vladu koja će biti složna da napravi dobar plan i da ga sprovodi. Možda će najvažnije biti upravo formiranje prave vlade, jer do sada predsednik vlade nije upravljao vladom, a ministarstva su dodeljivana partijama“, kaže on.

Kao jedan od prvih koraka, Kovačević navodi potrebu da se detaljno analizira dosadašnja potrošnja javnog novca, utvrdi kako su sredstva korišćena i preispitaju nepravilnosti, uz nastojanje da se eventualno nezakonito prisvojena sredstva vrate.

On smatra da bi buduća ekonomska politika trebalo da se više osloni na domaću prvredu, umesto na model privlačenja stranih investicija uz visoke državne podsticaje. Prema njegovoj oceni, Srbija je do sada izdvajala značajna sredstva kako bi privukla strane investitore, dok se deo ostvarene ekonomske koristi odlivao u inostranstvo.

„Biće neophodno okrenuti se domaćoj privredi, a kada je reč o odnosima sa ostatkom sveta, ulaziti samo u aranžmane koji su za nas zaista korisni. Do sada to nije uvek bio slučaj“, ističe Kovačević.

Kao primer navodi nabavku aviona iz Francuske, za koju smatra da otvara pitanje da li su ta sredstva mogla da budu usmerena u druge, za Srbiju korisnije namene.

Pored toga, buduća vlada trebalo bi da preispita i način funkcionisanja državne administracije, uključujući raspodelu sredstava lokalnim samoupravama. Kovačević ukazuje na to da novac namenjen opštinama nije uvek raspoređivan prema objektivnim potrebama, već da su na odluke uticali i politički interesi.

Zato smatra da bi buduću vladu trebalo da čine stručni i sposobni ljudi, koji bi mogli da angažuju kvalitetne savetnike i pripreme konkretne predloge za unapređenje rada ministarstava i drugih oblasti za koje je država nadležna.