Izbori utiču na srpsku privredu kroz dva najvažnija kanala

Izborni ciklus na privredu može da utiče kroz više kanala, a u Srbiji su trenutno posebno važna dva – politička neizvesnost i popuštanje fiskalne politike uoči izbora.

Ekonomista CEVES-a Vojislav Stojanović ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da se u ovom trenutku ne može pouzdano proceniti kakav će biti ukupan efekat izbora na privrednu aktivnost. On će, kako navodi, u velikoj meri zavisiti od toga da li će parlamentarni izbori doprineti smanjenju političke neizvesnosti i razrešenju postojeće političke krize. Ukoliko se neizvesnost nastavi ili dodatno poveća i nakon izbora, teško je očekivati pozitivan ukupni efekat na privredu, bez obzira na značajan kratkoročni fiskalni impuls koji dolazi kroz predizborne mere pomoći stanovništvu.

„Politička neizvesnost ima direktan ekonomski značaj jer može da navede kompanije da odlože investicije i zapošljavanje, dok domaćinstva mogu da odlože veće kupovine“, objašnjava naš sagovornik.

On kaže da se u Srbiji povećana politička neizvesnost nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu vremenski poklopila sa pogoršanjem ekonomskog raspoloženja, merenog indeksom ekonomskog sentimenta koji objavljuje Eurostat. Ovaj indeks je sa prosečnih 105 u prvih deset meseci 2024. godine pao ispod 100 i na tom nivou ostao do danas.

Istovremeno, prosek Evropske unije ostao je gotovo nepromenjen, na oko 96.

„Srbija je tako sa nivoa koji je bio devet poena iznad proseka EU pala ispod njega. Najniža vrednost zabeležena je u julu 2025. godine, kada je indeks iznosio 88. Posebno zabrinjava kretanje potrošačkog raspoloženja. Ono je poslednji put značajnije bilo pozitivno krajem 2024. godine, dok je od tada uglavnom negativno, uključujući gotovo celu 2026. godinu“, navodi Stojanović.

Za Srbiju je posebno važan i način na koji se neizvesnost odražava na devizno tržište. Nedavna analiza Narodne banke Srbije pokazuje da se u periodima naglog povećanja neizvesnosti pojačava tražnja građana za devizama, što može da poveća deprecijacijske pritiske na dinar.

NBS je uporedila tri takve epizode – početak pandemije 2020. godine, izbijanje rata u Ukrajini 2022. i neizvesnost u vezi sa sankcijama NIS-u krajem 2025. godine. U sva tri slučaja zabeleženo je snažno povećanje tražnje stanovništva za stranom valutom. Prema oceni centralne banke, pritisci su prvenstveno nastali kroz kanal očekivanja i ponašanja građana, odnosno zbog povećane percepcije rizika.

„Iz ovih podataka, međutim, ne može se zaključiti da su studentski protesti uzrok pomenutih ekonomskih kretanja. CEVES je više puta ukazivao da problem ne vidi u samim protestima, već u dubljim institucionalnim slabostima i političkoj krizi u čijem su kontekstu protesti nastali, uz istovremeno veoma neizvesno međunarodno okruženje“, ocenjuje Stojanović.

Predizborne mere kratkoročno podstiču potrošnju

Drugi važan kanal odnosi se na popuštanje fiskalne politike pred izbore, što je u Srbiji vidljivo i u aktuelnom izbornom ciklusu, pre svega kroz rebalans budžeta za 2026. godinu.

„Rebalansom je planirani fiskalni deficit povećan sa tri na 3,5 odsto BDP-a. To bi bilo iznad limita opšteg fiskalnog pravila da njegova primena nije odložena do 2029. godine. Najavljeni paket mera vredan je oko 980 miliona evra, odnosno približno jedan odsto BDP-a. Prema analizi CEVES-a, četiri budžetske stavke kroz koje se uglavnom realizuju predizborne mere prema stanovništvu povećane su za oko 620 miliona evra, dok se deo ukupnog paketa finansira iz Akcionarskog fonda“, kaže naš sagovornik.

On dalje ističe da su šire posmatrano, dodatna sredstva predviđena rebalansom dominantno usmerena na transfere, subvencije i jednokratne mere, dok su kapitalni rashodi povećani znatno manje.

„Takve mere mogu kratkoročno da podstaknu privrednu aktivnost jer povećavaju raspoloživi dohodak građana i njihovu potrošnju, što se potom odražava i na rast BDP-a. Međutim, taj efekat je uglavnom jednokratan i privremen. Za srednjoročni privredni rast važnije je pitanje šta se zbog takve raspodele sredstava propušta da finansira. U aktuelnom rebalansu deo dodatnog fiskalnog prostora obezbeđen je i smanjenjem ili odlaganjem pojedinih velikih infrastrukturnih projekata“, navodi Stojanović i naglašava da CEVES zato ocenjuje da rebalans ima pre svega distributivni i kratkoročno potrošački karakter, dok je njegov razvojno-investicioni efekat znatno manji.

Budžet za 2027. godinu predstavlja poseban rizik

U ovom trenutku ozbiljnije ekonomske posledice moglo bi da izazove eventualno kašnjenje u usvajanju Zakona o budžetu za 2027. godinu.

„Izborni period vremenski se preklapa sa završnom fazom budžetskog procesa, pa bi formiranje nove parlamentarne većine i Vlade moglo da oteža njegovo pravovremeno usvajanje. Rizik bi bio veći ukoliko formiranje nove Vlade potraje ili ako ne bude moguće brzo obezbediti stabilnu parlamentarnu većinu. Ipak, neusvajanje novog budžeta ne znači da bi država prestala da funkcioniše. Zakon o budžetskom sistemu predviđa mogućnost privremenog finansiranja, koje omogućava nastavak redovnih rashoda, uključujući plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije“, kaže Stojanović.

Problem privremenog finansiranja zato nije prvenstveno u tome što država ne bi mogla da izmiruje postojeće obaveze, već u smanjenoj predvidivosti i fleksibilnosti fiskalne politike. Ono može otežati pokretanje novih programa, investicija i drugih politika koje bi trebalo da počnu sa novom budžetskom godinom, kao i planiranje budžetskih korisnika i privatnih kompanija koje posluju sa državom.

Posebnu pažnju, prema CEVES-u, treba obratiti na projekte povezane sa EXPO-om, imajući u vidu njihov udeo u budžetu. Neke aproprijacije, poput one za Nacionalni stadion, već su smanjene rebalansom, najverovatnije zbog kašnjenja i pomeranja radova u 2027. godinu.

„Sa ekonomskog stanovišta zato je važno da politički proces ne dovede do dužeg perioda privremenog finansiranja i zastoja u realizaciji javnih investicija i drugih prioriteta za 2027. godinu. Nekoliko nedelja kašnjenja samo po sebi ne bi predstavljalo ozbiljan makroekonomski problem, ali bi duži institucionalni zastoj mogao da postane još jedan kanal preko kojeg se politička neizvesnost prenosi na privredu“, zaključuje ekonomista CEVES-a Vojislav Stojanović.